Полицијски гласник

БРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРЛНА 183

сачува номо^у гииса иа неколико минута пре него што је отпочела киша, једна је • од најинтересантнијих у Габоријевим романима. * * * Најбоља метода, која <-е данас употребљује да би се сачували отисци ногу у земљи, јесте калупљење, т. ј. претварање отиска у чврст калуп, или још боље: нрављење калупа у оамом отиску. За ово је потребно, да се отисак налави у сувој и чврстој земљи. Пошто се нађени отисак претходно покрије усијаним лимом, да би се рупе у њему загрејале, треба полако и без прекида сипати у њега стеаринску киселину све дотле, док цео отисак не буде овом потпуно покривен. Пре овога мора се отисак овлаш намазати зејтином помоћу мале четке или Фате, да би се сливени калуп што лакше одвојио од земље. Пошто се насута киселина добро стврдне добиће оо калун, који је најтачнија и највернија позитивна репродукција отиска, и који се корисно може употребљавати за све време криминалног процеса. Ово исто може се постићи и номоћу обичног гипса, осредње замешеног. У суд, напуњен хладном водом, треба полако силати прашак од гипса једном руком, а другом, или каквим инструментом, покретати воду у правцу кружном. Ово је потребно с тога, да би се избегло стварање малих грумиљица, које су незгодне за калупљење. Када се, на овај начин,. добије гинсана каша, по чврстини равна густом млеку, треба је полако и без прекида сипати у отиеак. После извесног времена гипс се стврдне, и калуп је готов. За Фиксирање отисака у снегу има тако^е више разних метода, али је најбол^а она Ходанова. У нађени отисак, а у висини од 3 см., сипа се кроз решетку смеса, састављена из подједнаких делова гипса, цемента и финог ситног песка, на се по овом испуњени отисак пажљиво покрије влажном крпом, преко које се, опет кроз решетку, у смесу сипа хладна вода, све док крпа упија. Воду треба сипати иолако п једновремено по целом отиску. После дужег или краћег времена смеса у отиску очврсне и тада је треба пажљиво извадити, па ће се добити тачна репродукција нађеног отиска. Одлични резултати могу се добити и иомоћу методе Кутањијеве и Флоренсове. По њој отисак треба претходно добро исушити помоћу хартије за купљење мастила, а по том у њега сипати гиис, замешен у води, у којој има мало снега. После једног сата гинс постаје чврст и показује и најмање детаље отиска. Ако је отисак у песку, треба га опет иомоћу хартије пажљиво исушити, затим га посути прахом од олова или талка и тек по овом сипати у њега замешен гипс. Помоћу ФотограФисања може се такође добити репродукција отиска, али су изложене методе много боље. И за ФотограФисање у овим случајевима потребно је, да визир буде паралелан отиску који се Фотографише. * * * Две су гЛавие ствари које нам пока;| УЈУ отисци обувених ногу: а) врсга обуће

коју је злочинац носио и б) изеесне индивидуалне особености н>иховог творца. Одређивање врсте обуће, према отиску, често је од неоцењене користи у криминалним аФерама. Пажљив посматрач у стању је, да само номоћу отисака одреди облик, врх и штикле обуће, изношеност ђонова и штикли, присуство пенџета и ваздан других особености. Мало вежбања довол>но је, па да се са успехом може приступити овом послу. Треба ићи јхо снегу или по влажној земљи у различитој врсти обуће, више и.ти мање изногпеној, и овом приликом студирати остављене отиске, па постићи за кратко време очигледан успех у њиховом разликовању и аналисању. Ово се, али само донекле, може постићи и на један други наџин: корачањем по белој хартији сађоновима посутим оловним прахом. Вежбања ова од неоцењене су корисги оргат-шма сигурности, и с тога је неопхоДно потребно да пх озбиљно практику.ју Тако исто потребно је, да се у универзитетским криминалним музеумима налазе све могуће врсте отисака ногу за студирање и практично вежбање ученика. Врх ципеле може бити шиљаст (шпицаст), заокругљен и четвртаст, те се већ и по овоме може открити карактеристична особииа отиека, као што се то догодило у а®ери Пелцеревој, у Брислу. У соби убијене жртве нађена је једна локва крви, знатно већа од осталих, и у њој отисак ципеле са заокругљеним врхом. Међу разним ципелама једног од осумњичених Пелцера — нађена је једна ципела, чији се отисак иотпуно подударао са нађеним отиском. Ако је штикла широка и ниска, а ђон •ганак и са широким ивицама, може се претпоставити да отисак произлази од лица са равним табаНима. Штикле високе, са ђоновима ко.ји само предњом страном додирују земљу, карактеристика су отисака издубљених стонала. Изногћеност ђонова и штикла, коју нам открива наћени отисак, такође је од важности по истрагу. Сам НичеФоро констатовао је, да свако лице гази увек истим делом обуће. Из овога, опет излази* да свака индивидуа, према начину свога хода, употребљује у већој или мањој мери ноједине делове своје обуће, и на овај начин излаже их већем или мањем квару. У пракси се разликују ове варијације изношености ђонова: а) изношеност полукружна при врху обућо; б) изношеност иредња унутрашње ивице ђона; в) изношеност задња ове исте ивице; г) изношеност предња спољашње (у ноље окренуте) ивице ; д) изношеност средњаи задња ове исте ивице. Ови исти изрази употребљују се и за означене изношености штикле. Приликом рздиговања личног олДеа треба их, ради краткоће, заменити иницијалима. (наотавиће се) Д. Ђ. Алимпи^.

ПОУКЕ И УПУТИ

Један слунај погрешне примене ТБр 206. таксене тарифе. Катица Ј. С., из Крагујевца, као наследница пок. II. С., наредбом старатељеког судије, а на основу §490., 507 и 570. гра^анског закона и ТВр. 206. в. таКсене тариФе, позвана је, да у остављеном јој року положи 566 динара на име наследне таксе према вредности насле^а. Иу ову таксу она није хтела платити позивајући се на задружни однос сањеним пок. стрицем П. С., који је однос она утврдила протоколарном изјавом тројице грађана, датом пред старатељским судијом, као и уверењем општинског суда, издатим на основу изјаве двојице грађана. Али Министар Финансија решењем својим од 23. маја 1906. год. ПрВр. 9644. одобрио је наредбу старатељског судије, налазећи, да је иста правилна, пошто између Катице, као синовице и наследтшце умрлог II. С., и овога није- постојала задруга у смислу одредаба грађанског закона. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је ожалбено решење Министрово неправилно, јер сем поднетог уверења, издатог јој од стране двојице грађана иред општииеком влашћу, као и протокола])не изјаве тројице грађана. дате пред старатељским судијом, какве је друге доказе жалиља у опитте и могла поднети, да је између ње и покојног јој стрица. кога је наследила, постојала задруга ,у смислу § 57. и 507. грађанског закона, постојање кога је односа утврђено и самим накнадним уверењем суда и одбора општине крагујевачке КА'» 19661907 год. § 188. грађанског судског поступка. Према томе од жалиље ее, с обзиром на ТБр 206. таксене тариФе, није могла тражити нанлата наследме таксе за пријем односног наслеђа. Ово посматрање Државног Савета усвојио је и Министар Финансија. Одлука Држ. Савета од 1. маја 1907. год. № 3000. М. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

У '1И1т .еиа су нам ова питања: I. Суд општине маскарске у срезу темнићском, актом својим од 5. марта ове год., Вр. 251. пита: »При еаставу буџета за ову годину, унесен је у буцет непредвиђени приход у 60 динара. Носле одобреног буџета од стране окружног одбора, са непредвиђеним приходом од 60 динара, општина је продала неке тополе и врбе, по одобрењу г. Министра народне привреде, и за њих добила 496-25 динара, па ово унела у своју касу као непредвиђени приход. Пачелник ерезатемиићског, актомсвојим од 28. Фебруара ове год. Бр. 2529,