Полицијски гласник
СТРАГТА 182
ВРОЈ 22
дубљености — табана. Линије В. Р. нр.еДставлза најзад величину спољашњег угла стопале. Величииа ова у тесној је вези са дужином великог нрста, те је с тога од велике важности. Ако поређени отисци показују потпуно једнаке мере, може се допустити претпоставка о њиховој идентичности. Али се може и десити, да и отисци, који припадају истој личности, показују извесне разлике у дименсијама. Мерећи линије отисака истих стопала, добивених у разним приликама, Бг. Масон натнао је, да најееће диФеренције обично варирају: за дужину од 9 до 23 мм.; за ширину до 8 мм.; за величину угла табана до 5 мм.; а за величину спољњег угла до 21 мм. г
педикулармим линијама. Пошто се ово исто уради и са отиском осумн.ичене личности, приступа се упоређивању одговарајуГих делова, између перпедикуларних
*
0 бсталим корисним обавештењима. која нам пружају отисци босих стопала, говорићемо доцније — приликом излагања отисака обувених ногу —• а сада да видимо како се сачувани и анализирани отисак упоређује са отиском осумњичепог лица. Ова операција једна је од најтежих, и с тога ое мора вршити са највећом пажњом. Била би једна од највећих погрешака, ако би се нађени отисак директно упоређивао са отиском осумњиченог. Упоређење се са успехом може вршити само изме^у отисака, а не између ових и стопала. Према овоме, од осумњиченог треба претходно добити један или више отисака. па тек по овом приступити поређењу. Ако је отисак, нађен на месту злочина крвав, треба узети обојени крвни серум (крв без Фибрина) и њиме иатрљати табане осумњиченог. па га по том позвати да корача по белој хартијп. Специјално за крваве отиске, који су остављени у влажној земљи, може се направити калуп помоћу гипса. Ако је нађени отисак произведен знојавом стопалом у прашини, осумњиченог треба позвати да босоног корача по белој хартији, која је посута ча!>у (од дима). Одлични резултати могу се добити и помоћу истуцаног граФита, којим треба посути табане осумњиченог лица, и позвати га по том да иде по белој хартији. Сматрамо за дужност, да још поменемо методе Бг. Кора и Галтона. По методи првог, осумњичени корача по хартији, превученој угљеном: (који се употребљује за цртање), услед чега остаје бео отисак стопале на хартији, док по методи другог треба узети једну потпуно равну површину, обично цинкану плочу, и превући је танким слојем штампарског мастила. Кад осумњичени стане прво на ову плочу, а одмах за тим на белу хартију, оставиће на овој последњој потпуно тачне и детаљне отиске својих стопала. У свима овим случајевима треба бити врло пажл>ив и лично надзиравати операције. Нарочито пак треба пазити, да осумњичени намерно не отежавају посао и не ФалсиФикују отиске. * * * Пошто је, на изложени начин, добивен и анализиран отисак осумњиченог, приступа се правом послу — поре^ењу између_ ових отисака и оних, нађених на лицу места. Две су главне ствари, на које овом приликом треба обратити нарочиту пажњу: дименсија и облик. Другим речима значи: треба се уверити да ли и дужина и ширина и облик откривеног отиска одговарају у свему отиску осумњиченог. Да би се упоредиле различите величине отисака, треба око њих повући линије, као што је то учињено на сл. 1. На овој слици линија А. В. преставља целокупну дужину стопале, а линија А. С. п.ену дужину без великог ирста. Ова дужина најважнија је, јер је иста и у ходу и за време стајања. Линија 0. Ј). представља ширину стопале, а линија 6. Е. величину унутрашњег угла — нагиба (из-
Отисак једне исте стопале може, дакле, показивати различите дименсије. Ове диФеренције још су веће, ако се упоређују отисци произведени у ходу са отисцима, који су резултат стајан.а на једном месту. Противно овом, два отиска, која припадају разним личностима, могу показивати једнаке дименсије. Ово се врло ретко догађа. Да би се избегла свака сумња, треба присгупити порећењу облика. Ово се врши по веома простој и врло тачној методи 13г. Госа (сл. 2.). Преко отиска за идентиФиковање, наћеног на лицу места, повлачи се линија А. В. која се произвољно раздељује на нодједнак број делова пер-
(Сл. 21.
линија. Помоћу овог упоре))ења могу се ј уочити и најмање особености облика и контура отисака. Употреба компаса у овим приликама од неоцењене је користи. Треба јогп знати, да отисак босе ноге. нађен на месту извршеног злочина, показује врло често јасне нацрте линије табана, који су од неоцењене користи за истрагу. Упорбђење између отисака ове врсте даје увек позитивне резултате. 0 овоме ћемо опширније говорити приликом изучавања отисака руку. б) Отисци обувених ногу. За изучавање отисака обувених иогу потребно је .— као год и код отисака босих стопала —• извршити ове три операције: 1. сачувати нађени отисак; 2. исиитати његов значај и 3. уаоредити сачувани отисак са новодобивеним отиском обуће осумњиченог. Случајеви, у којима се на месту извршеног злочина налазе отисци обувених ногу, најчешћи су у криминалвим аФерама. Ово, без сумње, и јесте узрок што су сви, или готово сви бољи писци криминалних романа додел>ивали овим отисцима веома важне и занимљиве улоге у својим списима. Колико је само пута, почев од Габоријевог Лекока па до Дојловог Шерлока Холмса, сцена криминалне драме била реконституисана, разуме се у машти, према испитивању, анализирању и интерпретацији отисака. Лекок, од кога је Габоријо хтео створити полицајца научника, служио се у велико резултатима науке у својим трагањима, а нарочито за Фиксирање отисака ногу у земљи и снегу. И ако је Габоријо ове нове идеје нашао у Аналима јавне игијене, ипак су оне биле потпуно непознате полицајцима његове епохе. Фиксирање отисака, које је вршио Лекок, било је дрско новачење, али му је писац ипак обратио нарочиту пажњу, да би само што боље представио тип полицајца који уме, боље но сви други у његовој епоси, да логично резонује, и да се, у своме посл\, користи и самом науком. Сцена у којој Лекок, идеални полицајац свога времена, открива у снегу отиеке иогу извршиоца једног злочина, и успева да их