Полицијски гласник

СТРАНА 186

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 23

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за комесара београдске савске полиције у рангу писара прве класе Министарства уиутрашњих дела Душана Ст. ЂорђевиКа, комесара исте полиције у рангу полицијског писара прве класе; за полицијсног писара прве класе среза звишког Симу Николића, полицијског писара ис.те класе среза пожаревачког, — по потреби службе ; за полицијског писара прве клаее среза пожаревачког Алексу Петровића, полицијоког писара исте класе среза звишког, — по потреби службе ; за комесара железничке полиције у Ристовцу, у рангу полицијског писара тр;'ће клзсе, Драгишу Јовановића, полицијског писара исте класе Управе града Београда, —• по потреби службе ; за полицијског писара треће класе Управе града Београда Негослава Ј. Ђају,

комесара железничке полиције у Ристовцу у рангу полицијског писара исте клаое, — по потреби службе; за полицијског писара треће класе среза лепеничког Живо.ту Р. Спасојевића, свршеног правника, за полииијског писаратреће класе среза беличког Јеремију Станковића, практиканта канцеларије среза тамнавског, и за полицијског писара треће класе среза брзо-наланачког РадивојаМирковића, помоћника пореског одељења среза колубарског, округа београдског. Из канцеларије Министаротва унутрашњихдела, 22. маја 1907. год. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од

18. маја 1907. годипе № 3540, донето на основу тачке 9. члана 144. Устава, које гласи: Да се Маријета Рубидо Зихи, бив. Мичевска, родом из Граца и аустро-угарска поданица, но молби својој прими у српско поданство изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднела отпуст из свог досадањег подаиства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 25. маја 1907. г. у Веограду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I.. на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу § 6. закоиа о местима у Србији, решено је : да се махала поречанска, заселак села Сејанице, опгатине грделичке, у срезу власотиначком, округу врањском, по изјављеној жељи њених становника прогласи за село, под називом: Мала Сејаница. Из канцеларије Министарства уиутрашњих дела, 25. маја 1907. г. у Београду.

СТРУ4НИ ДЕ0

ДОКАЗ У ИРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (наставак) III. Доказна нравила, прописана расписом од 1842. остала су у снази све до 1863,поред свих њихових рђавих страна и несавршености. Само због пемогуће правилне примене ових правила, тадашњи министар правде Р. Лешјанин, и поред тога што се већ у велико радило на пројекту законика о кривичном иоступку, би решен да их замени бољим и разумљивијим. Стога је он спремио нова доказна правила и, актом од 14 марта 1863 бр. 1361, упутио их Држ. Савету на одобрење. Из тога се акта најбоље види, шта је изазвало промену доказних правила, те ћемо га навести у целини. Министар правде вели: »подписани Министар правде предлаже под данашњим № 1340 да се допуие и измене неки параграФИ у казнителном законику ододносно паљевина, разбојииштва, крађа и поара. Но да би се постигла цељ,.која се жели овим предлогом, да се овим злочинствима, која су јако умиожена, стане на пут, нужно је, да се пропишу у исто време и правила, како ће се она ислеђивати, нарочито правила о доказима, јер је управо важније питање о кривичним делима, да ли је које дело доказано, или не, него ли после пошто се прогласи за доказано, определити казну по закону. За сада скоро цео поступак судски у кривичним предметима, садржи се у распиоу Министарства Правде : који је издан 1842 год. 11 Фебруара А№ 364. Но овај расаис тако је недостаточан, да је управо основан глас, што се чује из народа, да људи ватају зликовце и предају суду, а овај ји отпушта; при свем том, што се судовима у овоме лема шта пребацивати, јер су они обвезани, да се овог расписа придржавају. Пројект криминалног постуика, који је Државни Совет дао потписаноме на примедбе вратиће се скоро Совету, заједно с примедбама; но како ће он, по својој величини морати дуже време да остане на разматрању, а и заслужује, да се озбиљно А свестрано о њему размисли тако је потписани сочинио иравила о доказима и законој сили доказа у злочинствима и преступљењима, која ће важити докле поступак

судски у казнителним делима неизиђе. и која под *|. — у прилогу печатана подносим Државном Совету на расматрање и одобрење, с том примедбом, да су ова правила скоро сва узета из горе наведеног пројекта поступка судског у казнителним делима, — молећи Државни Совет, да овај предлог што пре одобрити изволи«. 46 ) На ово је Државни Сав јт решењем својим од 16 марта 1863 бр. 186 овластио министра правде да распис од 1842 замени »другим, цили сходним« док законик не пзиђе, и министар правде на основу тог овлашћења иотог дана изда оудовима распис, који је у себи садржао нова доказна правила, — Овај распис садржи 36 § §-а у Три одељка. У првом одељку (§ § 1 —10) говори се о обвинењу, у другом (§ § 11—30) о сили доказа, и у трећем (§ § 31—36) о пресуђењу (Зборн. XVI 160 до 183.) У првом одељку изложени су основи подозрења, и та наређења одговарају прописима главе X данашњег законика о кр. п,, а тек у другом одељку се говори о доказима. Како је пројект законика о кр. п. рађен по аустријском Кривичном Поступку од 1853, а доказна правила од 1863, као пгго вели министар правде, узета су из пројекта законика о кр. п., то и правила од 1863 не само да долазе из аустријског постунка од' 1853 него су превод његове XI главе, која говори о доказима. Према томе, докле је распис од 1842 био рђаво начињен извод из оних одредаба аустријског иоступка од 1803, које су говориле о доказу, дотле је распис од 1863 потпун превод XI главе аустријеког поступка од 1853 год. Ова доказна правила почивају на теорији законск. х принудних доказа, што се види из § 11 који гласи: »суд ће моћи само оно за истинито држати, што је потлуно доказано. За то ће судија имати сваки иринешени доказ онако оценити, као што је овде прописаио.« Сем тога, ово севиди још и отуда, нјто § 14 прописује, којим се доказним срествима може да добије потпун доказ , а остала наређења тачно одређују услове и претпоставке, које треба да буду испуњене, па да једно од доказних срестава послужи као потнун доказ. Лли при свем том судији. нису потпуно везане руке, јер ова правила, онако исто као и аустријски законик од 1853, почивају на негативној доказној теорији по којој судија, баш и кад су испуњени сви 46 ) Држ. Арх. Држ. Савет, за 1863 год 47 ) Држ. Арх. Држ. Савет. за 1863 год.