Полицијски гласник
СТРАНА 194
ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 24
Чл. 11. У сгановима, локалима и радионицама, за које комисија нађе, да су опасни по живот и здравље њихових обитавалаца, и да су за отклањање ове опасности потребне веће оправке, забраниће се одмах даље обитавање или бављење, све док се не изврши оно што је комисија предложила ради отклањања ове опаености. Чл. 12. Овако ће се исто поступити и у оним случајевима, кад комисија нађе да су извесни станови, локали или радионице по све опасни за живот и здравље, и да их с тога треба порушити, и на место њих друге подићи.
Чл. 13. Све зграде у опште, у којима је једном забрањено обитавање или бављење, не смеју се, и по извршеној оправци, на ове циљеве употребљавати, док сопоново комисијски не прегледају. Ако се приликом овог прегледа утврди, да сопственици нису извршили све оно што им је наређено, поново ће се забранити обитавање и бављење у дотичним зградама; —■ у противном даће се донуштење за ово. Чл. 14. Према чл. 33-ем тач. 2-ој закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, кривице против ових правила казниће ее до 30 дана затвора, или у новцу до 150 динара.
Чп. 15. Жалбе против одлука власти, заснованим на одредбама овихправила, подносе се првопретпостављеној надзорној власти у року од 6 дана по саопштењу. Чл. 16. Правила ова ступају у живот и обвезну силу добијају од дана кад се обнародују у „Српским Новинама." СБр. 5777. 26. маја 1907. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. ПротиЂ с. р.
СТРУЧНИ ДЕО •+» ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВЛК) Тек 1860, кад је пројект казненог законика био деФинитивно свршен, отпочео је изнова рад на пројекту кривичног поступка. По налогу кнеза Милоша од 5 јануара 1860 нов пројект израдио је Јован Филиповић, члан Касационог Суда, а прегледала га нарочита комиеија у коју су били ушли: Андреја Стаменковић, савегник, Јеврем Грујић, помоћник попечитељства правосудија, Рајко Лег.пјанин, главни секретар Савета и Алекса Романовић, секретар Касационог Суда. 3 ) Ова.ј пројект је израђен врло брзо, јер је жеља кнеза Милоша била, да се одмах после казненог законика, који је 29 марта 1860 стао на снагу, донесе и законик о кривичном поступку. Маја месеца пројект је био готов и представничество књажевско актом од 5 маја 1860 бр. 1265 4 ) по заповести кнеза Милоша пошље израђени пројект Савету с молбом, да се прегледање истог убрза. Савет је 13 маја исте године прегледао пројект и нашао, да треба образовати комисију, која ће га озбиљније прегледати. У ту комисију ушли су од стране Савета: Данило СтеФановић, члан Савета, као председник, и Панта Јовановић први секретар Савета; од стране министарства правде ушли су: Ђорђе Д. Ценић, председник Апелационог Суда за кривична дела и Сава Шилић, потпредеедник Апелационог Суда га грађанска дела; од стране министарства унутрашњих дела Јован Димитријевић, начелник округа београдског и Радивој Милојковић, столоначелник као деловођа, Докле је Државни Савет, бирајући парочиту комисију, мислио лагано и темељно проучавати доднети пројект, дотле је кнез Милош непрестано журио и тражио, да законик што пре буде потврђен, па макар и на брзу руку био прегледан. То се јасно види из његове преписке с Државним Саветом, која је и карактеристична и интересантна. Тако он већ 22 маја 1860 бр. 1029 5 ) гшше овакав акт Савету: »Од неколико дана већ налази се пред Советом пројект криминалног поступка. Ја желим, да закон овај што скорије на свет изиђс, и зато препоручујем Совету, да ми пројект исти на одобрење непромено поднесе, пре него се на пут кренем, а мислим у име
3 ) П. СавиН, Теорија судоких доказа 71 прим. 1. ') Држ. Арх. Дрш. Савет зи 1860 год. 5 ) Држ. Арх. Држ. Савет за 1860 год.
Бога поћи за Бању Ачексиначку у идућу среду«. На овај кнежев акт Савет је актом својим од 24 маја 1860") одговорио, да му је немогуће да у остављеном року изврши прегледање, јер је нашао у пројекту „у суштествености неке нецелиеходности и према нашим околностима нека сасвим непрактична расположења«, те је стога потребно да га комисија прегледа, и чим она буде готова поднеће се кнезу. — Овакав се одговор кнезу Милошу није допао, те стога 9 јуна 1860 бр, 1156') пошље из Бање Савету овакав телеграм : »Препоручујем Совету да с места закључење своје учини сврх пројекта криминалног поступка, и да ми га сутра одмах штаФетално овамо пошље«. Сутрадан одмах Савет, разуме се телеграфски одговори кнезу у истом омислу као што је учинио раније поменутим актом од 24 маја с напоменом, да ће све силе напрегнути да комисија што пре готова буде. Овакав одговор кнез Милош је схватио као непослушност и истог дана, када је примио поменути телеграм од Савета, дакле 10 јуна 1860, пошље телеграФски следећу наредбу Савету, под бр. I 179" : »Ја видим да није вајде Совету ништа говорити ни препбручивати. Он је научио да месеце и године пропушта док једаи пројект одобри. С тога ирепоручујем му, да ми сутра, одма по татарину пројект поступка криминалног пошље. Ја ћу један боље и пре исти прегледати и свршити него Совет са толико чланова своји«. После овакве наредбе Савет је престао одговарати, него одмах сутрадан 11 јуна 1860 актом бр. 1179 пошље кпезу пројект с неким незнатним изменама учин^еним у самом тексту. Кнез Милош је одисга за неколико дана био готов с прегледањем, јер је заступник кнежевског представничества, попечитељ иностраних дела, С. Протић актом од 18 јуна 1860 бр. 1639, 9 ) а но наредби кнеза Милоша, послао Савету пројект с примедбама с тим да Савет »изволи одма овај иројект по назначеним примедбама његове светлости поправити и напечатан у виду закона његовој светлости часпре на подпие поднети«. Савет је, према овоме, 19 јуна писао инспекторату правитељствујушче типограФије, да одмах оштампа 100 примерака оригинала, а 3000 примерака »копија цројекта криминалног поступка«. — Наскора смрт кнеза Милоша обуставина је овај убрзанирад, који је требао за кратко време бити свршен. Ово је био други пројект, који је с малим изменама остао онакав исти, како га је израдио Јован Филиповић, а рађен је по угледу на аустријски поступак од 1853 год. Ово је
Држ. Арх. Држ. Савет за 1 860 год. Држ. Арх. Држ. Савет за 186X3 год. Држ. Арх. Држ. Савет за 1860 год. Држ. Арх. Држ, Савет за 1860 год.
V-