Полицијски гласник

БРОЈ 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 195

унраво скраћени превод аустријског постулка и само се тако може разумети да је од 5 јануара до маја месеца био пројект готов и од комисије прегледан. Поправљени и штампани пројект садржи у себи уводна правила и две части. У првој части се говори »о поступању при злочинотвама и преступлењама«, ау друго.ј »о иступлењама«; цео пројект међутим има 292 параграФа, 0 доказима се говори у глави XI а у §§-има 180—201, која је превод главе XI аустријског поступка од 1853 год. Према томе и пројект, као год и аустријски ;?аконик, усвојио је теорију законских принудних доказа и то нвгативну, што се види из §-а 182, нарочито његовог другог одељка, који је потпун превод §-а 260 аустријског поступка. Овај § 182 гласи онако исто, као што гласи § 12 доказних правила од 1863 год. који је ранијв наведен, и из кога се јасно познаје негативна теорија. По ступању кнеза Михаила на владу, правитељство је »аакључило да се тај пројект, који је у први ма доста на брзу руку рађен, наново ирегледа«, како то вели тадашњи министар правде Ђ. Д. Ценић у свом акту од 19 октобра 1861 бр. 7380 упуКеном Савету. 10 ) Но још крајем 1868 год., пошто је штампање било обустављено, министарство ј.е оштампаних 100 примерака послало судовима на примедбе. Прераду пројекта од 1860 год. извршио .је Ђ. Д. ЦеииК као министар правде. Он у овом поменутом акту, гииљуКи прет рађени пројект Савегу на расматрање, вели, да је минисгарство посгавило за основ стари пројект од 1860 а »сврх истога само примеченија правило, којима је печатани пројект или попуњавало или измењивало«. Веће поправке међутим чињене су на засебном акту, који садржи редом измењене и нове параграфе. И у поправљеном пројекту све одредбе о доказима остале су недирнуте. Ово је једини акт, који укратко у себи садржи мотиве за такав пројект. Ценић и сам у том акту признаје, да начела, засгупљења у пројекту, нису савремена, и да се са гледиглта науке не даду никако бранити, али да је с обзиром на наше ирилике морао прибећи већ иапуштеним начелима усвајајуКи опет мешовити систем, по коме главни претрес одговара новим начелима. — Наскоро за овим место ЦениКа дође за министра правде Р. Лешјанин, и Савет, почетком 1862 године, пошље новом министру све оно што је добио од ЦениКа, т. ј. стари пројект и примедбе учињене на њ с тим да и нови министар учини своје примедбе, па онда све то да врати Савету на расматрање. 11 ) (настаииће се) Д-р Бож. В. Марковић. " О П Ш Т И Н А (н АСТАВАК) Овакав је, дакле, положај општинских писара, а хоКе ли они увек успепшо одговорити задатку, који им је намењен у друштву, то зависи од тога, како је обезбеђпн овај ред људи и колико је интелектуално јак, да то учини. Ми одмах изјављујемо, да је потребна јака интелигенција, па да се одговорн свима оним дужностима, које су напред побројане, и које леже на онштинским писарима, али одмах додајемо и то, да је први услов за ово: њихова сталност и обезбеђен живот породице. Кад они не буду више остављени на милост и немилост кметова и иначе појединаца; кад лебац њихов и њихове деце 10 ) Држ. Арх. Држ. Савет 1861 год. и ) Држ. Арх. Држ. Савет 1863 год.

не зависи од Кефова пакосних људи, онда Ке општински писари дати добре ресултате и са овом спремом, коју данас имају, Паравно, да овим не мислимо реКи, како они нв би требали ништа више да учине за своје образовање, како би достојно заузимали овако важне положаје. На против, ми налазимо, да они треба и дан и ноК да раде, како би се издигли интелигенцијом изнад сво.јих суграђана, те да се и на тај начин појача њихов углед код ових. Ово последње лежи искључиво у њиховој вољи, па зато они треба да учине све што могу према средствима, којима ра<-полажу и местима у којима су. Они треба да раде, а на држави лежи дужност да им положај обезбеди, и да створи потребпе школе — курсеве за њихово образ' вап.е и изучавање послова административне службе. Кад се тако буде урадило што треба и с једне и с друге стране, опда Ке, уверени смо, нагпе општине поКи другим путем, онда Ке се осетити благотворни утицај општинских писара гта наш укупни живот државпи; онда Ке се тек видети важност положаја, тнто га они заузимају у друштву. Ми рекосмо своју реч и сиасосмо душу своју, а на надлежннма је да по овоме ураде шта треба.« Ма да и сами налазимо, да се појединим закључцима што смо их учинили у овоме чланку, може данас оспорити апсолутна тачност, као што је н. пр. онај, да би писари и са спремом, коју данао имају, одговорили свима дужностима, кад би само били обезбеђени, ипак у главноме остаје оно, ш.то је тамо изнесено. Без одлично спремних и обезбеђених општинских писара од КеФова појединих председника и кметова, општина Ке пружати и даље бедну слику, коју је до сада пружала. И претрпаност нословима, рекли смо, онемогуКава, да се општина бави пословима. који јој по природи своје установе првенствено припадају. Да би се приближно видела садашња дужност општинских власти, и величина послова које они обавља.ју, ми Кемо то макар и непотпуно овде изнети. Прво да побројимо оно, што им се као дужност јавља из самога закона о устројству општина. Дакле, општински суд има по чл. 94. закона о општинама ове власти: 1, Полицијвку, да одржава ред и безбедност; 2, Самоуиравну , т. ј. да сам и договорно са одбором руководи оиштинским пословима и чува општинске интересе; да се стара о унапређењу општине и њених чланова у сваком погледу, а поглавито просветном, привредном, здравственом и моралном; 3, Уаравну и извршну , т. ј. да примењује и извршује законе и законске прописе; 4, Судску власт , у колико им је она специјалним законима дата; а у грађанским споровима тто глави I грађанског судског поступка; и 6 у кривичним за иступна дела, по целој части треКој казненог закона и по полицијској уредби; ИмајуКи, овако, власт: полицијску, самоуправну, управпу, извршну и судску, судови општински врше све оне послове, што су побројани у чл. 95 и 97. закона о општинама. а. који по својој важности и многобројности заузимају скоро половину послова, који иначе у другим уређеним земљама, припадају државној управној власти.