Полицијски гласник

СТРАНА 196

Ми их овде не набрајамо због тога, што су они у главноме већ поменути у овоме напиоу приликом говора о пословима, које је општини одредио закои од 1866. године, али ћемо изнети послове, које општине раде по другим законима. Тако: а, по § 20 и 1152. кр. суд.. поступка, оне су истражне вллсти; б, по закону о уређењу Главие Контроле, у вези са законом о општинама, оне су рачупске установе, јер прибирају своје приходе и врше издатке по буџету; в, по закону о непосредном порезу оне су Финансијске власти, јер са државним властима суделују у разрезу пореза и прављењу распореда. и врше наплату ових државн.их прихода за државни рачун; и г, или имају главну улогу у извршењу, или само поједине дужности по овим законима: оместима; о окружним, среским и општинским буџетима; о ггакпади штете за злонамерне паљевине и намерно поништавање гуђих ствари; о механама и каФанама; по уредби о касапницама; по уредби о иоељавању ван вароши и села; по закону о условном отпуштању к[)иваца; по закону о избору народних посланика: по уредби о издавању заграничних пасоша; по закопу о продаји стоке; по закону о мангупима; по уредби о Циганима; по уредби о општ. приходима; по закону о водама; по закону о сувоземним јавним друмовима; о експроприацији; по закону о поштама, где имају огромне дужности вршећи општинску пошту; по закону о устројству војске, спремајући потребан материјал за регрутацију и вршећи разне наредбе око сазива у вежбе и на случај мобилизације; по зак. о пороти (чл. 24); по закону о старатељству, са огромним дужностима које потичу из правила о несиорним делима око пописа имовине умрлих и друго; по закону о панађурима; по закону о метарским мерама; по закону о општинској мерини; по правилима о унапређењу виноградарства; по закону о гаумама са правом извиђаја и суђења за све иступне кривице у општинским и приватним шумама; по закону о унапређењу сточарства, 1!оћарства и закону о заштити од штеточиних животиња и бил^ака, по којима њој припада главна улога и иницијатива за успешне резултате, који се очекују од доношења ових за-

ВРОЈ 24

кона: по закону о лову ; по закону о риболову; по закону о чувању пољског имања, где има улогу судске власти како по кривицама тако и по грађанском делу: по закону о државној статистици; по закону о попису стаиовништва и имовине; по закону о општинским кошевима.; по уредби о захватини општинских добара; ио царинском закону (чл. 156); по закону отаксама; по закону о црквеним властима источно нравославне цркве; по закону о народним школама; по закону о јавној безбедпости; по закону о уређењу санитетске струке и чувању народнога здравља; по закону о заштити од сточпих зараза у опште; по закону о заштити од гове^е куге; по закопу о накнади штете пострадалима од града; по закону о оснгурању стоке, и по многим још законима, и законским ирописима, чије би набрајање било сувишно. Од ових поменутих закона, многи, а нарочито они сапитетски, налажу општинама тако огромне дужности и послове, да ј.' само то довољно, на да општине, овакве какве су, не стиггту и то да сврше, а камо ли све оно остало, што треба. И код оппггина, где би по интелигенцији часника ови задржавалп прву улогу за себе, и код оних, где због неписмености председника и кметова све послове носи на својим леђима и за и>их одговара сам општински нисар, много пута се не зна, који ће се посао пре узети у рад имајући пред очима њихову хитиост и важност. Тако, много пута пореско одељење наре^ује да му писар до(,е ради састава и препи'са распореда или склопа гшрескЦх рачуна. У то исто доба пуковска команда зове ради преписа или провере спискова војних обвезника, а полицијска, опет, власт, |)ади распореда кулука за оправку старих или прављен>е нових д[).жавних и ст].)атегијских друмова, или за какг.у потеру на хајдуке; састав бирачких спискова и т. д. (!ви ови иослови много пута подједнако су хитни и важни: за свп њих одређеи је рок и везани су за извеспо време. (наотавиће се) Димитрије С. КалајџиЈт.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

0УД0КЕ ИОТРАГЕ И П01ИЦИЈА ^ао нарочита нау^а

(нАСТАВАк) Отисцг ј ирстпју, руку и пуба. В])ло су чесхи случаји, у којима органи сигурности, прегледајући место извршеног злочина, на!)у на стаклу, хартији, књизи ит.д. врло јасне отиске врхова прстију, које је злочинац оставио. Отисци ови најдрагоценији су трагови за даљу истрагу, и с тога, су, сасвим тачно, назвати аотаисима оних, који су их оставили. Ако се пажљиво посматра меснати део последњих Фаланага (врхова^ прстију, уочиће се врло лако, да је овај део преиокривен веома компликованим нацртима. То су иааиларне линије, чији правац и распоред дају импресију веома финог и компликованог цртежа. Скуп ових линија различитог облика и правца — њихова мрежа —• варира не само према разним личностима, већ и према прстима једне исте руке. Иоред овога, свака мрежа по-

казује гранање, пресеке и сједињења папиларних линија, као и много других детал^а, који су само њој својствени, што другим речима значи : да се свака. мрежа, иаииларних линија одликује засебним индивидуалним — нацртом. На овом прирципу и почива свеколика важност отисака прстију, који у ствари нису ништа друго до оригинални иечати њихових твораца за све оне, који умеју да читају, аналишу и пореде нађене отиске. Као год што нема два листа потпуно једнака, тако исто немогуће је паћи и два идентична отиска прстију. Разноврсност нацрта пациларних линија бесконачна је, и за свако лице друкчија. На овај начин свако лице притежава нарочити лични печат, који се никад не може помешати са печатима других лица. Друга особина нацрта папиларних линија у томе је што су стални, т. ј. што се код једне исте личности не мењају од рођења па до смрти. Са доба старости мења се само њихова дименсија, али сваки детаљ, свака грапа, сваки пресок и т. д. остају непроменљиви, што доказују по-

сведневни случаЈи у одељењима за идентиФикацију. Окривљени се, дакле, никад не може бранити променом својих отисака прстију. * * * На који се начин упоре^ују међу собом отисци прсгију, у циљу утврђивања њихове идентичности или неидентичности? Изгледа, на први поглед, да је ово упоређење готово немогуће. 1 [ацрти, које образују напиларне линије, тако су фини и компликовани, да њихова анализа, чак и помоћу лупе, представља огромне тешкоће за лаике у овим стварима. Сасвим је друга ствар, кад је реч о личностима које умеју да читају ове нацрте," и да у њима открију главне линије, Карактеристичне тачко и разне особености. Чак и у оним случајевима, кад отисци нису увеличани помоћу ФотограФисања, њихово упоре1)ење просто је и лако за ове личности. Једина тешкоћа, која и за њих може наступити, потиче из нејасности отиска, али се и ова тешкоћа лако отклања ФОтограФисањем и увелича' вањем нађеног отиска.