Полицијски гласник

БРОЈ 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 215

види, није имало података, кад је постало према жалитељу, одиосно његовом властодавцу, извршно решење суда онштине шабачке од 30. маја 1905 године ,№ 2879., којим му ј.е одбачена тужба као ненадлежном суду поднесена, јер пре прибављених података о овоме, није се могло са позитивношћу констатовати, да, у погледу вођења парнице код надлежног суда, није жалитељ иоступио по решењу начелства од 28. октобра 1904. год. № 10369. Како је ова неправилна радња начелства погрешно одобрена ожалбеиим решењем Министровим, то је Државни Савет одлуком својом од 8. јуна 1907. године N 4076. поништио решење Министрово. м. в.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине багрданске актом својим од 20. маја ове године Вр. 1169, нита: 1, »По закону о општинама сваки је чиновник грађанин оне општине у којој живи и као такав он подноси и све дужности једног члана општине, кад већ ужива и сва права по закону о општинама. Међутим да ли јежелезничко особље [чиновници и службеници) ослобођено од извесних дужности према општини, као : плаћању општинског нриреза, кулука и т. д., јер на првом месту овд. железничко особље не пристаје да плати општ. прирез, изговарајући се да оно плаћа терете општини београдокој, пошто при Дирекцији железничкој плаћа порез ?, и 2, Село Копривница и Багрдан спојени су у једно село год. 1881. под називом Багрдан. Пре тога свако је село имало засебну заветину и засебно проносило литије. То се одржало и до данашљега дана. Међутим сада је свештеник ноднео акт, у коме изјављује, да он не мора у оба села да проноси две засебне литије без награде, већ само једну литију једног дана, а друго село ако хоће литију као до сада да плати од сваког дома по 0,20 дин. Или ако то не пристаје онда да узму оба села један дан за литију и онда ће он морати да исту пронесе без награде. Како је већ немогуће мењати овај стари традиционални обичај, јер ни једно село не пристаје да мења своју славу и литију и да нанушта дотадашњи дан а прима нов. то настаје питање: мора ли свештеник у оба села — и ако су по називу сада једно — да пронесе литију без награде, или не мора, и ако не мора, онда настаје питање које село треба да плати награду за литију и да ли треба оба села да плате по пола награду ?« — На ово питање одговарамо: 1, Железнички чиновници и служитељи, спадају у особље железничке дирекције, чије је седиште у Београду, те се по томе, и порезом задужује у Београду или онамо где дирекција нареди, и тако се сматрају као грађани општине у којој порез пла-

1>ају, са свима дужностима једнога члана опнггине. ч Према томе и особл>е багрдаиске станице, кад није порезом задужено код те општине, неће ни прирез плаћати, јер то треба да чини у опшгини, где плаћа порез. Ако се, случајно, у тој општини не плаћа општински прирез због трошарине, онда је он паплаћен куповином животних намирница. И за кулук они се тамо не могу употребити, јер то право припада општиии, где су порезом задужени, где су управо чланови општине. Та околност, што се они са службом налазе у атару те општине, не мења њихов положај члана општине у којој су пореске главе. У осталом лично кулучење њима се не би могло наметнути ни с обзиром на њихове дужности, које не трпе одвајање од ове, него су везане за сате и минуте; 2, Кад су пре спајања била два села (Копривница и Багрдан) са засебним селским преславама и литијама, онда ое спајањем ових села није изменила ни дужност свештеника да ове литије засебно проноси без ттграде, нити нраво ових сељана да од њега ово траже (чл. 5. тач. 2. зак. о уређењу овештеничког стања). У овом стању, дакле, има да остане одношај, који је и раније постојао, и свештеник је дужан да проноси обе литије бесплатпо. Ако свештеник' не би хтео одговорити овој дужности, што је тешко веровати, онда би требало умолити вишу духовпу власт да га увери, како је у заблуди кад мисли, да му за ова чинодејства припада каква награда. II. Суд општине влакчанске актом евојим од 29. марта ове године Бр. 408, пита: »Извесном лицу из ове општине убио је неко коња у штали из освете. Сад настаје пи гање: по коме се закону има ова штета надокнадити — да ли но закону о осигурању стоке или по закону о накнади штете, учињене злонамерно. Па ако је по последњем закону, важи ли онда за овај случај процена из чл. 5. закона. о накнади штете, или ће важити по чл. 7. зак. о осигурању стоке ? к — На ово питање одговарамо: По закону о накнади штете учињене злонамерно.м иаљевином и намерним противзаконим поништајем ствари, плаћа се накнада само за покрадену отоку а не и за ону, која буде убијена. Накнади за ово има места по чл. I. закона о осигурању стоке, који одређује иакнаду сопственицима коња и говеди, кад им ова стока угине од болести или случаја не правећи никакву разлику код случаја, да ли је он дошао на овај или онај начин. Према томе и процена се врши по чл. 4. и 5. а не 7-ом као што суд вели. Ако је кривац познат или се доцније ухвати онда, наравно, поред казне он и штету плаћа, и у првом се случају неће

давати накнада по закону о осигурању стоке, а у друтом, ако је већ дата, тражиће се иакнада за дотични фонд. III. Суд општине чукојевачке. актом својим од 12. Фебруара ове године № 1178, казнио је извесно лице са три дана затвора за дело из § 328 т. 5. кр. закона. По изјављеној жалби окривљеног, крагујевачки првостепени суд, решењем својим од 19. марта Бр. 10528. поништио је ову пресуду из тамо побројаних разлога. Пита се уредништво, да ли је ово решење судско умесно, или је противно § 15. и 16. полицијске уредбе (измене и допуне од 17. јануара 1904. год.) с( — На ово питање одговарамо: § 328. крив. закона нема ни прву ни пету тачку. Према томе излази, да је суд поставио погрешно питање, и да се оно односи или на т. 5. § 327. или на т. 5. § 329. крив. закона. Ако се односи на т. 5. § 327. кр. зак. онда је Првостепени суд нравилио радио што је ушао у оцену жалбе и пресуде, а ако се, мећутим , односи на тач. 5. § 329, оида по § 15. и 16. полиц. уредбе, није могао ући у оцену нити ништити пресуду, јер су овакве пресуде одмах извршне и против њих у опште нема места жалби. Други пут нека суд ставља чиста питања, да се не мора нагађати. IV. Суд оиштине кугпиљевачке, актом својим од 22. марта ове год. Бр. 1112, пита: »Кад власт среска, по приватној тужби,. окриви за једно дело председника општине и оба члана и поведе истрагу, па од суда општинског тражи уверења о њиховом владању, да би их могла спровести суду, питање је: ко ће место председника и члатгова потписати ово уверење, па да има вредности по закону о општинама ?" —На ово питање одговарамо: Ако је општина кугни^евска састављена из више села, И има сем председника и она два члана, који су оптужени, још кога кмета, онда ће једам од њих најстарији, заступати председника, адруги чланове, у смислу чл. 88. у вези са чл. 38. зак. о општинама, и издати уверење. Ако, пак, општина кушиљевска нема ни једнога кмета више од оних пгто су оптужени, те је, тако, општина остала без надлежних часника за издавање уверења у смислу чл. 88. и 97. т. 4. зак. о општинама, онда се аналогно чл. 151. става првог истога закона има узети, да председник и кметови и не постоје, ипозваће се одбор да из своје средине одреди заступнике председнику и кметовима специјално за издаваЈБе овога уверења. Овако би поступање у осталом одговарало и случајевима које предвићају: став други тачке 3. чл. 121. и 148. поменутога закона, који и ако говоре о другим случајевима, предвиђају овакво поступање. -,<0^—