Полицијски гласник

ВРОЈ 27

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАИА 21

оснони за (Јдморен.е капне. То «у ирно чип.епице са којих се ка:ша може нооштрити или ублажити (поотгправне и ублажаине околности); даље ту долазе отежавне и олакшавне »колности; и пајнад спе оие чињенице или осиови са којих <»1 искључује казна или које пиште кривичносг једноме делу. У другу групу долазе ароцесчо важпе чињенице, т. ј. чшмшице, које се добијају из К[швичпог Иоступка; и од њих :1аии(;и судска одлука, те су нрема томе и оне кредмет док.чна. Овамо долазе на првом месту такве процесне чињенице од којих зависи, да ли со у опште пресуда по јеДној ствари можв донетн, н. пр. од тога, да ли је суд, који изви1,а кривичио дело, за исто стварно надлежан, зависи, може ли се по том делу донети нресуда или не и т. д. Овде, дакле, законски п|1оииси, који говоре о надлежности, казују, које чин.енице имају бити предмет доказа. Ово исто вреди и за све остале чии.енице, од којих у првом реду зависи садржај других одлука, које се донесе у току поступка, а иресуда тек иооредно, тако п. пр. решење о томе, хоКе лн се који судија изузегн, решењо. о притвору : решење о томе, хоће ли се једап оведок притворити ако неКе да сведочи; ])ешење о бдлаган.у ирегреса и т. д. Сва ова решења зависе од истинитооти извееиих процесних чињепица, те следствено мо])ају оне бити I! предмет доказа. Које су нак то чин.енице, к.азују законски прописи, на којима има свако од поменутих регпења да се оснује. (ваставиће ое) Д-р Бош. В. Марновић. ^=4^?=^ О П Ш Т И Н А (НЛСТАВАК) Ио члану 1(5 закона о Фонду за пакнаду штете пострадалима од града, казпе се општ. органи са 10—."»0 динара. Осуду изриче Миниотар народие иривреде ; По чл. 146. зак. о монополу дувана, општ. часници, који гаје дувап без дозволе, поред казне из чл. 142. збацују се са ноложаја; по чл. 157. тачке к, л, и е, казне се општински органи са 10—30, 20—50, и 20—30 динара за тамо побројане кривице. Осуде изриче Моноиолска Уирава\ По § 42. закона о заштити од сточних зараза у опште и о мерама за угушивање тих зараза, казне се одговорни општинскн оргаНи са 400 динара или до два месеца затвора , ако иропусте да изврше коју од тамо побројаних дужности. Казне ове изриче полицијска власт; и, По § 24. грађ. суд. пост. кажњавају се општ. органи са 5—-50 дин. за неизвршење иресуда. Казну изриче полицијска власт; и, Верујући и сами, да је остоо који закон овде непоменут, по коме су такође прописане казне за општинске органе, ми налазимо да је ово доста што смо изпели за потврду онога нашега тврђења, да тај Факат, што се многе власти јављају у улози надзорпих власти, са правом кажњавања, омета правилан рад влаоти и чини забуну и пометњу, коју смо напрод истакли. Па сваки начин, мане и недостаци садашње општине пе састоје се само у ономе, што смо ми довде изнели. Има још много и много узрока, који садашњу општину чине иесиособном за позив, који јој је намењен. Ређати све те узроке апсолутно је немогућно колико због ноложаја места, у коме се овај папис штампа, толико и збо!' тога, што би се сама ова ствар протегла у бесконачност.

Због тога сада да пре^емо на питап.а, каква би требала да буде оиштина, па да одговара приликама и потребама иаше земл>е и народа. Иаравно, да смо ми далеко од тога, да овде сада правимо Формалан пројекат новога закона о опгптинама. Не, то не мислимо чинити. Ми ћемо само истаћн у главноме основе, на којима греба засновати нову општиггу, а оно остало било би ствар нарочитих комисија, ако би се јоиг нагпло иекога, да се и на ово писање осврпе, и да се сагласи са тпме, да садашња општина гге ваља и да је треба, мењаги. Дакле: 1, Прво гггто истичемо, то је велика опгптина. Ни једгга онштнна не може бити ман.а од 1000 пуиолотних грађана. Изузетак се може учиннти само у местима где су геограФско прилике тако несретне, да се гге могу спојити толика села, да попуне горњн број, али и ту пе може биги мања од 500 грађана. Ако се спајање ових оггштина не би могло извршити споразумом сампх села. оггда оставити нраво државпој власти, да г]»унисаи.е са.ма изврши. Како је, међутим позпато, да су власти државне, много ггута ово груписање вршиле с обзиром на партијско расположење села, то се посгарати и унети одредбе у закогг, које би опемогућиле ове политичко — партијске шпекулације. Једна од тих мера била би. н. пр. ако би се оставило право жалбе против овога груписања Државпом Савету, који би, с обзиром на даљииу месч'а, теренске прилике у опште и т. д. могао мењати ово груписање. Могло би се, у осталом, и само груписање вршити у пску руку уз суделовање његово ; 2, Законом подвојити организацију варошких (овде разумемо и варогиице) општина од сеоских. Пеограду, пак, оставити изузетан положај, регулисап такоће законом, јер њега, као престоницу, не треба ни мешати са варошима. Организацију ову удесити тако. да опглтине у чисто својим унутарњим стварима остану иотпуно самоуправне, а у колико се јављају као државне јединице и врше извесне послове за рачун њен, установити јак и осетан надзор државних власти: 3, Иредседници општина како варошких тако и сеоских, сем окружних градова, бираће се само из редова пензионисаних и отпуштених државних чиновника. Избор овај може бичш тајним гласањем као и до сада. Ми верујемо, да ће многи подићи свој глас против овога предлога, да се нраво избора председника веже само за, једап ред људи и у неку руку искључе мештани, нарочич'о по сеоским општинама, али ми тврднмо, да ће ти протести бити безразложни. Иа овај начин ми бипензиоии буџет свели на половиггу, јер би се за све време председпиковања скидали са државног буџета, који је већ прешао 5 мидиона динара, погпто би плату примали из општинске касе. Плата иредседггика не би могла бити мања по сеоеким оиштииама од 2000 динара, а но оним испод 1000 пунолетних грађана од 1000 динара. Највећа илата нредседничка могла би бити по сеоским три, а по варогпким до 4000 динара. (наставиће се) Димитрије С. Калајџић.