Полицијски гласник

СТРАГТА 220

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 27

СУДСКЕ ИСТРАГЕ И ПОЛИЦИЈА ^ао иарочита нау1?а (настаилк) 11 ри.шкчм отк]>ипаља и испитиваља трагова, вигао или ман.о иидл>ивих и сакривених, треба уг.ок обраћати пажњу и на ожиљке и повреде, који се палазе на самим ноктима. Питањем овим нарочито се занимао Д-р Кутањ, од кога позајмљујемо овај интересантан Факт: П])иликом једног убиства нађено је, поред обијених врача, парче крваве хартије којим је злочинац, како је по свему изгледало, брисао свој крвави прст. Осумњичени је пронађен тек после два месеца. На нокту средњег прста његове десее руке иалазила со скоро зарасла рана од убоја. Позван да објасни порекло и време ово ране, осумњичени је изјавио да се случајно повредио пре шест ме.сеци. Ово је дало иовода Д-р Кутању да студира израшћене ноктију и код окривљеног и код других лица. и да најзад утврди : да нокти расту по 1 м. м. недел.но. Изузетак од овога чине нокти на великим прстима ногу, који расту четири пута брже. Није било тешко утврдити, после овога, да је белега на нокту осумњиченог била стара свега два месеца, и да је произлазила услед задобивене повреде нриликом обијања врата. Помињемо још, да за откриваље невидљивих трагова треба уиотребити и микроскон у свима оним случајевима, у којима лупа није довољна, а ионекад је корисно комбиновати и једно и друго.* д) Мрље и остали трагови. Међу траговима које злочинац, по извршеном злочину', остапл.а у пролазу, или их задржава на самом себи, мрље заузимају врло важно место. Под мрл.ама се , са гледишта истраге, подразумева свака модиФикација боје, илп присуство какве страве материје на површини човечјег тела, или на.макаквом предмету, чија природа и време постанка могу допринетиутврђ.авању идентитета јодне личности, или улоге извесиог предмета у криминалној афери. Мрље су, дакле, као и отисци, трагови прве врсте. Суштина је отисака у облику, а мрља у природи. Код првих треба испитивати слику и Форму; код других материју. И ако откривање и аналисање трагова спада поглавито у дужност вештака судског лекара — ипак је неопходно потребно да и истражни органиу који су нрви на месту извршеног злочина, буду детаљно упознати са свима питањима, која се односе на вредност мрља по истрагу, као и са начинима на који се ове могу сачувати и иредати судском лекару у најбољем стању. Колико се. и колико нута предају стручњацима, у циљу вештачења, одело и разни други предмети са којих су, услед неумешности истражних органа, ишчезли најкарактеристичнији знаци мрља!

* Опширније о уиотроби микроскопа видети у По.шцијскоме Г.тсшшу« за 1901 год., Вр. 27.

Тврдећи, да је ћитање о мрљама у т.оку последњнх година постало једпо од пајважни.их питања у домеии судско полицијских истрага, проФесор Лакасан. вели ово: »У колико судскн лекари морају бити способни и стрпљиви прил.иком испитиван.а мрља, у толико, опет, органп сигуриости морају бити обазриви и вешти приликом љиховог откриваља и чуван.а". * * * Мрље, које.се најчешће налазе на месту извршеног злочина, или на самој жртви, или на осумњиченом, или на оделу и предметима који су имали удела у извршеном злочину, јесу од крви, од рђе, од блата, затим од изметина и мокраће и, најзад, од остатака човечјег ткива. Све ове мрље веомг су корисне за истрагу, н у многим досадашњим случајевима допринеле су изналажењу криваца. Голо око није довољно за откривање мрља, већ треба узети у помоћ лупу и пажљиво ислитивати: патос, . заотираче. поетељу, зидове, огледала, плафон, браве, кључеве, степенице и т. д. Понекад ће бити потребио, да се дигне це.о патос. Ово онда, ако сс у материји између дасака налазе остаци већ упијене крвИ. Треба још знати, да се мрље чеото пута много бољо откривају према вештачкој (свећи, лампи и т. д.) но према природној светлости. И у једном и у другом случају лупа је неопходпо потребна. Једиом већ откривене мрље треба умети сачувати. за даљу истрагу. У овом циљу неопходно је потребно, да истражни органи још на самом прегледаном месту опишу т.ачно речима иађене мрље, и означе њихову дименсију, боју и њихов положај. Описивање ово може се корисно допунити копирањем, прецртавањем и фотограФисаљем нађених мрља. За ФотограФисаље мрља, које се налазе на магеријама угасито — жутим. угасито — зеленим и црвеним, треба употребити ортохроматичие плоче са жутим Филтром изме1,у објектива и мрља за ФотограФисање. Многобројна су и драгоцена обавештења, која нам могу иружити мрље, описане и сачуване на изложени начин, На основу крвних мрља, које се у пракси најчешће сусрећу, могуће је реконструисати извесне сцене злочина, и одредити на коме је месту у одаји жртва ударена. Крв, која је шибала из иресечене артерије, лако се познаје по ситним капљицама. Према месту на коме се ове капљице налазе на оделу и телу осумњиченог, може се утврдити положај жртве у моменту напада, као и сам Начин напада, У једном случају нађене су крвне мрље само наједној ногавици панталона, и то при крају ове, на антеро-интерној страни. Позван да објасни присуство ових мрља, осумњичени је изјавио да му је крв текла из једне ране на бутини, али је прегледом тела констатовано да ова рана никад није ни посгојала. Крвне мрље доириносе веома много и демаскирању вешто извршених злочина, који се на први иоглед јављају као несрећни случаји или самоубиства. 'Го

су случаји у којима убица овоју жртву баца са каквог узвинтеног места, или је гура у ирова.лију, или је мсће на пут и на жолезпичке шице, а све у циљу маскираи.а и зв р шено г зло ч ин а. У једном иодруму, на дну степеинца, нађена је јодна мртва жепа, за коју је еекцијом утврђено, да је умрла уолед рапе гга лобањи и иреломљене кичме. На знду, у величини 4 — Г> стопа изнад сгоиеница. нађеие су мрље од крви, за коју је носумњив-о утврђено, да је ишла млазом из артерије. На десном слепом оку погипуле налазила се, мбђутим, раиа оа отвореиом артеријом. Пошто ее констатовало, да је апсолутно немогуће, да крв из ове раие доспо чак са дна степенртца — где је жртва нађена — до крвавог места ма зиду, то је било јасно, да јо рана па слеиом оку задаиа изнад степепица, и да је жртва лотом бачена доле, што је, у осталом, и истрагом утврђено. Пололсај крвних мрл.а па месту извршеног злочина и у непосредној околипи 'може нам такође иомоћи да утврдимо место на коме је жртва ударена и простор по коме се вукла пре пого игго се коначно стропоштала. Решењо овпх питања веома јо деликатио, али сеипак могу ноставити иеколико општих п|гавила. Тако: Ако је жрва пала п умрла на месту, на коме је и ударена, крв ће се налазити искључиво поред тола. Па зидовима и удаљенијим местима, а понекад и па плафону, у овим случајевима једино се могу наћи трагови од крви, која је млазевнма шибала из повређених артерија. Ако се у соби или на извесном простору налазе широке крвно мрље у већом броју. може се с разлбгбм претпоставити, да се рањена жртва кретала нре него шго се стропоштала, или да јо по смрги преношена. Велика количина крви на једном месту доказује нам две ствари: или да је ударац био толико еилан да је искидао артерије и умртвпо жртву, или да сежртва — ако се ирегледом леша не угврди ово прво — вукла са меота на коме је ударена до места на коме се највише крви налази, где је и умрла. Али иам крвие мрље могу пружити и друга, исто тако корисна обавештења. (наставиће ое) Д. Ђ. Алимпић,

УПУТ ЗА ПОЛИДИЈСКЕ И ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ' приредио Ђур. Ј. Ђор-ђеви-ћ начелиик окружни. Овакве К1виге изазива потреба да се покаже полицијским органима, онштинским и државпим како треба вршити дужности које су им разноврсним законима, наредбама и расписима додељене, а да доиста мног.и од њих не врше своје дужности онако како би требало довољио 1 Једновренено са овом оценом књиге г. .ТаорђевиНа уредништво је добило и оцену свога сталиог сарадника г. Димитрија Калајџића, начелиика окр. у пензији, која ће се штамнати чим ова буде свршена.