Полицијски гласник

ВРОЈ 27

ОТРАНА 2-21

је позгтата ствар. 1 оме су узроци врло ргхаличкти. IIа страиу лруге, који нису иаи.е знатпи, најглавпији јо узрок неопремиост папшх полицијских органа. И свако унућивање, свако учен.е ових и -оваквих органа, мора се похвалити, »јер се мора призиати, да је врло мали број оргаиа полицијских, који познају све законске нрописе и друга наре^ења, по којима су дуа;ни вршити своју службу; или ако их и позпају , рђаво их примењују, или зато, што не разуму суштину каквог законског наређења, или зато, што ие знају какав распис, објашњењгз и тумачење, које с тим законским наређењем стоји у вези и допуњује га. 1< Овоме наводу потврда је и сам »Упут« г, Ђорђевића. У колико је похвално писати упуте, у толико је још похвалнија-одлука министрова унутрашњих дела да омогућава њихово издавање, пошто је то иоред осталога, скопчано и са материјалним троипсовима, само што би министарство требалО да за овакве ствари расписује коикурс и да помаже само оне радове, који, по стручној оцени, то доиста заслужују. Није све једио хоће ли министарство помоћи издавање какве књиге од сумњиве вр 'дности или ће омогућити издавање неке којом се доиота могу користити они којима је памењепа. Конкурсом би се учинило много: изазвао би се већи број радника и министарство би могло у исто време давати и иравац у коме би шта и како требало урадити. Зато баш, што „Упут к г. Ђорђенића, није номоћ заслујкио на конкурсу, могло је се и десити да буде помогнут и ако то не зазлужује. Да ово' докажемо. »Упут« г. г Бо]){)Свнћа није зборник закона, наредаба и расписа по полицијској струци, и ако му јо то главпа садржина, јор у њему има пишчевих »објашњења и теоријских разлагања и тумачења,« а није ни упут, како то писац каже, или бар није добар упут, пошто та »објашњења и теоријска разлагања и тумачења« нису свуда оригинална и што је најглавније нису свуда тачна, те ако би их они, којима су намењена, усвојили. они би имали само штете. А што је баш уочљиво, то је, да оно што се у овој књизи има сматрати као оригинално пишчево, није добро. У самом делу нема никакве системе, материјал је до зла Бога рђаво распоређен те је с тога врло тешко њиме користити се. Уз дело нема садржаја, а могло је бити и без регистра онаквог какав има, јер овај који је »Упуту« придат не познаје азбучни ред. Као пример како је раслоређен материјал у овој књизи навешћемо да се о бабицама говори у рубрици о маркепим лекарима (стр. 86.) . Тешко је, врло тешко, у овој књизи одвојити пишчеве оригииале од туђих позајмица. Лисац није сматрао за потребно поменути имена писаца чијнм се радовима служио и ако има читавих ставова позајмљених без икаквих ограничења или обележ.аја. У Србији до душе литерарна својина није заштићена закопом, али се

иггак сматра за обавезно помеиути име оиога чи.јим се трудом кориоти. Требало би врло мпого времоиа и иростора у листу ако би хтели из »Упута" одвојити све опо што је ту^е, а што писац иије означио као такво, од онога што је у ствари пишчево. Изоставићемо преписивање поједини закона, наредаба и расписа у целипи или у поједипим деловима, и лко су опи у тексту тако изведени као да су то пишчеве мисли и проналасци, али ћемо навести само примере туђих радова, ко.је је писац »Упута« уписао у своју књигу без икакве ограде те изгледа као да су и то пишчева »објашњен.а и теориска разлагања и тумачења,® како су у предговору »Упута (< вели. Упоредићемо предавања г. д-р .Товановића —■ Батута, хонорарнога проФссора Университета и партију »Упута« г. Ђорђсвића, која говори о повредама, и упоредићемо раеправу о траговима која је 99. године штампана у » Полицнјском Гласиику« и предавање г. Батута о томе са опим што је г. Ђорђевић у »Уиуту« о траговима штамлао као своје. За јачи доказ нсписаћемо всрпо текстове: Судска медецина, нрс- Упут г. Ђорђевића, давања г. ЈоваНОвића у, стр. "Ј _ 20. шиоли 9041год. стр. 2"23 »Ако се нађе Јешина и »За повреде на дешини на њој се нађу на пише потребио је, далекар(венеста повроде, онда услед штак) утврди: јесу ли те тога постаје сумња да је повреде биле узрок смрти лешппа тим повредама под- или јесу ли те повреде легла и отуда настаје пи- учип.ене на гкпвом или су тап.е: јесу ли те новредз доистапроузроковале смрт, и друго питање које нма про тога да се расправи: јесу ли те повредс учиП.ОНО заживота пли посло смрти. Према томе судски лекар има да одговори код повреде на ова три питања: »1. Каквим је оруђем, чим је, повреда учињепа, а уз то се често пута ппта и којим начипом; 2. У коју врсту спада таква повреда по суштини, '1'. ј. је ли лака, тешка или

упореди са предаваљем г. Ватута, видеће се да је то само извод из предавања г. Батутових, онакав какав по неки студенти ј спремају о испиту, само шго је овај из; вод г. Ђорђевић, на многим местима радио другим редом него што је у предавањима изложено.

постале на мртвом оргапизму. »Према томе лекар је дужап да констатује:

»1. Каквим. је оруђем учиЕБена новреда, а но могућству и на који начин; >у 2. У коју врсту спада та поврода: је ли лака, тешка или смртоносна (као смртоносна, као што паш што иаш законодавац прелзакои р-азликујб.* виђа), и »3. Је ли иовреда учињена пре или посло смрти.* Стр. 310. Ст. 249. »Ако се питамо шта мо- »У свима тим случајеже оудски лекар рећи о вима потребио је' помоћу трагу , који је налик иа вештака утврдити : траг од крви, он мора рећи суду: »1. Је ли то траг од крви или које друге течности. »2. Може доказати, је ли тај траг, ако је од крви, од човечје крви или од кр- од какве лшвотиње, и ви какве лшвотиње, као гуске, ћурко и т. д. »3. Кад је то доказпно да је та човечја крв, а ие животињска, онда се нај после мол:е доказати и то: јо ли крв баш од крвавог дела или је та крв потекла и тамо доспела, случајно, нпр. из каквог чира, пришта, од крволипње из поса зуба, шул^ева, женског пран»а и т. д. <ч Све оно, што је г. Ђо]»1)евић штавшао (без икакве ограде) под насловом »Разни случајеви истрага« (стр. 217—240) ако се

»1. Јесу ли трагови и мрљо заиста од крви или од каквс друге течности; »2. Ако су траговн од крви је ли крв људска или

»3. Ако су трагови и мрл.е од крви, је ли крв из задапе раие, од повреде насилио учињене или је крв из Лчеиског месечног прања, из поса, из зуба, из чира, из шулзева, од уједа бувиног или стенице и т. д.,5:

»Полицијски Гласник <<: Бр. 21/99 стр. 122. и 101. Кад полазимо на посао Формовања.... Добра гипса можемо с једне страие' добити свуда...,. Главно је да вал>а увек обраћаги пажњу на то да је гипс добар, свел^, увек треба тралсити такозвани кипорезачки гипс... »Кад имамо да излијемо Форму, дакле, да испунимо стопу, прво и прво морамо јо за то поипремити. Најпре ћемо пажљиво повадити камење и грудвице земње који су у њу иападали и ако буде у њој воде исушићемо је вуиепом крпицом....

Уиут г. 'Борђевића Стр. 255. »Ако треба Формиратп стопалу, чији се отисак налази у чврстом блату земл.и онда је најзгодније уиотребити добар гипс, онај који се употребл.ава и за кипорезе.

»Тај посао врши се на овај начин: прво треба спремити и добро очистити стопу, коју хОћемо да Формирамо, т. ј. из ње треба новадитп све предмете који су случајно упали, као прашииу, грудвице земље, и друго; а ако у њој буде воде, п.у треба сунђером или крпиЦама иокупити и исцедити, пазећи да се при томе чишћењу не повреди ии мало тачан облик стоне. »Кад се стопа довољно провене — просуши онда је треба испрскати зејтином или машћу да би после могли лакше извадити Форму коју ћемо добити. »Само пак изливање врши се на овај начин: у какав суд сипа се вода нешто мањо до половиие и>е.гове, а за тим се полако каквом кашикомсииа прашак« и т. д.* Стр. 2 56. »У место гипса молге се у спешно уиотр еб и ти р астопљен восак, а ои се мора употребити ако је стопа у житком блату. За овај посао не треба никакво вештине, већ просто растопљеии восак сипати у стопу и кад се охлади извадити Форму. 0Вде треба водити рачуна о томе да је Форма од воска увек мало мања од стопе у којој је изливена. Восак се мол%е сипати у стопу без обзира јесу ли зидови суви или влалши. Незгодно је овде испоре^ивати све јер би то значило иреписивати четири петине тексга ове књиге. Требало би вршиги упоређење и са текстовима појединих закона, јер је г. Ђорђевић и њих на врло много места у целини или скраћено навео не чинећи никакве ограде и томе неука читаоца може довести ) забупу да ли је то знање пишчево, или, ако позна текст законски, да ли је верно преписан. Али из наведеиих примера видп се на који је начин постао велики део књиге г Ђорђевића. Премештање реда речи или ј^еченица и ставова иије могло сакрити извор. а ако се боље загледа види се да су мисли из оригинала овом компилацијом, баш услед тога, изгубиле мгтого од своје вредности. Пример за ово имамо па стр.

...»али врло је валшо да се већа брига води при ва1)ењу Формб, т. ј. да се стопа омасти...

.. : .4 >> ради се овако: узмо се један суд и трећина тогасуда иапуни се водом затим се у ту воду сипа прашак од гииса каквом кашиком* и т. д

Стр. 162. Кад се нема добра гипса молш се употребити и восак које је по неки пут бољи од гипса. За восак је све јрдио била земља сува или влажна. Њега мол^омо употребити усвакој прилици само не онда кад имамо посла са стопама у снегу, песку и ирашини, ту не треба никаква вештина. Форма се охлади и затим је врло лако извадимо. Једно не тр еба забо р авити да ј е она знатно мања по орпгинал.