Полицијски гласник

ВРОЈ 27

238. упута, где г. Ђор^евић пели, да је мушко семе нађено па оделу женске најсигурпији доказ о извршеној обљуби, ма да тако у оригиналу код г. Батута не стоји. Све ово могло би се, само са још више разлога рећи за иолицијску уредбу штамлану на стр. 333. »Упута.® Г. Ђор^евић је прештампао полицијску уредбу сасвима оним иримедбама и резоновањима која је изнео г. Душ. Алимпић у расправи штампаној у »Полиц. Гласнику" за 1906. год. Г. ЂорђевиК иије ништа навео пово. а није сматрао за потребно ни помеиути име г. Алимпића. Ради уверења ми молимо читаоце да сами изволе упоредити расправу г. Алимпића са оним што је г Ђорђевић штампао. 0 погрешном налажењу г. 'Борђевића да та уредба служи као поступак за извиђаи.о и суђење и оних иступних криваца за чије извиђање и суђење није прописан никакав поступак ми ћемо говорити па другом месту. Писац »Упута« не може се заклонити за оно што је на наслопном листу ставио »приредио,« јор је та једна реч исдовољна за овако штамнану и награ()ену књигу, у којој на 520 и неколико страна штампанога текста има једнапетина пишчева оригинална рада. Да видимо какав је упут то, што је писац у књизи изнео као своја »објашњења и теориска разлагања и тумачења." Навешћемо само шго је најважније и оним »редом" како је у овој књизи штампано. 1. Говорећи о дужностима ноћних стражара (стр. 6). писац вели:....» а према бескућницима и сувише раскалашним и дрским лицима могу се употребити оштрије мере, а у крајњем случају и затвор о номе се мора. одмах и иреаЈда донети. <( Ако би ко послушао овај упут морао би ноћу, кад ноћни стражари доведу са улице какву скитницу која је ухваћена на делу каквог истуиа, будити »иследне сведоке" и начелиика окружног (у окр. местима) те да се ислеђење изврши и иресуда донесе, а то се нигде не ради. Чак и Устав је предвидео (чл. 9.) да је то често немогућио и наредио је кад се неко може притворити и без решења и без пресуде, као што је кривичним судским иоступком предвиђено кад неко може бити притворен и без саслушања. 2. На страни 17. »Уиута« стоји: Полицијски надзор као административна казна »може се употребити и употребљава се кад у једној општини учестају крађе и вршење других казнимих дела. 11 Закон је, пак, тачно одредио за која се дела може ова казна употрсбити (| 4. а. полицијске уредбе) и према томе не може се рећи да се нримењује због крађа и других казнимих дела, већ само кад у једиој општини учестају нрађе или и аљевине. Ко би се користио »Упутом« помислио би да се и за поништаје ствари или друга дела могу сумњива лица стављати под надзор. Тако исто писац погрешно каже да суд општински има право стављати под полицијски надзор лица која буде осудио

због дела просте кра1,е чија вредност прелази два динара, али пајдуже до три месеца (стр. 18). По чл. 94. тач. 4. б. закона о општинама (који је закон доцнији од наређења у § 4. а. алинеја 5. полицијске уредбе) суд општипски извиђа и суди све кривице по целој III части крив. закона, и има, према томе, право за просте крађе чија вредност прелази два динара уз казну затвора досу !)Ива1 'и и полицијски надзор до годину даиа, а не само до три месеца као што писац »Упута« каже (в. §§ 320. и 320. б. крив. зак.). (паотаниће ее) Душ. НиколиЂ

ПОУКЕ И УПУТИ

За дуг шесног члана задруге може се узети у попис, према § 471. грађанског судског поступка, само оно имање за које се несумњиво утврђује, да је његова својина по делу који му као задругару припада. За обезбеду 5360 динара са 12°/ 0 1'од. интереса, колико Јевта В., трговац из Свилајнца, има Давати Мити И., т])говцу ондашњем, по репЈењу првостепеног ћупријског суда од 21. октобра 1905. год. ,М' 26456., власт среза ресавског узела је у попис покретност дужникову. Дужник Јевта, приликом пописа, изјавио је: да пописана покретносг, која се у притежању његовом и брата му Вуксана иалази, није његова својина, већ масе ноч. Анте В., бив. његова оца, чију масу, по тестаменту, сада престављају наследници, Антиниунуци: Радован, Анта и Мата, синови његовог брата Вуксана и покојпог му брата Саве. Стараоци масе поч. Анте: Тимотије К. и Најдан М., на протоколу код ереске власти 2. новембра 1905. год. изјавили су : да је заиста пописана покретност својина масе поч. Анте, коју представљају напред поменути његови унуци, па су молили, да се пописата покретност ослободи пописа. Пуномоћник повериоца Мите, Мих. М., адвокат, није признао право својине поиисане покретности иојављеном господару маси пок. Анте, односно стараоцима Тимотију и Најдану, зато, што своје нраво нису ничим доказали. На основу изложенога и § 466. грађанског судског поступка, власт среза ресавског решењем својим од25. новембра 1905. год. № 21238. упутила је стараоце масе Тимотија К. и Најдана М., да у ]>оку од 15. дана, по извршности овог решења, поведу иарницу код надлежног суда и докажу, да је пописана покретност масена, а не дужника Јевте. По жалби стараоца масе Тимотија и Најдана, ово је решење одобрило начелство округа моравског решењем Л» 638(906., а решење овога Министар Уиутрашњих Дела сво.јим решењем од 14. марта 1906. год. 1Ш 5143.

По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је да решеп.е Министрово не одговара закону из ових разлога: Као што се из акта овог нредмета види, стоји као несумп.ив Факт, да је дужник Јевга у задружпом однооу са братом Вуксаном, п.еговиЛ синовима, и Мате.јом, снном пок. му брата Саве. Њихови имовни односи регулисани су тестаментом њиховог оца, однооно деде, пок. Анте В., по коме су Јеита и Вуксац наследили сваки по трећн део од покретпости, а ко.ји је тестамеиат ])ешењем песпорног судије ћуп|)ијског првостепеног суда од 18. септембра 1905. год. .№ 25438 оглашен за спажан, и налази се у простом пренису приложен актима овог предмета (жалби Министру Унутрашњих Дела). Према оваком стању ствари, иолицијска власт погрешио је поступила, кмд је, с обзиром на § 466. грађанског судског поступка, упутила на нарницу жалитеље као стараоце масе иок. Анте, да за масу, одпосно њене малолетне наследнике, доказују право својине иописате покретности, која је нађена у задруисној ку!1И и на задружном имању. У овом случају полицијска власт могла је према § 471. грађ. суд. посгунка да у смислу тестамента пок. Анте узме у поиис део који припада дуншику Јеити за дуг Мити И. по решењу судоком о одобреној забрани од 21. октобра 1905. год. № 26156. Само овај део имаовине дужника Јевте може се сматрати као његов и у његоиом притежању, а не и остали делови његових задругара. За остале делове задружне имаовипе које поверилац Мита дглашује за својину Јевтину, полицијска власт требала је њега, ирема § 166. грађ. суд. пост. упутити на парницу, те да путем ове докаже, да су својина Јбвтпна, а не његових задругара. Тако исто и стараоце малолетпих задругара, кад полажу право иа сву пописану покретност, у смислу наведенога § 466. требало је упутити на парницу за доказ, да узети у попис део имаовине дужника Јевте није његова својина, него малолетника. Како полицијска власт није овако поступила, то је Министар погрешно ожалбеним решењем одобрио поступак полицијскевласти, изражену решењу иачелства окр. мо[>авског № 63в1906. г. и решењу начелника среза ресавског Л« 21238,905. г. —- С гога је Државни Савет одлуком својом од 8. јуна 1907. године № 4075. поништио ожалбено решење Мипистрово.

По закону о производњи, увозу и продаји барута, лица ухвакна у кријумчарењу не могу бити осуђени на солидарно плаћање казне, ве^ сваки посебице. Реџеп Р., из Радевца, и Асан С. из Равне Бање, пресудом начелства округа врањскбг од 8. јануара 1907. године Л; 237., за кријумчарење 300. кгр. барута, кажњени су са 3000 дин. тако, да ту казну плате солидарно. У исто в|»еме, начелотво је одлучило, да се, уз ухваћен барут,