Полицијски гласник
БРОЈ 28
110 ЛИ Ц И Ј 0 К И Г Л А С НИ К
СТРАНА 231
штету како положеном кауциЈОМ тако и осталим својим имањем, јер би иначе наре ^ења § 484. и 465. била беоиредметна, и тлто сама редакција става другог § 481, не искључује у осталом ову одговорност: 2. По § 479. грађ. суд. постуика, поред осталих не могу се надметати и ареза дужени. Под презадуженима закон разуме прво оне, чија би презадуженост била утврђена по пронисима стецигпиог поступка, али не искључује ни оне. за које се до тога уверења може доћи и другим путем. Искључујући оне прве и због тога, што не могу да изврше овакву једну правну радњу на своје име, и што не могу да да плате, закон оне друге — који нису под стечајем а нрезадужени су — искључује просто за то, што не могу да нлате. Кад је. међутим, закон искључио из ових разлога презадужоне, онда су самим тим искључеии из падметања, и они, за које се несумњиво зна, да немају нигде ништа. Нрема овоме, кад год чиновиик, који врши продају, има непосредног уверења, да је неко од лицитаната пуки сиромах, и да се као лицитант јавља само са намером да продају осујети, он ће, по што претходно саслуша и месну општинску власт, то решењем констатовати и спречити му надметање.
Према томе, кад случај из чл. 481. и 484. грађ. суд. пост. не долази у оне случајеве, о којима се говори у тачци 16. § 471. поменута закона, онда се земљоделцу не може продати имање за накнаду оне штете, која за дужника наступи продајом, вршеном на шгету купца, ако не изађе првашња цена.
СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ
И 3 ПОЈПИЦИЈСКПГ А Л Б У М А
Коћу између 0. и 7. ир. м-ца насилно су отворени пет вагона на београдској железничкој станици, пошто :је са њих скинута пломба, и из једиог од њих изнесена је једна бала платна, која јс експедована на адресу г. Нере Горунонића, трг. из Власотинаца. Те иоте ноћи на перону железничком, пред магацином, обијен је и један оандук спремљеп за експедицију, у коме је било разних званичних конгролних аката и рачуна, упућених од стране Главне Конуроле — благајни начелотва округа топличког. Иакнадним премером разбијеиог сандука консгатована је диФеренција у тежини од 2.600 кгр. За ове крађе окривљен је Јоца Белимарковнћ, познати коцкар и крадљивац, кога
не може гореречену диФеренцдју ни измирити. Учтиво се моли уредништво за одговор: 1.). Да ли полиц. власт сме да изложи и |10даји какво друго имање ооу1)еног X. У. ради изрицања рест 50 дин. крив. трошкова, као и трошкова причињених око продаје у колико се не могу подмирити пропалом кауцијом првог купца Н. Н., пошто се од првог купца није могло да иаплати из узрока казатог ? 2.) Да ли полиц. власт треба да допусти лицитирање таквом лицу, као што је купац Н. II., које међутим није изузетно ио § 479. грађ. суд. пост. већ је само сиромашпо а не распикућа или презадужен ? и 3.) Да ли полиц. власт има законског ослонца ради одређиватва продаје каквог имања (под претпоставком да га има) таквог купца као што је Н. Н. кога јптити § 171. т. 4, гр. суд. пост. да би се надокнадила гореречена диФеренција у излицитиранИм н ,енама како би се испунили услови § 484 гр. суд. пост.? У интересу правне кн,ижевности учтиво молим уредништво за одговор по могућности у првом наредном броју. (< — Иа ово питање одговарамо: 1. До измене става другог § 481. грађанског судског поступка од 14. јула 1898. године, ово је питање било чисто и за полицијске власти и за судове, јер јекуиац увек гарантовао за штету, на случај нове продаје, како положеном кауцијом таио и осталим својим имањем. Овом, нак, изменом става другог, § 481, чија се садашња редахгција битно разликује од оне пређашње, поколебани су у одлукама и судови и полицијске власти, па чак и виши судови неједнако пресуђују у конкретним случајевима. Тако имамо случај, да је један Ирвостепепи суд, пресудом својом од 2. марта 1902. год. № 5940, нашао, да купац одговара за евентуалну штету само положеном кауцијом, и да тако треба разумоти ставдруги § 481. у вези са § 484. иоменутога закона. Апелациони Суд (II одел>ење) поводом изјавл.ене жалбе, поништио је ову иресуду, налазећи да купац одговара и кауцијом и својим имањем, ,јер величина кауцијс није ограничила величину ш гете, нити су повом редакцијом $ 481, поништена наређења § 484. и 465. тач. 6. грађ. суд. ноступка. Ову иресуду Аполационог Суда одобрило је и II, одел.оње Касационог Суда, рептењем својим од 24. октобра 1902. г. Вр. 8278. Противно овим одлукама, шабачки 11рвоетОпени суд, пресудом својом од 12. децембра 1902. год. Бр. 28357, нашао је да кунац одговара за штету само величимом своје кауције, а не и осталим својтш имањем. Ову ттресуду одобрила је Касација решсн.ем својим од 22. априла 1903! год. Ср. 2596. Као што сс из овога види, тштап.е ово у нашем правооуђу јотн ни.је ттречишћспо, али ми палазимо: да купац одговара за
Како су ова изигравања јавнпх продаја била и раније учестала, то је Министар унутрашњих дела, расписом својим од 28. августа 1865. год. ПБр. 6206, био наредио, да се сваки онај, за кога се утврди, да је лицитирао какво имање само у тој намери, да продају осујети, казни по т. I. § 359. кр. закона за обмапу н превару. Многи ће, паравно, рећи, да би употреба ове мере сада била песувремена, али би она, међутим, сузбила безобзирпа изигравања јавпих продаја од страпо појединаца; и, 3. Ограничења, учињеиа у тач. 4. § 471. грађ. суд. ност. учии.епа су у једном општем иптересу и као једна економскополитичка мера, да би се спречило осиромашавање нашега земљорадтшчког света.
су полицијоки органи још исте иоћи ухвагилн оа поарадешш платном.
Јоца не признаје извршење ових дела, већ тврди да их је извршио његов друг Никола Маричић, из Ужица, који му је те исте иоћи дао нлатно на продају. Јоца Белимарковић је лопов од своје 8 године. Извршио је до сада маеу опасних крађа, због чега је био неколико пута судоки осуђиван. Његов оаучеоник у крађи за коју се сада на,лази у притвору — Никола Маричић није се могао још нронаћи, а могуће је да је пребегао у Аустро-Угарску, како би овде заварао траг. Никола је стар 19 година, повисоког сгаса; црномањаст ; ноои половно цивилно одело, пругасто; розе кошуљу и шубару на глави. Није искључена могућност, да оу они и раније учинили још какво кривично дело, и с