Полицијски гласник

СТРАНА 230

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ '28

касан, публиковали су знатан број разних тетовираних знакова, помоћу, којпх јс могуће реконститунсати персоналитет, па и цео живот тетовираних лица. Нарочито је ваиша Лакасан.ева колркција професијоналних знакова, који обичпо представл>ају снмвол професије тетовираних личности. У својој студији: 0. тетовираним зна,цима као знацима идентитета. Тардуе тврдн, да се војнички символи : заставе, оружје, униФорма налазе готово искључиво код лица која су дуго времена били војници. Он је налазио обућаре са тетовираним знаком у облику чизме; столаре са овим истим знаком у облику рендета, пинтере и подрумаре са тетовираним знацима у облику бурета и боце и т.д. (иаотавиће ое) Д. Ђ. АлимпиЂ. — —<,«>$*■ -^>> ШТ ЗА ПОЛИЦИЈСКЕ И ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ прнредио Ђур. Ј. ЂорђсвиЋ начелиик окружни. (наставак) 3. На страни 18. »Упута« писац каже, за стапљање сумњивих лица под полициски падзор, »потребно је решење суда и одбора општинског", а то није све. Надзор је увок казна, па макар он и административно био донесен, то признаје и г. Ђор^евић, а по чл. 11. устава нико не ,може бити осуђен док не буде надлежно саслушан или законим начином позвап да се брани, и онда, свако лице, на које се сумња да крађе и паљевине чини, прс но што суд и одбор донесу решење д његовом стављању под надзор, мора бити саслушано. 4. На истој страни »Упута« стоји да противу решења којим је неко од стране суда и одбора општинског стављен под иолициски надзор има места жалби на пепосредну државну власт на начин и за оно време као што је прописано у полициској уредби. Жалбу на ово решење не треба изјављивати непосредној државној власти него првостепено.м суду, ма да се практикује и једно и друго. По старој редакцији § § 15. и 16. полициске уредбе, жалба је доиста на оваква решења изјављивана непосредној државној власти као надлежној за расматрање свих одлука донесених ио III части крив. закона и по полициској уредби. Алн, како су та два иараграФа измењена, онда. жалбу треба изјављивати првостепеном суду, јер и у тексту § 4. а. полициске уредбе пише: на начин и за оно време као што је прописано у полициској уредби, а у полициској уредби сад јс ирописано као што смо ми навели икао што неки судови и практикују (пример јагодински и крагујевачки првостепени судови). У осталом изјављује ли се жалба првостепеном суду биће више гарантије да полициски надзор не буде злоупотребљаван и да нб буде страх за политичке нротивнике. 5. На страни 25. »Упута« г. Ђорђевић учи како ће се поступити са војним бе-

гупцима који добегну у Орбију и вели: »треба их претреети и саслушати тачно о свему, због чега су у Србију пребегли, иа то саслушање ииже власти спровести випшм властима, тако да начелства окружна шаљу о томе извештај министарству уиутрашњих дела. Добегле странце ове врсте треба упућивати у унутрапшост али само« и т. д. 0 томе како треба поступати са војним бегунцима ностоји нарочита уредба коју јс прониеало мипистарство војно (7 Фебруа])а 1903. год.) и која није штамиапа ни у »Полициском зборнику« нити је и,у навео г. Ђорђевић. По тој уредби војни бегунци се спроводе окружној команди дотичног округа и опа им одређује место за становање. , 6. На страни 36. »Упута® стоји: Пасбш се издаје за шест месеци (најкраће време) за једну годиму дана, а највиш; за три године (в. закон о таксама 1. напомену бр. 30.)«' Ако се прочита папомепа и бр. 30 таксене тариФе, на које се писац позива. увериће се сваки, да се пасош може издати и за краће време од 0 месеци и на дуже од 3 године. Рок за који ће се пасош издавати мора се ценити по закону о таксама пошто у уредби о издавању заграничних иасоша није о томе ништа речено. Нарочи го издавање пасошаза време краће од 6 месеци потребно је рад оних чиновника којима се насош сме издати само за онолико време за колико имају право одсуствовати од дужноети. 7. Они полициски органи, који се буду ограничили на то, да из »упута« уче какве дужпости имају и како их треба вршити, грешиће ако приме за исправно да наредбе о затварању механа и каФана ноћу (на основу § 326. крив. зак.) могу издавати само општински судови, као што то на страни 56. »Упута« пише. Те наредбе могу издавати и полициске власти а за Београд законом о општинама то је право одузето од суда општине београдске и остало једино Улрави града Београда (чл. 95. зак. о општинама). Овде нам је згодно поменути да г. Ђорђевић препоручује и издавање наредаба на основу § 326. крив. закона и за оне случајеве који су већ законом предвиђени (стр. 122.) што је сасвим погрешно и противно помепутом параграфу. Тако исто г. Ђорђевић нигде није поменуо издавање потребних наредаба на основу закона о уређењу округа и срезова и ако је то врло потребно знати. 8. На страни 64. и 65. »Упута« г. Ђор1)ввић је штампао своје мишљење шта и како треба урадити у хватању хајдука, и вели, кад се све то учини »несумњиво је да се хајдуку и зликовцу мора ући у траг, да без изговора мора пасти«. Како ће се хватати хајдуци и шта све у даном случају треба предузети зависи од самих прилика, месних, времених и личних. Ту се не могу прописивати нарочита правила како ће се и шта радити и све зависи од умешности и увиђавности онога који руководи тим мерама. А да зликовац или хајдук не мора »без изговора« пасти знају сви они који су ма где

у (!рбији вршили потере. 11 .чјбољн је прпмер за то Тома хајдук, који хајдукује у пишчевом округу. Код нас се обичио противу хајдука дизку потере, али оне у опште пису давале позитивне резултате; опе су врло често само случа.јно паилазиле па хајдуке и хајдуци су ипак остајали, чинили злочипства док их пису потукли њихови јатаци или због уценеили изкаквих других разлога. И кад то стоји због чега г. Ђор1)ввић препоручујс потере и то овакве какве су и досад противу хајдука код нае чињене ? 9. На страни 115. »Упута« г. Ђорђевић је штампао »Правила о уређењу хлебарница у Београду«, ко.ја је прописао министар унутрашњих дела 14. априла 1881!, год. № 1327. и за њих на истој страки вели : »то што је казано за Београд (изузеп једино величине и пространства зграде) потпуно важи и за пекаре и хлебарпицо у свима местима у Србији«. Ова правила прописао је министар унутрашњих дела на основу чл. 33. зак. о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, прописао их једиио за Београд (тако су и названа) и, према томе, она имају важнос.т само у реону вароши Београда, и све дотле, док министар унутрашњих дела по праву које му даје завсш о ус/гројству централне управо и закон о уређењу санитетске струкс, ре прошири надлежност ових правила за целу Србију, дотле се опа не, могу примец>ивати ван Београда. (иаотавиће ое) Душ. Николић

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена су пам ова питаи.а: 1. Г. Жив. Рад. Спасојевић, правник практикант среза голубачког, пита; »Полицијска власт има да изврши пресуду по грађанско.ј части над X. У. за наплату кривичних трошкова у суми од 300 динара. На дан лицитације до1>е Н. II. и пошто положи кауцију, а није изузетан по § 479. грађ. суд. пост., лицитира пописано и продаја изложеног имања и лицитација остане на њему за суму од 450 динара. Пошто је продаја постала извршном, полицијска власт иозива купца Н. Н. но горе реченој продаји, да излицитирану суму положи по одбитку положепе кауције, —• но позвг»ни кунац пе пололш у остављенбм року рест излицитиране суме, јер у опште ништа нема, и по § 484. гр. суд. пост. полицијска власт одређује нову продају на штету горереченог купца II. II. На поновној продаји пописано и иоћ једном продато имање осуђеног Х. У. добије највећу цену 2 - 50 динара, онда ирема § 484. грађ. суд. пост. први купац 11. II. има допунити диФеренцију; која нбстоји између ирве и д]»уге излицитираНе суме, али је надлежним судом доказано да први купац II. Н. нема ништа, те према томе