Полицијски гласник
ВРОЈ 28
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 229
ОУДОКЕ ИОТРАГЕ И ПОЛИДИЈА ^ао нарочита науг^а (пАСТАВАк) Иознато је, да се по морФолошким карактерима крвних ћелица молге ])азликовати крв човечја од крви животињске. У извесним случајима, опет, може се утврдити из којих је делова тела истекла нађена крв, као год што се, помоћу микроокопа, могу у крви открити извесни елементи, који могу корисно да послуже за утврђивање идентичности. Један веома интересантан случај интерпретације крвних мрља публикован је у }Курналу медицине и ирактичне хирургије. Д-р Џон (из Н. Орлеана) испитујући кцвне мрље на једном оделу утврдио је, да су од крви човечје, и изјавио у исто доба мигаљење, на основу присуства белих ћелица у мрљама, да лице, од кога је произишла крв на оделу, болује, или је скоро боловало од иаступне грознице. .Мишљење ово показало се као потпуно тачно, јер је истрагом утврђено, да је жргва била у грозници за време самог убиства. Приликом једног убиства у Аснијеру нађени су ТЈзагови крви на капуту једног осумњиченог. Упитан за узрок ових, осумњичени је одговорио да је као болничар присуствовао једној крвавој операцији. и да је том приликом свој капут случајно оставио на крвави операторски ото. Ово казивање било је тачно у колико се односило на ирисуство операцији, али је испитивањем крви на капуту утврђено, ла крвне мрље нису произлазиле услед додира, већ услед иројекције.
И трагови изметина и мокраће, које злочинци понекад остављају на месту ■извршеног злочина, могу пружити врло корисна обавештења. Док нам измегине показују трагове хране коју је злочинац јео пре извршеног злочина, а понекад и обољења органа за варење, дотле састојци мокраће откривају иатолошко стање индивиду-е, и на овај начин олакшавају утврђивање злочинчевог идентитета. Откривање мрља и трагова на предметима помоћу којих се злочини обично врше: чекићи, сикире, ножеви и т. д., и који су нађени у притежању осумњичених личности, или на самом месту извр»шеног злочина, мора се вршити веома пажљиво и увек помоћу лупе. Нарочиту пажњу вал^а обратити на места , на којима гвожђе улази у држак, јер се на овим местима најчешће налазе остаци човечјег ткива. Остаци ови у извесним случајевима од огромне су важности по истрагу, јер несумњиво доказују да ли је заостало ткиво човечје или животињско. * * ј Н Поред отисака и мрља, постоје још и трагови друге врсте, који су доста често веома важни но истрагу. Тако : Ако је злочин извршен ватреним оружјем, на основу нађеног куршума може се
одредити врста употребљеног оружја, а нонекад открити и сам злочинац. У аФери Ешалијевој нађено је у лешу више куршума, који су били избраздани у виду олука. Кад је испитана цев пушке, нађене код осумњиченог, констатовано је, да је она била неправилно изолучена, и да су услед овога куршуми морали бити избраздани. У случајевима вешања или задављивања жртве, треба обратити пажњу на начин којим је чвор везан, јер то понекад може открити проФесију злочинца. Остаци корпус деликата од нарочите су важности. Приликом једног убиства у Дрезди нађет|. је у лобањи жртве заостали врх великог перореза. Код осумњиченог је, међу тим, нађеи један велики перорез са сечивом без врха. Кад је нађен врх у лобањи упоређен са овим сечивом, увидело се лако да се у свему подударају. На основу трагова може се још утврдити да ли је злочинац био левак, а овај Факат може бити од врло велике користи по истрагу, пошто леваци нису тако чести. Ако злочинац напада жртву с лица, он је удара у правцу с десна на лево, и обично у десну страну. Иротивно овом, т. ј. ако је жртва иападнута с леђа, рана је на левој страни и у правцу с лева у десно. Приликом задављивања оотају на врату — као што смо већ поменули —- отисци прстију и ноктију. Ако је убица био левак, отисак палца налази се на десној, а отисци осталих прстију на левој страни врата. Распоред овај обратан је хсод дешњака. Ако постоји сумња да је жртва сиаљена, треба пажљиво покупити и испитати заостали пепео. Ако спаљивање није било потпуно — што је најобичнији случај — у овом пепелу могу се наћи осгаци разних метала, дугмета и накита, који су принадали жртви. Чак и у случају потпуног сагоревања, у пепелу се могу наћи остаци костију, које је лако разликовати. Писац најзад завршује ову главу о мрљама и осталим траговима кратким упуствима за утврђивање идентитета помоћу одела. Опширније о овом налази се у нашој књизи Бертилонаж. д. Професијонални знаци. До сада смо говорили о траговима свију врста, који допуштају истрази да открије злочинца, или да реконституише сцену извршеног злочииа. Остаје нам још да испитамо разне знаке помоћу којих је могуће утврдити идентитет нндивиду-е, која не може или неће да га открије. Утврђивање идентитета један је од најважнијих проблема у истрази. Готово посведневно јавља се потреба за утврђивањем идентитета каквог повратника који прикрива право име, презиме и раиије осуде, или каквог злочинца који одриче да да ма каква обавештења о својој личности, или, најзад, каквогнепознатог леша. Влементи, који доприносе утврђивању идентитета било живих личности било непознатих лешева, могу се лоделити у две велике категорије: индивидуалне знаке
(проФееијонални и тетовирани) с Једне, и научни оиис (живе слнке) с друге стране. Приликом истраживања индивидуални.х знакова на каквом лицу или лешу, треба са највећом пажњом испитивати све делове тела, починући од руку на којима се, по правилу, налазе проФесијоналнн знаци. Један велики број ручних лрофесија производи на појединим деловима тела, а нарочито на рукама, специјалне модиФикацнје, више или мање трајне. Код људи, који редовно носе терет на једном рамену, ово је раме развијеније од другог, а глава лако погнута унапред и ка другом слободном рамену. Људи, који су примораии да дуго стоје, добијају постепено раван табан услед поремећаја односа нзмеђу тежине тела и свода ноге. У нљувачци и мокраћи радннка, који манипулишу са оловом, живом и другим отровним материјама, налазе се траговн ових материја. На длановима радника, који раде теже ручне радове, налазе ое, као што смо поменули, жуљеви, док бојаџиски и опаичарски радницн имају обојене нокте на прстима. •Ча откривање проФесијоналних знакова на рукама од нарочите су важности нокти. У злочину Жоањнјевом рука убијеног часовничара била је нозната ло стању нокта на десном палцу, који јс служио за отварање капака на сатовима. (Лриликом испитивања ноктију на њима треба посматрати : а) боју ; б) изваиредно развиКе; в) ирагиину која је исиод њих, и г) нарочиту уиотребу. Нокти радника, којн манипулншу са нитричком киселином, обојени су махагонско — црвеном бојом; од дувана нокти постају угасито — жути ; код радника који штове коже нокти су угасито-црвени и т. д. Код радника на чипкама, нокат на левом показателном прсту, којим чупају чиоде, необично је развијен; нокат на левом палцу обућара дебео је и тврд. Приликом испитивања прашине и осгалих материја под ноктима наћиће се: гвоздени прах код бравара, масне материје код месара и кувара, остаци. угљена код ћумурџије и т. д. За испитивање ових материја треба уЗети у помоћ лупу, а за одређивање њихове природе потребно је, у извесним случајима, прибећи хемијској анализи. Нарочитој употреби изложени су : нокти на десном палцу и показателном прсту код шваља; нокат па десном иалцу код часовничара и гравера ; нокти на поеледп.а три прста код личности које савијају новине, или какве друге ствари, и т. >д. * * * Носле детаљног прегледања руку треба приступити прегледу осталих делова тела, и тражити на њима тетовиране знаке. Знаци ови доприносе веома много утврћивању идентитета, а понекад га и сами потпуно утврђују. Ово последње у оним случајевима, кад се састоје из имена, презимена, места рођења и доба старости тетовираних личности. Ломброзо и Ла-