Полицијски гласник

СТРАНА 228

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 28

код којих законодавац у опште пе допушта ии да се покуша доказивање у Кривичном Поступку. То су ирејудицијална питагиа , које су као истинита утврђеиа пресудом другог суда> за коју је везан кривични суд, н. пр. по § 13 к. п. питање о постојању брака, које је утвр^ено пресудом духовног суда, не може бити предмет доказа у Кривичном Поступку, вгћ је кривични суд везап пресудом духовног суда односно тога питања. 4. Има чињеница, које по себи могу бити предмет доказа и које су важне за решење кривичне ствари, па ипак не морају увек и одмах, чим се појаве, да буду предмет доказа. То су чињенице, које се по природи ствари и општем животном искуству морају иретиоставити као истините, докле год се не појаве ма какви основи о противном. Природна иретиоставка , дакле, говори за љих и све док то стоји, "оне нису предмет доказа. Чим се, међутим, истакне сумња у нормалан ток ствари, одмах и природна мретпоставка губи потпуно своју снагу. Судија више не сме такву чињеницу да узме за истиниту само по претпоставци, већ се мора доказивати тако, као да за њу не говори никаква презумција. Једна од најважнијих чињеница, чија се истинитост претпоставља, јесте урачуњивост. Правило је, да су сви људи душевно здрави, а не да су болесни, стога ће суд моћи поћи од нретпоставке, да је то случај и са оптуженим противу кога је тужба подигнута. Душевно здравље, дакле, привремено не мора да буде предмет доказа. — Исто је тако важна природна претпоставка код питања о узрочној вези изме^у злочиначке радње и наступеле последице. Тако, ако је предузета једна радња, која је подобна да ироизведе извесну последицу, па ова одиста и наступи, то се може претпоставити да је баш та радња била узрок наступеле последице, и било би бесмислено тражити да се нарочито доказује, да ли ту последицу није произвео какав други догађај. — И код процесно важних чињеница од великог је значаја природна претпоставка. Судија н. пр. претпоставља да је сведок, који на позив долази, одиста онај, који је позван. Правило је, да суду предстаје онај, који је позван, стога се идентичност претпосгавља и ие, доказује све донде док се не појаве основи за сумњу. Ако ово наступи, онда се тек мора нарочито доказивати идентичност појављеног с позваним. 3 ) (наставиће ое) Д-р Бож. В. МарковиЋ. »=^== О П Ш Т И Н А

(нАСТАВАк) Код оних општина, где би за председника било изабрано лице, које има иреко 3 односно преко 4000 дин. годишње пензије, вишак. преко овога прима из државног буџета на рачун пензије. Оваквим избором интелигентнијих људи и вични административној служби и познатијих са законом, учипило би се, да послови у општини пођу бољим путем, и то како они чисто самоуправни, тако и они чисто државни, јер би иницијатива била увек јача, него кад на положпјима председничким седе потпуно неписмени или полуписмени људи а регулисало би се, донскле, и чиновничко питање, које дави Србију као тешка мора. 3 ) V. НгГез, ГЈвћгћисћ 327, 3-28.

Иа овај начип сачували би од апсане и од материјалне штете толке дббре домаћине, који су до сада пшли V апс и продавана им имања само зато, што су били неписмени а руковали или били наредбодавци по ошнтинским и пореским рачунима. Овим избором остало би, у осталом, пеокрњено и право бирања и сам принцип самоуправе, јер би избор пак био као и до сада, само наравно везан за један ред људи не у месту, него у целој земљи. Уз сваку кандидатску листу з.г председника, наравно, да би ишао и пристанак дотичнога лица, да ће се примиги председништва. Ми нећемо да понављамо, колико би било користи отуда што би на председничке положаје дошли људи спремни и интелигентни, који су из државне службе потиснути из партијских обзира, а колко би опет тизуге био олакшан државни буџет, јер је то за људе паметне и писмене и јасно и разумљиво. Наравно, да се ми нећемо ни освртати на мишљења политичких шпекуланата и оних, који из тежње за популарношћу неће да погледају истини у очи ; 4. Како нема изгледа, да ће се скоро завести установа среских судова, те општинске власти морају још дуго остати судске власти и по § 6. грађ. суд. поступка и по § \. полицијске уредбе, то се само собом казује, да уз_ интелигентније председнике треба да седе и способни општински писари. Како се показало, да, много пута и јача писолска спрема не пружа ону способност за извесне послове, коју имају људи који су на тим пословима провели дуже време и пажљиво их изучавали, то би као једино мерило за способност требало поставити испите. Испити ови да обухвате све оно, што је једном општинском писару потребно да зна с обзиром на послове, којима се општински судови баве. Испити да буду строги а оцена правична, како се у службу не би могли увући људи површне спреме. Нико не би могао бити општински писар, који је ма кад осуђиван за бешчастећа дела. Из § 15. и 16. иолиц. уредбе избацити ону одредбу, по којој су пресуде општ. судова извршне, ако је максимална казна до 3 дана затвора, јер се чине силне злоупотребе и поткусуравају политички рачуни и инати. Писаре учинити одговорним подједнако са председницима за све кривце, које се учине у служби, као и за накнаду штете. У општинама, где је већи број општинских писара, један је оекретар, а у опшгинама где је један, он се зове писар. Секретари и писар суделују у су^ењу грађанских и кривичних ствари са правом саветовања. Ако би у радњи председника и кметова запазили криминал, имају дужност и право протеста против такве радње код надзорне власти. Писара прима у службу општински суд већином гласова, и увек по уговору на две године али нико не може бити примљен, који не поднесе уверење о положеном испиту. И млађи писари морају имати положени испит. Општинског писара не може суд отпустити без доказане кривице, за све време трајања уговора. Кривице, због којих може бити отпуштен, побројати нарочито у закону. (наотавиће ое) Димитрије С. Калајџић.