Полицијски гласник

СТРАНА 234

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

Саопштавајући ову наредбу и Суду општине града Београда препоручујем му, на основу чл, 146. у вези чл. 142. и 143. зак. о општинама, да се по тој наредби од сада и управљаПБр. 11325. 14. јуна 1907. год. у Београду. Мииистар ■унутрашњих дела, Наст. Н. Петрови^ с. р. СТРУННИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (нАСТЛВАК) § 8. Терет или дужност доказивања (оиик, песе8811а8 ргоћашН). 1 ) У Грађанском Поступку влада начело поделе терета доказивања међу странкама. Странке су дужно саме у њиховом спору да доказују све иравно важне чињенице и суд има само на основу таквих доказа да донесе одлуку, а ниЈсако се не може упуштати у тражење нових доказа. Тужилац има да поднесе доказе, којима поткрепљава своје тражење у тужби; тужени има да докаже чињенице којима се утврђује неоснованост тужбе, а суд на основу поднетих доказа да донесе одлуку о спору, који између њих постоји. Настаје сад питање, да ли и у Кривичном Поступку постоји оваква подела. терета доказивања међу странкама? У Римском Кривичном Поступку на ово се питање има дати позитиван одговор, т. ј. у њему је, као год и у Грађанском Поступку, терет доказивања падао само на странке. Ово је долазило отуда, што је Римски Кривични Пос-тупак био чисто оптужни посгупак и што се у свему, на и у питању о терету доказивања, кретао у границама Грађанског Поступка. Исто ово вреди и за средњевековни Кривични Поступак осталих народа пре рецепције, који је такође био оптужни поступак и који се ни у колико није разликовао од Грађанског Поступка. Терет доказиваља падао је на тужиоца и оптуженог. — У Инквизиторском Кривичном Поступку међутим није могло бити ни речи о Формалпој подели терета доказивања, јер је ту судија био једини процесни субјект, чија је дужност била да за све време извиђаја истражује све чињенице које би могле бити од важности за доношење иресуде. Он је био дужак подједнаком брижљивошћу да води рачуна како о ономе, што доказује кривицу оптуженог, тако и о ономе што утврђује његову невиност; у оба правца је он имао да прикупља важне чињенице и да их доказује. 2 ) Тако иото ни данашњи законици, а нарочито новији, који су организовани на оптужном начелу, не знају за поделу терета доказивања у ономе смислу, у коме је она изведена у Грађанском Иоступку. Сама природа Кривичног Права доноси Ј ) МШегтаГег, Всћге уот Вешо18е 141 и даље; 2ас1гаггис, НапсШисћ II 419 и дал.о; V. НоШепЛог^, НапсЉиоћ I 216« даље ; КШа, В^е Во\уе181о1)го 31 и даље; СНазег, НапЉиећ 1 364, 365 ; 01азег, ВоЦгад-е гиг Л/оћге уога Ве\уе18 35 и даље; V. Кггез, ^ећгћисћ 341, 342; ЈЈИтапп, ^ећгћисћ 332 идаље; Вггћтеуег, Вои18сћез З^гаГргосеабгесћ! 401, 402; ОдогеЧеа, Кагпепо ргосев8иа1по ргауо 331—334. ' 2 ) МШегтагег, ^ећго уот Ве\уе18е 141 и 142; Хасћапае, НапгИзисћ 11419; v. 11о11геп(Хог1'(, НапсИшсћ I 216,

собом, да државни органи, који су и позвани за извиђање и суђење, имају да раде на расветљењу кривичне ствари без обзира на то, да ли су извесне чињенице такве, да оптуженог терете или га бране. Формални терет доказивања., по коме судија сме узети у обзир само оне чињенице, које су странке истакле и доказивале, искључен је из Кривичног Поступка, јер се не може да сложи с врховним начелом истраживања материјалне истине. Пресуда никако не сме зависити од тога, да ли ће странке извесне чињенице изнети и доказивати, већ суд има и права и дужност да по службепој дужности учини све, како би пресуда почивала на материјалној истини. Осгане ли поред свега тога каква околност или чињеница сумњива, то се узима као да је противно доказано и она се никако приликом доношења пресуде не може узети као основица. Тако н. пр. ако остане сумњиво, да ли је крађа извршепа обијањем, то се оптужени може осудити само због просте а не због опасне крађе, јер се узима да никако и не постоји околност за наступање строжије казне. Јп с1ићт рго гео. Формална подела терета доказивања не може се извести пи због неједнакости странака у Кривичном Поступку. Та иеједнакост постоји на штету оптуженог, јер према њему увек стоји као тужилац лице, које је вешто праву — државни тужилац, и ту неједнакост мора суд да изглади тиме, што ћеи без захтева оптуженог тражити и доказивати чињенице, које олакгаавају његов положај. У Кривичном Поступку, у коме влада начело официјалности, суд мора бити главни субјект за прикупљање доказа. Дужност је његова, да без обзира на жеље странака истражује иотину; у том цил^у може он тражити нове доказе а може и одбацити оне, које су странке поднеле само ако налази да ни у колико не утичу на решење кривичне ствари. Али из свега овога не може се извести, да је судјединиеубјект за прикупљање доказа и да је улога странака по све пасивна. То не стоји већ по томе, што суд и при највећој брижљивости може погрешити, што може извесно важно доказно срество оставити неупотребљено, и најзад што су иоред јавног интереса у питању и интереси странака. Стога се најбоље одговара начелу материјалне истине, што со, поред суда, прикупљање доказа за поједипе важне чињенице допушта и странкама. Материјални терет доказивања лостижс онога, чији су интереси у конкретном кривичноправном спору скопчани за утврђење какве одређене чињенице. 3 ) Стога једужност тужиоца, да прибави и пружи доказ, којим се утврђује како биће кривичног дела, тако и кривична одговорност оптужепог. Мећутим, терет доказивања постижо оитуженог, кад он тврди да постоје околности, које ниште кажњивост или које спречапају кривичпу истрагу као н. ир. у случају застарелости, кајања код покушаја, издржања казне у туђини и т. д. — Материјални терет доказивања постоји и за процесно валше чињенице, али се не мозке посгавити опште правило, по коме би се унапред знало на кога нада терет доказивања. Дузкност је онтуженог н. пр. да доказује месну пенадлежност, ако јо исгакне као протест за заиочето извиђање и т. д. Мсђутим, материјални терет доказивања пада на тужиоца н. пр. за то, да је тужба уредно и благовремено поднота. Поред тога што материјални терет доказивања у лрвом реду пада на странке, ипак последњу и одлучну реч има суд као главни субјект за прикупљање доказа. Суд овде у главноме ради доиуњујући. У колико су странке, прикупљајући доказе, изоставиле извесне чињенице, које се нсизбежно морају прибавити и утврдити зарад проналажења материјалне истине,

3 ) ОНазег, ВеЦга{*е гиг 1,ећге уот Ве\уе18 88; ХЈИтапп, ЈЈоћгћисћ 332.