Полицијски гласник

БРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 235

!. у толико има суд само да допуни појављену нразнину. Према ? томе, ако оу странке, заступајући своје интересе, тако брижљиво прикупиле доказна срества, да није ниједно изостављено, то суд у прикупљању доказа иоће имати ништа да ради, јер су то странке саме свршиле. Али ако која од странака не будо никако поднела доказе, којима би утврдила истинитост својих навода, то суд у том случају има сам да их тражи и на тај начин да дође до материјалне истине. (паетавиће се) Д-р Бош. В. Маркови-ћ. О П Ш Т И Н А (НЛСТАПАК) Иротив рептења о отпусту има право жалбо пепосредио Министру Уиутр. Дела, и љегово јо решеље извршно. Најмаља плата општ. писара у оним општипама које броје 1000 пунолетних личности, може бити 2000 динара, а ' у опим, које броје 500 пунолет. личности, 1000 динара. Ноћа плата може иКи у првим до три, ау другим општипама до 2000 динара. Првенствено право на положај општпнског писара има онај, који је бол.е положио испит а дотле је био државни чиновник. Ако би суд од разних компетената изабрао опога са слабијим квалиФикацијама, надзорна полицијска влаот задржава такву одлуку од извршења. Избор се редовно чини конкурсом. . Затечени писари полажу испит у року од 6 месеци. Сви они затечени писари који положе испит, оматрају се и даље за пиоаре дотичних општииа, само што и они закључују уговор и за њих важе предвиђени рокови. 5. Одбор бирати по принципу пропорционалног иреставништва како по варошима тако и по селима, како би се избегло једнострано партијоко увлачење одбора, који се пооле експлоатише за разне партијске циљеве или друге недопуштене ствари. Сам одбор, у погледу чисто самоуправних ствари да остане у пуној мери независан и самосталан, у колико му извесне ствари не би биле отргнуте из руку самим законом, као гато .је минимум плата председпика и писара, и број ових последњих у општини. Одборницима одредити законом дијурну од седнице, а за недолазак у ове законом такође регулисати осетну казну, јер се у опште, у данима борбе за насушни хлебац, не може ни од кога тражити да своје послове напушта без ггакнаде. Колико ова јавна служба није више ствар части ни за кога, јасно пам казују прилике у Београду. Наравпо, да би одлуке одборске и даље биле предмет оцене надзорних власти, у колико би оне могле бити противне законима или од штете по интересе и стечена права појединаца. 6. Надзор државни, рекли смо иапред, мора бити јак и осетан према оппјтинском суду, а у границама иотинских потреба и према одбору. Нарочито за послове, које општиие врше за рачун државни, мора надзорна власт имати пун надзор. Не сме се више полазити са оие нетачне да ие речемо лажне поставке, да је надзор власти, којим би се зајемчила савесност и тачност у пословима и огарантовала права појединаца, непосредан атак на самоуправу.

Не, тим се путем не сме више ићи, јер је и самоуправа добра само дотле, докле је она корисна за живот нашо землЈв и иарода, а кад она престапе то бити, па постане чак и камен спотицања нравилном животу државном, онда је оиа тога треиутка непотребна, а ја је такву не бих трпео ни једнога тренутка. Рекли смо напред, да послови у општипи пате од тога, што се многе власти јављају као надзорне власти. Поводом тога ја бих општину учинио зависном само од надлежне полицијске власти, а искл,учио право непосредних наредаба сваке друге власти. Све што која власт има нека тражи од надлежне полицијске власти, а ова опет од општине, па нека полиција одговара овоме отаријем, а општина само полицији , јер је једино ова у положају да процени и могућност извршења захтеванога посла и величину одговорности општине. На тај начин отпала би оиа силна потрзања председника и иисара од разних власти, а нестало би онда и суревњивости власти и међусобпих сукоба. 7. Да би се осетно смањила преоптереКеност општинских судова, требало би разрез и иаплату пореза одмах одузети од општииа. Тај посао је, у осталом, неправедно и наметнут њима. Наплату пореза имала би да врше сама Пореска Одељења, као што је то било у години 1896. у неким окрузима и срезовима, и као што се и данас врши у варошким општинама. На тај начин била би сама наплата обезбеђенија и нриходи државни сигурније утицали у државну касу, а нестало би и знатних проневера, које су до сада ишле и на штету државне касе, и на штету оних, који су тај посао вршили и упадали у грешке. Прибирање овога најважнијег државног прихода и припада искључиво држави а не ошитинама. Прилике, под којима је опо у опште наметнуто општинама биле су друкчије, а оне више не смеју бити разлог, да наплата и даље остане у рукама општина. Суделовање ошнтинских органа могло би и морало би бити само у толико, што би оии давали потребна обавештења. о појединцима, и што би оном приликом, кад државни органи дођу у општину ради наплате пореза, били помоћници ових око прибављања људи, вршења пописа стоке и остале имовине и т. д. На овај начип смањио би се посао по општинама за једну добру трећину, те би се оие могле више и боље посветити ономе, што је управо за сада задатак њихов, докле се не створе ирилике у држави такве, да држава има своје представнике и у најудаљенијем куту земље, а да општине остану чисто самоуправне установе. 8. Безбедност лична и имовна није ничим огарантована. Тога нема нарочито по сеоским општинама. Јер, док по варошким и постоји неки број нарочитих служитеља, намењених да чувају безбедносг личну и имовну дотле тога но сеоским општинама иема чак ни по теФтеру. 'Гамо је по селима оставл>ен свако себи и својој готовости и одважности да брани живот и имање. Општине не пружају ништа, ама ништа, што би бар ноћу представљало неку одбрану људи и имања. За ширу безбедност — на нуту, у пољу, шуми и т. д. нема ни говора. (наставиће се) Димитрије С. Калајџић,