Полицијски гласник

("Г1'Л IIЛ 23 б

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

СУДСКЕ ИСТРАГЕ И ПОЛИЦИЈА ^ао нарочита нау^а (НАСТАВАК) Д-р Жел (Копенхаген) иЗучавао је тетови|>апе знаке код злочинаца у аатворима н пашао, да се на п.има поглавито налазе ови тетовирани зтгади: или име и презиме, или само почетна писмена од имена и. презимена, или место и време рођења, или символ проФесије, или име жене, деце и датум венчања, или, најзад, име љубазнице. Јасно је, према овоме, да нам тетовирани знаци могу пружити врло корисна обавештења, и да с тога на њих треба обратити нарочиту пажњу. Лакасањ их назива » жџвим белегама". Да би од тетовираних знакова било што веће користи, треба пх репродуковати, нарочито ако су већег обима и компликованијих цртежа. Начин којимсе ово постизава веома је прост и лак. Треба прозрачно платно или хартију ставити преко тетовираног знака. и по хартији или платну извлачити обичиим плајвазом нацрт знака који се репродукује. Да би се избегло отирање плајваза, по овим извученим линијама, по свршеном послу, треба повући линије црвеним или црним мастилом. Тетовиране знаке, који се налазе на непознатим лешевима, треба увек репродуковати. Многобројне су криминалне афере у којима су тетовирани знаци играли важне улоге, али је у овом погледу најчувенија афера Тихборнова. Прави Тихборно изгубио се на мору 1854. год. оставив за собом знатну имовину. После пуних 17 год. једно лице издавајући се за Тихборна, тражило је да му се уступи имање нес-талог. Многобројни докази били су прикупљени и за и против, и грађанска парница иродужавала се пуне две године. Вероватно је, да би повопојављени сопственик дошао до огромног имања да није било једног пријатеља нссталог 'Гихборна, који је изјавио пред оудом, да су се он и нестали му пријателз узајамно и на исти начин тетовирали пре 21 год. Показујући на својој мишици ове знаке, сведок је у исто доба иозвао и новог Тихборна да то учигш. Пошто је истинитост овога исказа утврђена и другим сведоџбама, то је појављени »Тихборно« — пошто се на његовим мигаицама нису налазили никакви тетовирани знаци — осуђен као варалица. * * * Може се слободно рећи, да сваки део тела пружа корисне податке о идентитету личности, само што већина ових истраживања спадају у делокруг судског лекара. Испитујући непознати леш, илилице које прикрива свој идентитет, судски лекар у стању је да одреди извесне патолошке особености, проФесију, навике, а у случајевима остатака леша , пол и доба старости испитиваног објекта. Неопходно је потребио, међутим, да и органи сигурности буду упознати. бар са најваж-

пијим и пајобичпијим истраживањима ове врсте. Преглед зуба пружа судском лекару драгоцепе податке р доба старости прегледаног лица или леша, али се и органи сигурности могу њиме — овим прегледом — много користити. Код личности које пуше зуби су, по иравилу, црно обојени. Стално присуство чибука иа једном истом месту оставља мале округле рупе, које при затвореним устима имају облик прстена. Корисна обавештења могу се добити и номоћу вештачких и пломбираних зуба, пошто зубни лекари увек могу познати своју израду, Од осталих обавештења, које нам пружа преглед леша или тела, помињемо пробушеност уха код људи које је, по правилу, одлика нижих друштвених класа, и обрезаност, која нам доказује религију. Најзад, понекад је врло корисно утврдити и етички тип леша, или живот лица чији је идентитет непознат. Ово треба учинити у свима случајевима, у којима је овај тип различан од општег типа околних становника. Прелазећи преко излагања пишчевог о научном опису; (живе слике), да не би понављали оно што смо већ изнели у нашој књизи Бертилонаж, поменућемо само да он овом опису додељује велику улогу у будућности, а нарочито у обласги историје, уметности, археологије иантропологије. По његовом тврђењу о/сиве слике биће од неоцењеие користи за утврђи-. вање идентитета старих биста, затим за одређивање карактерних црта физиономије иојединих фамилија — фамилијарних црта — даље за решење проблема о патернитету и т. д. У прилог последњег тврђења, НичеФоро наводи један случај у коме су живе слике први пут примењене приликом вештачења. То је било 1903 год. ГраФица Квилеска (из Варшаве) била је оптужена због подметања детета у циљу наслеђа мајората. Презумптивни наследници тврдили су, да је граФица симулирала трудноћу, и да је дете, за које тврди да га је родила, купнла од извесне Цецилије Мејер. Пошто су сведоцбе биле веома заплетене, одређена је комисија, састављена из два лекара и једног сликара портретисте да испита црте новорођеног детета, и да их упореди са цртама чланова Фамилије Квилески и Мејер. Комисија је ова открила велику сличност између уха, носа, обрва и очију новорођеног граФа и његове матере. Мали је, у овом погледу, био права слика своје мајке. Ослањајући се на мишљење комисије, поротницису ослободили граФицу. е) Метода за вођење судсжо-полицијских истрага. У садашњем излагању пропраћена је истрага у свима Фазама, почев од доласка на место извршеног злочина па до утврђивања злочинчевог идентитета. Остаје нам још да онишемо, у колико је то могућс учинити, логичан поступак иследников приликом ирикупљања, испитивања, класиФицирања и оценивања вредности Факата, помоћу којих је могуће присту-

пити са успехом деФинигивном решењу главног проблема — изналажењу кривца. По нашем тврдом уверењу неопходно је потребно, да истражни органи буду упознати са принципима логике, Формулисаним философским студијама Стуарта Мила, Бена и Вунта. Наука о Формама, у које треба обући мисао да би била у складу са истраживањем нстине. одговара тачку по тачку свима сукцесивним моментима једне судско — полицијске истраге. Зашто се, према овоме, и код ових истрага не би могли применити исти логични поступци којима се, у циљу научних открића, служе биолози, хемичари и статистичари ? Једна судско — полицијска истрага може се, са гледишта теоријо, поделити у три главне фазе: у ирвој се ирикуиљају иодаци за решење ироблема; у другој св' ови подаци исаитују , а у треАбј иследпик, на основу прикупљених и испитанихподатака, оитужује окривљеног. Иодаци у првој Фази истраге прибирају се са више разних страна: а) крегледом места извршеног злочина, леша и предмета, који су имали ма каквог удела у злочину, б) исџџтивањем факата, којп су претходили догађају, жртве (ако је у животу) и сведока, и в) реконстиТуисапем криминалне сцене. Ова последња радња уве^ћава број прикупљених података. Овом приликом, т. ј. у првој Фази истраге,. треба утврдити и мотив са кога је дело извршено. Важност ове констатације много је већа но што се обично мисли. Нису ретки случаји, у којима је иогрешно констатовање узрока злочина, скренуло истрагу с правог пута, као год што има ваздан примера, у којима су тачно утврђени мотиви допринели брзом открићу кривца. Како за ова истраживања тако и за целу истрагу преко је потребно, да иследник располаже довољним психолошким знањем. Једна од најчешћих грешака, које иследници чине у почетку истраге, састоји се у поређењу својих личности и свога начина осећања и мишљења са злочинчеви« персоналитетом. Чинећи ово они заборављају огромну разлику између психологије злочинаца и психологије нормалних људи, коју је разлику тако јасно истакла криминална психологија. Са овог разлога истражни органи морају бити добро упознати са криминалном психологијом, која испитује и објашњава навике, осећаје, начин рада и мишљење различитих категорија злочинаца. Они, тако исто, морају познавати и своју сопствену психологију, свој персоналитет, да би избегли заблуде, и да би се сачували од погрешног резоновања. * * * Друга Фаза истраге састоји се у класиФицирању прикупљених података, и извођењу закључака, на основу прикупљеног материјала, помоћу анализе, синтезс индукције и дедукције. Помоћу аналитичке методе приступа с.е решењу проблема и рашчлањавању његових еаставних делова; један по један елеменат изучавају се, и овом приликом одређује се њихова ирава вредност.