Полицијски гласник

ВРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 237

За одређивање односа који постоје између Факата, ис::итиваних аналитичким путем, треба прибећи синтетичкој методи. За потпуно конституисање криминалног Факта треба, дакле, употребити и анализу и сиптезу, и индукцију и дедукцију. Али је и поред ових радова иследник врло често принуђен да. прибегава општим хипотезама, које обухватају све Факте у скупу. Све гране науке, иа чак и природне, служе се хипотезама. И у минералогији, и у биологији, и у социологији Факта и њихова анализа изазивају хипотезе; хипотезе изазивају истраживања, и ова, опет, испитују и оцењују хипотезе. (свршиће ое) Д. Ђ. Алимпи1н. УПУТ ЗА ПОЈШЦИЈСКЕ И ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ природио Ђур. Ј. ЂорђевиЋ иачелник окружни. (нАСТАВАк) Али, ако би потреба изискивала, власти и полициске и општинске могу у смислу ових правила издати иаредбу на основу §. 326. крив закона и тиме хлебарнице у своме делокругу саобразити са хлебарницама у Београду. 10. На стр. 179. »Упута« штампана су правила о држању и продавању отрова и отровних ствари, штампана су тако да се не види, је ли то што је штампано верно тексту оних правила која, на основу тач. I. и 2. чл. 33. закона о уређењу санитетске струке и о чувању народног здравља, имају силу закона. Тако например § 19. није ни штампан цео него у изводу и као такав гласи: »Сваки онај који има дозволу од стране власти да продаје и отрове и отровне ствари па поступи противно овим правилима, — као и сваки онај који држи и продаје оне ствари које по списку Б. не сме да држи, казниће се по чл. 24. тач. 25. закона о уређењу санитетске струке и о чувању народног здравља«. У овоме тексту, онде гдеје пауза коју смо ми ставили) изостављено је: »или који држи и продаје отровпе ствари а нема за то дозволу од надлежне власти«. У смислу овога, што је г. Ђорђевић изоставио штампати из §. 19. правила, написан је и § 334. кривичног закона и, вал.да због тога, г. Т>орђевиК је после § 19. рекао: што се тиче казне, која се има применити према онима који продају отрове и отровме ствари без дозволе, она се има изрећи на основу § 334. крив. закона, а не по санитетском закону. (Одлука Државног Савета од 3. јануара 1906. године Бр. 9.): к . Оно што је г. Торђевић требао учинити, а што је пропустио учинити, то је, да објасни због чега се у овом случају треба да примењује § 334. крив. закона а не јј. 19. иравила, кад је § 19. доцнији по постанку и у њему је већа казна пронисана него у § 334, крив. закона. Ово је било потребно учинити у толико пре што је већ г. Калајџић у 22. и

23. броју »Полициског Гласника" за 1902. годину публиковао да је § 334. кривичнога закона замењен § 19. правила о држању и продавању отрона и отровних ствари. Али, кад г. Т>ор1 ; евић није то учинио да учинимо ми, колико ради оних који примењују законе, толикои ради г.г. Т>орђевића и Калајџића, јер је збиља важно знати који од ова два параграФа треба примењивати кад је реч о кривици оних који без дозволе надлежних власти држе и продају отровне ствари. По чл. 33. тач. 1. и 2. закона о уређењу санитетске струке министар унутрашњих дела овлашћен је прописивати мере које нису законом предвиђене и одредити казну за непослушност наспрам тих мера, али није овлашћен и да мења закоиске прописе иити да прописујо мере које су законом предви^ене. И како је случај држања и продавања отрова и отровних ствари без дозволе нолициске власти већ био предвићен § 334. крив. закона, то га није ни требало уноситн у § 19. правила о држању и продавању отрова и отровних ствари, То је и била основица за одлуку државног савета коју је г. 'Борђевић навео, а о томе постоји и распис министра унутрашњих дела штампан у санитетском зборнику књ. II. св. 3. стр. 112. који гласи : »по чл. 33. тач. 2. закона о уређењу санитетске струке и о чувању народнога здравља казниће се само они иступници, за чије дело не би било примене у кривичном закону, а гди се случај може применити на коју одредбу у кривичном закону да се по овом закону суди и казна одмерава.® У осталом да чланом 33. нису потрвене одредбе о иступима овога рода види се и из тач. 1. иоменутог члана, по коме је министар унутрашњих дела надлежан да проиише само оне мере за чување здравља које не падају у надженост зазаконодавства. 11. За расправу сукоба због надлежрости између полициских власти г. Ђорђевић вели (стр. 200.) да је надлежан министар унутрашњих дела, док то не стоји. Аналого § 41. кривичног суд. поступка и те сукобе расправља касациони суд и тако је до сад у ствари и ра})ено. Овоме потврда може се наћи и у § 8. закона о устројству касационог суда. 12. На страни 207. »Упута« г. Т>орђевић је изложио случајеве кад се исле1)ење неће отпочињати и кад ће се отпочето прекинути. Ту је номенуо и тач. 6. § 29. крив. суд. поступка, по којој ислеђење неће се отпочињати а отпочето прекинуће се, »кад се докажу дела и околности које сваку казну искључују по казненом законику«. Да је се г. 'Борђевић ограничио само на т«ме не би му се могло ништа замерити, али он је на тој истој страни и на страни 239. »Упута« навео да ће иследне власти на основу те тачке прекидати отпочего ислеђење, или, ако није почето, неће се отпочињати, ако се докаже да је извршилац у време кад је дело учинио био луд или је иначе слободна воља његова искл.учена била, или, ако је дело учинио

у праведној нужној одбрани (§ § 53. и 54 крив. зак.) — а то је погрешно. Да ли је извршилац у време чињена крикичнога дела био луд или је иначе слободна воља његова била искључена, или је дело учинио у праведиој нужној одбрани, то су тако деликатна питања да се једино на јавном претресу пред судом и по испиту и оцени свију околности могу тачно извести и решити. Колико је то опасно оставити нашој полициској власти да она цени, види се нарочито по томе, што би код нас такви случајеви могли доћи да их цени какав полициски чиновник који није можда свршио ни какву средњу школу а камо ли правни Факултет. Са тих разлога у овим случајевима кривац се увек спроводи првостепеном суду да он процени има ли места примени тач. 6. § 29. крив. с. пост. и судови увек ниште решења у којима би иследна влаот присвајала себи то право. 13. Г. 'Борђевић погрешно учи да се они грађани, изабрани на основу § 28. крив. суд. поступка, пред којима се ислеђење каквог кривичног дела чини, зову »ирисутни сведоци « (стр. 209., 211. и др.) њих сам закон назива » иследни сведоци с< и свако прекрштавање неправилно је и штетно јер ствара забуну. 14. На страни 224. »Упута« да би доказао ко је надлежан 'за издавање уверења о повредама г. Ђорђевић је, поред осталога, штампао распис министра унутрашњих дела од 22. септембра 1904. год. № 9859. Кривични судски поступак тачно је одредио какво вештачење треба да буде па да оно буде доказ, и расписи не могу изменити законска наређења. Па и овај распис не би постао да је се министар унутрашњих делаобратио надлежним властима за тумачење закона, него он је се погрешно обратио неправницима — санитетском одељењу, одељењу у коме седе баш они чија су уверења и изазвала спор о надлежности издавања уверења о повредама. Самим тим, што уверење приватног лекара, који је преглед повреде вршио без иследне власти, овери иследна власт. оно добија законску доказну вредност, али, ако уверење не овери иследна власт, што она има увек право кад се преглед врши без ње, онда ни то уверење неће имати потпуну снагу доказа и ту снагу не може му дати распис санитетског одељења министарства унутрашњих дела, У том смислу требао је и »Упут« г. 'Борђевића даги обавештења, а не само да прештампава и овакве расписе. 15. На истој страни г. Т>ор1)еви1> вели »злоставе пак у ужем смислу, без сумње, имале би значити телесно мучење без повреда«. Колико ће се од оваког упута имати користи нека сами читаоци цене. Писац наводи ненгго у шта ни сам није сигуран, док је деФиниција злоставе прецизно одређена одлуком касационог суда, која је штампана у збирци г. Максимови!>а иа-стр. 169. књ. II, покојој, злостава је оно »где тело човечје нешто трпи, а не вређа се организам тела«.