Полицијски гласник

БРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 239

2. На питање под 2. одговорено је у 47. броју »Полицијскога Гласника« за 1906 год. у рубрици »Поуке и обавештењз« под бр. IV. и зато се сада ништа не одговара. II. Суд општине Салаша Црнобарског актом својим Бр. 972, пита: »Кад суд једном пресудом осуди на казну три и више лица, па од ових осуђених лица само једно изјави жалбу, а остали не, а иресуда се, међутим по овој једној жалби поништи, да ли је она онда поништена према свима или само према жалиоцу ?« — На ово питање одговарамо: У оваквом случају пресуда је поништена само према ономе, који се жали, а према онима, који у законском року нису употребили правна средства, остала је у снази. III. Суд општине мочиочке, актом својим од 13. априла ове године Бр. 606, пита: »По т. бр. 171, закона о таксама, наплаћујо се на име таксе по ванпарничним делима: ДИНАРА а, за сваки утрошени табак хартије 0'20: б, за сваку издату наредбу • • • 1 в, за сваки кратки нозив • ■ • • 0 - 20 г, за свако решење 2 д, за свако старатељско писмо • • 1 Моли се уредништво за обавештење, да ли се горња такса, нарочито она од 1 динара за сваку издату наредбу, може наплаћивати и од оних лица, која плаћају непосредни порез испод 5 динара, те су иначе по чл. 2. тачке 8. закона о такоама ослобођена нлаћања таксе, јер су чести случајеви, да власти наређују наплату ове таксе и од ових сиромаха ? (< — На ово питање одговарамо: По чл. 2. т. 8. закона о таксама, сиромаси не плаћају никакву таксу по закону о таксама. За сиромаха, опет, сматра се сваки онај којн не плаћа више од 5 динара непосредног пореза без нриреза и личног пореза. Према томе сиромаси не плаћају ни таксу, из т. 171. тарифског дела закона о таксама, само што они треба увек да поднесу уверење о сиромаштини. У с*лучајевима, кад власт преко општине тражи наплату ове таксе, општина је дужна да узме изјаву од дотичног лица како је сиротног стања; па да му о томе изда и уверење и пошл>е власти, која наплату тражи, па ће опа одустати од тражења. ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Нов начин за констатоваве и разликоваае крвних мрља. Колико важно, толико тешко и деликатно питање из области судске медицине — конст агоеање и ра зли-

ковање крвних мрља — може се данас I сматрати као дефинитивно решено, захваљујући радовима проФесора Флоренса (Лион). Напуштајући сасвим хемијске анализе, и служећи се Нашетовим ФотограФским апаратом са унутрашњим осветљењем, проФесор Флоренс уопео је, да на нарочитој плочи добије увеличане ипотпуно разговетне крвне мрље, које су предмет испитивања, па чак и оне од њих, које су за голо око иевидљиве. На овај начин могу се са позитивношћу разликовати разне врсте крви (чије ћелице, као што је познато, варирају и у облику и у дименсији) а тако исто и трагови крвних мрља од трагова рђе на гвожђу и челику, што је врло важно с обзиром на сличност ових трагова. Опити, који су чињени са овом новом методом пред једном конференцијом у судско-медицинском институту, у Лиону, испали су на опште задовољство. Желети је, да ова новина у теорији Љређе што пре у област праксе, којој ће бити од неоцењене користи.

Убиства и самоубиства у Оједивеним Америчким Државама. Број убистава и самоубистава увећава се из год. у годину I у Сједињеним Америчким Државама. Тако, док је у год. 1904. било: убистава 8482 а самоубистава ,927 0, дотле ови бројеви у год. 1905 износе: 9212 за убиства и 9982 за самоубиства. По општем броју злочина, Сједињене Америчке Државе заузимају прво место, са 115 злочинаци на милијон становника. Број овај износи: у Италији 105, у Енглеској 27, у Француској 19 и у Немачкој 13.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

СКРЕЋШ СЕ ПАЖЊА Моћу између 16. и 17. пр. м-ца непознати зликовци прова.шли су, у селу Рашанцу, парни

полицијским и оиштинским властима да живо за њима трагају и да их у случају проналаска стражарно спроведу начелнику среза млавског с иозивом иа акт Бр. 10621.

П О Т Е Р Е Станко и Ђорђе Предић, из Мокраља, ореза неготиноког, који су сдужили у Румунији у Тури-Магуре.ш код Митика Попека, пре извеоног нремена, извршили су крађу иакита и новца своме газди и пребегли у Србију, и 5. овог меоеца долазили оу у село Мокрање. Међу покраденим стварима налази ое: један брош са брилијантима, један златан оат оа ланцем, шеот разиих прстенова са дијамантима и брилијантима, две златне бурме, 4 банкноте румуноке од 100 динара, 40 банкнота од 20 динара, један златник од 5 0 динара, један златиик од 25 динара и један од 1 2 - 50 динара, и још много других разиих ствари. Станко је сгар 22 год., омален, сувоњан, у лицу плав, коое смеђе, малих бркова, а Ђорђе је отар 25 год., средњег раота, у лицу идав, малих смеђих бркова, косе смеђе, више обрва на челу има белегу обраслу длакама. Скреће се нажња свима полицијским и онштиноким влаотима да их живо пограже, а и припатни се моле, да у сдучају ако ови крадљивци покушају продати крадени накит и размениги румунски новац, о томе известе оближњу власт иди начелника ореза неготинског с позивом на депешу Бр. 7 60 4. Владимир Мареновић , из Вигковца у срезу гружанском, осуђеник београдског казненог завода, ноћу између 8. и 9. тек. м-ца ггобегао је из Тончидерске економије. Владимир је стар 28 година, висок, добро развпјен, црне маоти, смеђе косе и бркова, очију угаситих. Од особених знакова има: белегу од опекотине, неправилног облика, величине 3 ј 1 ом., за 3 ом. иопод превоја десног дакта; ожиљак од ране, овалног облика, ведичине 2 см., за 7 см. попод левога уха, и брадавицу у величипи кукурузног зрна, за 10 ом. испод кичменог обргња и за 2 см. у дево од кичме. На осуди се нада-

•&!%

}

' ' '

кш шшш

млин Недељка Голубовића и из истог покрали са парне машине разне машиноке делове и однеди, а оне пак, које ниоу могди собом понеги, уништили су. Како се до сада нису пронашли крадљивци, то ое препоручује свима

зио због крађе и беготва из војоке. Нека га све нолицијске и општинске власти најживље пограже и пронађеиога спроведу управи београдског казиеног завода с позивом на акт Бр. 37 43.