Полицијски гласник

ВРОЈ 30

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 243

начком, жупском, ресавском (пронађен), сврљишком, посаво-тамнавском, млавском, подунавском, орашком, рачанском (пронађен), црногорском (пронађен) и моравичком (пронађен). Вредност уништених ствари износи око 2.200 динара. Поред изложених дела у току месеца маја извршено је још у Србији и 15 сааоубистава и то: у срезу јадранском 2, и по 1 у срезовима: власотиначком, расинском, копаоничком, ражањском, нишавском, рамском, пожаревачком, љубићском, бољевачком, заглавском, златиборском, рачанском, и у вароши Крушевцу. Ова самоубиства извршена су: вешањем 8, ватреним оружјем 4, да.вљењем у води 2, и оштрим оружјем Г, а узроци њиховом извршењу леже: у болести за 5 случајева, у страху од казие за 2, у душевном растројству за 2, у очајању за 2, и у домаКој расири за 1 случај. За остале случајеве узроци су непознати. Покумаји самоубистава извршени су: у срезу врачарском 1 (ватреним оружјем из непознатог узрока), у срезу јабланичком 1 (ватреним оружјем, из непознатог узрока), у срезу подунавском 1 (оштрим оружјем, услед жалости), у Крагујевцу 1 (оштрим оружјем услед болести), у Пожаревцу 1 (дављењем у води, услед очајања), и у Београду 1 (тровањем, услед гриже савести). : Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

О К Р У 3 И

Округ београдски » ваљевски » врањски • • » крагујевачки » крајински • » крушевачки » моравски » нишки • • » пиротски » подрински • » пожаревачки » руднички • » смедеревски » тимочки • • » топлички » ужички • • » чачански Управа града Београда

Свега:

3 н н

В 5 ' Н * м в 2 3 н С Д* м 3

157

Из канцеларије Антропометриј Унутрашњих Дела, 16. јула 1907. год.

ско - Полицијског Одељења Министарства АБр. 956. у Београду.

СТРУ4НИ ДЕ0

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК) Све ово вреди и за наш Кривични Поступак. И он не зна за поделу терета доказивања међу странкама у том смислу, да је суд везан за њихове изјаве. И по њему материЈални терет доказивања пада на странке, али је ипак суд главни субјект за прикупљање доказа. —• Странкама је у сваком стадијуму постулка допуштено да подносе доказе. У генералној истрази, која је инквизиторски организована, немамо странака у правом смислу те речи, јер је у њој иследник главни субјект, а обвињени се има сматрати више обЈектом истраге него ли странком, ма да са много бољим положајем него што га је имао у инквизиторском поступку. И као такав, обвињени у сваком тренутку може подносити доказе, којима би утврдио своју невиност. Према обвињеном стоји иследник и приватни тужилац, ако га има. Иследник се нема сматрати странком, јер он не заступа једностране интересе тужиоца, већ има по службеној дужности, а ради расветљења кривичне ствари, да прикупља како доказе који војују против обвињеног тако и оне, који иду у његову корист — § 5, 20 кр. пост. Орган, који би био позван да иодиже и заступа јавну тужбу, не постоји у генералној истрази нашег поступка. Главни претрес, међутим, заснован је на оптужном начелу и на њему учествују две странке као самостални субјекти. Државни тужилац у својој тужби — § 183, а касније и на нретресу има на првом месту да подноси доказе ( којима се утврђуЈе

кривична одговорност оптуженог. Олтужени може приликом саолштења тужбе државног тужиоца »нове сведоке и вешгаке предложити" — § 188, а то може чинити и на самом главном претресу ако се само има отуд очекивати утврђење истинитости какве важне чињенице. — Али последњу и одлучну реч односно прикупљања доказа има увек суд. (Јво се састоЈи прво у томе, што суд има да одлучи, хоће ли се нови докази, на које се странке позвале лре или на главном претресуј у опште и узимати или не — § § 188, 208 кр. п.; за тим, што суд независно од странака може и мора увек наредити да се прибаве нови докази, за које сазна, ако су само од важности, и на тај начин да допуни и поправи оно, што су странке знајући или незнајући пропустиле учинити — § 208 кр. п. Докле је тражење и подношење доказа дужност како странака тако и суда, дотле иримање или сабирање док аза, које се састоји у коришћењу доказних срестава на начин, који је законик прописао, припада поглавито суду и то у првом реду председнику или председавајућем судији. Али у томе само у неколнко учествују и странке. Оне не само да имају права да присуствују примању доказа — на главном претресу увек, пре њега свакојако тада, кад је вероватно да се примање доказа на главном претресу не може поновити н. пр. због пролазности предмета на коме се има учинити увиђај — него понекад имају права а понекад су и м ужне да активно у томе учествују. 1 Ово учешће странака у лримању или сабирању доказа састоји се у рекогносцији —• § 150, за тим у суочењу — § 153; у постављању питања сведоцима и вештацима —• § 206 кр. п. и т. д.

4 Шгћтеуег, 1Јеи181;1ш8 ИбгаГргооеа8гесћ1 402, 403.