Полицијски гласник

СТРАНА 244

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 30

Оцена. доказа, међутим, иокључиво је дужност суда § 217, 2.18 кр. п. То се сматра као део решавања о кривичној ствари, те стога странке у томе не могу ни учествовати.

§ 9. Иодеда доказа. Подела доказа, коју налазимо како у науци тако и у законодавствима, учињена је поглавито или с обзиром на извор, или с обзиром на иредмег и иравац или с обзиром па снагу доказа. Докле наука редовно говори о иодели доказа, дотле сва законодавства већ то не чине. Поделу предвиђају само она законодавства, која су усвојила теорију законских принудних доказа, т. ј. која су поставила унапред тачно одређена правила о снази појединих доказа; код њих она има своју велику практичну вредност, јер су ту поједини законски прописи доношени с обзиром на већ учињену поделу доказа. С избацивањем теорије законских принудних доказа из законодавстава, подела доказа изгубила је сваки правни значај, јер теорија слободног судијског уверења не поставља никаква правила о снази доказа, већ све оставља личном уверењу судије, те је стога и подела сасвим непотребна. Ово ће се још јасније видети из излагања појединих врста доказа. Али поред свега тога, што је подела доказа готово сасвим изгубила ирактични значај за новија законодавства, ипак се о њој гогори и у новијој науци и у свима данашњим уџбеницима, јер она, поред свог историјског значаја, има и теоријске вредности, која се састоји у томе, што служи као врло добро срество за разумевање појма доказа па и целокупног доказног поступка. За наш Кривични Поступак подела доказа поред теоријске има и практичну вредност, јер он, као што је речено, почива на теорији принудних законских доказа, те се о њој у толико пре мора говорити. (иаставиће се) Д-р Бож. В. МарковиЂ. —^==Г • О П Ш Т И Н А (СВРШЕТАК) Оно два три пољска чувара, који се држе по закону о чувању пољског имања, све своје делање своде на то, да у обор сагнају стоку, која је непажњом пастира ушла у туђе имање, а шири задатак нити им је намењен, нити га они могу имати и по малобројности, и по неодређености својих права у опште, а на по се у употреби оружја према крадљивцима. Нису ретки случајеви, да ови бедни чувари поља извуку батине од разуздане младежи или окорелих нггеточина и крадљиваца, и задовољни су кад главу читаву изнесу, а нису ретхш случајеви да они и главом плате, као што је ономад саопштен путем штампе један такав случај. Отуда је дошло, да више нико и не покушава да ноћи у пољу или да остави на своме имању иггогод од алата или стоке, него се по читаве сате раније напушта посао, да се на време стигне кући. Ми смо раније истакли важност личне и имовне безбедности, и сада није упутно то понављати. Да се та безбедност очува, потребна је друга јача и уређепија снага од оне, којом општине, нарочито сеоске, сада располажу.

Са овом снагом оне не могу ништа учинити, о чему имамо доказа у честој хајдучији и у опште појави кажњивих дела која су у првоме реду ресултат неосигуране безбедности, па тек у другом, у незгодним социјалним приликама и т. д. Због тога треба установити пољску жандармерију, која би била организована попут државне жандармерије, са свима дужностима и пра-вима ове, Врој њен зависио би од просторности општине и популације, али нигде не би могао бити мањи од десет. Управо не би се морала стварати нова установа, него просто увећати број садашње жандармерије, па у сваку општину упутити потребан број према теренским и другим приликама. Укупан број жандарма стојао би у сваком погледу под командом срескога старешине а онај по општинама под командом нижих чинова. Општине би биле дужне да дају бесплатан стан и огрев, а све остало морало би пасти на терет државне касе, јер није право, да општине веће просторности плаћају већи прирез од оних других са већим популацијама. ■ Распоред службе и осталога вршио би се. споразумно између начелника среског и председника општина. Тако, ако је потребан већи број једноме селу, онда га тамо дати; ако је потребно чување некога незгодног пута онда тамо чувати и т. д. Наравно, да ни простор листа нити задатак самога написа могу дозволити да ми износимо читаву организацију ове установе, јер би то морао бити задатак оних, који ће је стварати, али ми њу истичемо као неопходну, ако се у опште хоће да очува лична и имовна безбедност. Понављамо, установом пољске жандармерије, која би имала задатак да непрекидно крстари по општинама и дању и ноћу; која би била час на једном час на другом крају општина; која би потрчала на први поклич нападнутих и покрађених; која би потрчала на први пламен што избија из сена или какве зграде и појурила за паликућом и настала да се ватра угуши ; која би својим постојањем и савесном службом претила да свакога часа наиђе на онога, који хоће да краде или чини штету у нољу; која би, на послетку, код појаве хајдучије имала сталну бригу, да је са жандармеријом суседних општина у стопу гони и хвата, учинило би се, да би ускоро никле велике пољопривредне установе са рационалним газдинством ; да би настала експлоатација шума и копова, и да би у опште наш садашњи преплашен и збуњен живот народни пошао бољим путем и био кориснији и обилнији. * * * Износећи овакве основе, на којима треба преуредити садашњу општину, . ми бисмо могли овим и завршити овај наш напис. • Али пре него што то учинимо, ми ћемо учинити још неке потребне напомене. Од организованих политичких партија, ни једна још није отворено изашла да призна, да је са садашњим уређењем општина незадовољна. Ако су и преко својих органа, и преко својих посланика у Скупштини, и нагласиле, да би се тамо морало нешто преправљати то је све учињено неодређено и са зебњом, да им се не каже како су против општинске самоуправе, јер је то сад већ као нека мода, тражити самоуправу општинску, па макар она укочила читав живот Србије. Та лажна политичка стидљивост иде тако далеко, да се још за дуго мож.да неће у јавности и у Скупштини чути отворена реч против садашњег општинског уређења.