Полицијски гласник

ВРОД.ЗО

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 245

Али и ако се овако обилази око овога питања, ми опет велимо, да тежину његову осећају сви они, који су били макар један дан на управи земље. То нам је познато и из личних објашњења, што смо их имали са првацима иојединих странака, а изводимо и отуда, што се овим попуштањем самоуправи дотерало дотле, да и по општинама и по среским канцеларијама леже гомиле несвршеиих послова, јер их органи општински или неће или не могу да сврше, а тај одношај нити се сме, нити се може за дуго оставити. То изводимо и отуда, што су сукоби општинских и државиих власти и тако чести и тако неприродни, да се скоро граниче са непознавањем дужности и одрицањем права надзора и контроле, а државни интереси не смеју допустити ни овакав одношај између појединих власти. Све ово, опет, казује, да је питање сазрело за решење, и да ће његово паметно уређење скинути тешку бригу са душе свакога доброга Србина. Јер, уредити у Србији општине и уредити чиновничко питање, значи препородити Србију, пошто су та два питања до сада ометала свакн државни рад у њој.

Начин, који смо ми истакли за избор председника, припомогао би да се ова два питања скину са дневиога реда и никако се против њега не би смела, истицати наша извештачена љубав према самоуправи, коју, како смо видели, Србија није познавала вековима, у толико пре, што се ипак систем непосреднога бирања, као најјаче обележје самоуправе, не крњи тиме, што је избор председника везан за известан рад људи у земљи. Шта више, како је председник представник колико самоуправне толико више државне власти у општини, ваљало би чак упростити процедуру око његовога смењивања са д.ужности и појачати право државног надзора, јер су за заштиту чисто самоуправних општинских интереса довољни општински одбори и зборови. Чинећи ове последње напомене као потребне, ми смо далеко од амбиција да смо овим написом обухватили све што је требало за боље уређење наше општине, али смо задовољни што смо пружили повод, да други и способиији и паметнији кажу и више И боље за опште добро Србије. Димитрије С. КалајџиЋ.

ОУДСКЕ ИОТРАГЕ И П01ИЦИЈА *^ао нарочита мау^а

(СВРШЕТАК) Како постају хипотезе 'I Дуго времена веровало се у спонтанитет духа, али се данас позитивно зна, да спонтанитет не постоји ни у органском, ни у неорганском, ни у интелектуалном свету. Хипотезе постају услед асоцијација идеја, више или мање свесних, или услед свесне примене аналогих метода [у нашем случају позиаваље процеса и злочина сличних ономе који се испитује). Из овога излази, да истражни органи треба да познају што већи број криминалних афера у свима њиховим детаљима. На Стварање хипотеза од пресудног су утицаја: дух, интелигенција и искуство иследника. Опсервације, иидукција, дедукција, анализа, сиптеза и хипотеза зависе, дакле, од вредности лнчности која их изводи. И најбоље оружје без вредности је у рукама оних, који не умеју њиме управљати. Интелигенција иследникова ирви је, дакле, услов за правилно постављање хипотезе; на другом месту долази потпуна независност духа, а на трећем избегавање уображених идеја, које су у противности са стварним Фактима. Потребно је, међутим, и ово је најважније, да хипотеза увек буде контролисана. Дешава се, међутим, доста често, да творац хипотезе, успевши да је доведе у сагласност са Фактима, заборавља да се налази у присуству ненроверене хипотезе, те с тога застаје са својим истраживањима тамо, где би баш требало да их продужи. Рационална Формација хипотезе и опсервације приликом њеног контролисања, доприносе често новим открићима, чак и у оним случајевима кад је постављена хипотеза неоснована. Са овог разлога корисно је поставити више разних хипотеза, па их једну са другом контро-

лисати и испитивати им последице. Свака хипотеза у овом случају служи као полазна тачка, око које се групирају прикупљени Факти, који се поново испитују, а са сваком променом хипотезе мења се и ово групирање Факата. Овако исто раде и статистичари приликом изучавања социјалних Факата према статистичким подацима. * * * Трећа Фаза истраге занима се искључиво осумњиченим лицем. Истрага, претреси, испит окривљеног, научно студирање његовог персоналитета и разне опсервације иследникове, главне су радње у овом делу истраге. Употреба свигмограФа (апарат који показује покрете, произведене циркулацијом крви) од неоцењене је користи приликом испитивања окривљеног и изучавања његовог персоналитета. Помоћу овог апарата могуће је познати свако узбуђење окривљеног.

се испољава сва вештина иследникова. Овом приликом он треба да буде прави психолог. Од његове вештине у постављању питања зависи да ли ће се окривљени збунити и пасти у противречности. Правило је, да увек треба избегавати прецизна питања, на која је могуће одговорити са да или не. Најбоље је пустити окривљеног да сам све исприча, јер ће на овај начин најлакше пасти у контрадикције, које, у згодном моменту, треба констатовати. Помоћу вештих питања могућеје ангажовати окривљеног да прими Факта лажна или немогућа, што такођс треба одмах констатовати. Овом истом методом служе се и лекари приликом студирања симулираних болести. Сва психолошка правила, којима се они овом приликом служе, могу се са успехом применити и за испитивање окривљених, који у највише случајева симулирају овом приликом.

То су испити окрпвљеног, у коЈима А.ко резимирамо свеколике радње у истрази, добићемо овај преглед: I. Подела истраге /а) Прикупљање података; Једн а судско - иолицијск а исграга може \б) Изучавање прикупљених података у се, са гледишта теоријског, иоделити у / циљу резоновања, постављања и контри главне фазе. ) тролисања хипотеза, и (в) Испитивање окривљеног. II. Како се прикупљају подаци? а) Места извршеног злочина; б) Леша, и в) Предмета који су имали удела у извршеном злочину. ) Сведоџбе и обавештења о злочину и његовим узроцима, и I Лична обавештења о жртви и свакој личности, која је могла имати ма каквих односа са злочином.

1. Прегледом

2. Истрагом

3. Реконституисањем сцене злочина