Полицијски гласник

БРОЛ 30

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 247

дело обвињени учинио« осим случаја под 2. овог параграФа. Г. Ђорђевић је то овако теоријски разложио на стр. 301. »Упута:« „Т1и у ком случају не може се самим исказом приватног тужиоца (па макар се овај и заклео на свој исказ) доказивати »а. Да је кривично дело учињено; и б. да је баш ово и ово лице извршилац кривичног дела (в. § 230, тач. 1. последљи став).« Док закон јасно и рапговетно вели, не може се казивањем повређеног (односно приватног тужиоца) сматрати за доказано да ли је и какво казнимо дело обвињони учинио, дотле г. Ђорђевић нејасно и са непотребним речима »објашњава« да се то казивањем оштећеног не може доказивати, па чак ни постојање дела, и (в. под а) а зна се, да се и једно и друго дело и кривична одговорност окривљеног могу доиазивати изјавом приватног тужиоца (§ 121. тач. 5. крив. суд. пост.) 21. На страни 305. »Упута® говорећи какав треба да буде основ подозрења па да може послужити као доказ, г. Ђорђе^ вић је штампао без икакве ограде, да је потребно, »да се свака околност — основ подозрења у једном кривичном делу може само један пут у саставни доказ уврстити а никако више пута." Својим »објашњавањем и теориским разлагањем« г. Ђорђевић ће само збунити почетнике у полицији, а старији ће му се смејати јер по његовом »разлагању к лзлази, да ако се један основ подозрења може неколико пута, на неколико начина, уврстити у саставни доказ, ако се он као такав појављује, да онда то није основ подоз.рења, док закон наређује да ће се такав основ само један пут моћи узети у призрење. 22. И ако је Уставом ујемчена лична слобода грађана и ако по њему »нико не може бити узет на одговор сем у случајима који је закон предвидео и на цачин како језакон одредио« ипак г. Ђорђевић на стр. 309. бр. 350. и 354. »Упута« предвиђа и неке »кратке« пспите и нека »нреслишавања® грађана ради прибављања основа подозрења. И Устав и крив. с. поступак тачно су одредили кад ће се неко моћи узети на одговор и док се ти услови не испуне никаква власт не сме нотрзати грађане; пре но што се донесе решење поткрепљено разлозима на основу закона да се неко добави и на крнвични испит узме, свако позивање било би злоупотреба, а. ваљда ни г. Ђорђевић не ће то одобравати. 23. На с-трани 324. »Упута« г. Ђорђевић наводи параграФе кривичног суд. поступка на основу којих ће иследник решити да се окривљени стави под кривичну истрагу и у притвор (ако га дело повлачи). Том приликом г. Ђорђевић није поменуо § 125. крив. суд. пос.т. а иследник мора на њему засновати своје решење ако противу окривљеног стоји само један основ подозрења, (из § § 121, 122, 123 и 124. крив. суд. пост. 24. Говорећи о личном опису и опису одела онога лица које сепритвараг. Ђор!) Курзив је наш,

ђевић је на страни 325. »Упута к рекао како је иотребно имати овај опис, ла је иавео распис министра унутрашњих дела од 25. септембра 1906. год. П№ 20366, који говори о томе, да се о свакоме иритвореном лицу извештава Антропометријско одељење министарства унутрашњих дела и да му се шаље опис тога лица, али г. Ђор!,евић није навео § 139. кривичног судског поступка по коме је обавезно за иследне власти да увек лице које се притвара оггишу. како њега лично тако и његово одело, и да нпје остављено да иследник у сваком конкретном случају цени да ли је описивање потребно илп није. Пужпо је било навести)§ 139. крив. суд. поступка да не би онај ко буде читао »Упут® рђаво га разумео и погрешпо пропустио да каквог притвореника приликом притварања опише. 25. Прештампавајући Полицијску Уредбу са опаскама које је изнео г. Алимпић у »Полиц. Гласнику® за 1900, годину, г. Ђорђевић је рекао (стр. 332.) да се по поменутој уредби извиђају и суде »и сва она иступна дела која су као кажњива. предвиђена нарочитим — специјалним законима, за чије су извиђање и пресуђење надлегџне полицијске и општинске власти, а за иста није предвиђен иарочити поступак, по коме ће се она извиђати и пресуђивати, 8 —■ а то не стоји. Полицијска уредба је изузетак општег кривичног поступка, специјалан поступак за кривице предвиђене у III части кривичнога закона и по њему се, као таквом, извиђају и суде само те кривице из III части крив. закона и оне кажњиве по другим законима за које је Полицијска Уредба законом оглашена за поступак. Све опе иступне кривице кажњиве по специјалним законима, за извиђање којих није законом прописан поступак не могу се извиђати по Полицијској Уредби. Тако је у ствари, а доиста за жаљење је да. Србија, која је прославила стогодишњицу свога ослобођења, нема још ни иајпотребније законе. Што неке полицијске власти раде тако, како и г. Ђорђевић вели, то је погрешно и дужност је надлежних да то исправе. Први пример у томе дала је Управа града Београда, која одлуке донесене по иступним кривицама оних закона за које није прописан никакав поступак, расматра не на основу Полицијске Уредбе, него на основу закона о своме устројству. Твко исто начелства окружна би своје одлуке у том случају требала да оснивају на закону о уређењу округа и срезова, по коме као надзорна власт имају право и дужност исправљати и упућивати ниже власти у вршењу одређених им дужности. Мишљење, које је о овоме изнео г. Ђорђевић, није ни чим доказано, а да је он погрешио најбољи је доказ што је ових дана у министарству унутрашњих дела образована комисија, која има за задатак баш то, да изради поступак за те законе за које поступак до сад није постојао. Интересантно је овде навести како г. Ђорђевић на страни 373. »Упута«; о закону о мерама, каже: иступе противу

овога закона расправиће и судиће општински суд »разуме се по полицијској уредби«. Кад би се то тако разумевало не би министар народне привреде 1. августа 1885. године писао распис, који је штампан у »Полициском Зборнику«, (стр. 766.) на који се г. Ђорђевић није обазрео, а којп је у неколико и поступак за извиђање ових кривица. Сличан пример имамо и на странп 356. Ту г. Ђорђевић говори о правилима о уређењу хлебарнпца у Београду, па вели: »И у овоме случају, дакле, изви1)ање и доношење пресуде вргаиће се по прописима полицијске уредбе.« Игноришемо оно »извиђање пресуде к , али скрећемо пажњу на разлоге, на основу којих је г. Ђорђевић овај закључак извео, а ти разлозп састоје се, као што се види, у речи »дакле к . (опргаићв со) Душ. Николић

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ У X Б А Ћ Е Н Јован — Јаков Соколовић, одбег.ш осуђеник пожаревачког казненога завода, чију смо ФогограФију и потерницу изнели у 28. Ороју „Полициског Гласника", ухваћен је и сироведен Управи пожаревачког казненога завода, те је према томе ирестала потреба за његовим тражењем.

УБИЈЕН ХАЈДУК Радоја Караџића, оглашеног хајдука из Доњег Дубца, среза драгачевског, ноћу између 15. и 16. ов. м-ца убила је жандармска потера у селу Каони.

П 0 Т Е Р Е Станоје Станковић — Станојевић, кблар, родом из Дејана среза власотиначког, а Јкивео је у Трбушници, среза колубарског окр. београдског, који има да одговара за разбојпиштва код начелника среза колубарског окр. београдског, побегао је још прошле године из свог места пребивања и до сада пије пронађен. Станоје је стар 40 година, средњег раста, дежмекаст, косе црно-проседе малих црних бркова, брија се, на једној нози испод колена има белегу од уједа. Нека га све полицијске и општинске власти живо потраже и пропађеног с.тразкарно спроведу поменутом начелнику с поЗивом на депешу Бр. 6126. Михаило Илић, земљод. из Јелашнице, среза тимочког, ноћу између 16. и 17. ов. м-ца побегао је из притвора начелника среза тимочког, код кога је одговарао за убиство и две просте крађе. Михаило је стар 3 4 године, омален, плав, малих бркова, у сукненом оделу. Скреће се пажња свима по.шцијским и општинским властима да га живо потраже, и у сдучају проналаска стражарно спроведу помрнутом начелнику с позивом на деиешу Бр. 6967,