Полицијски гласник

БРОЈ 81.

У БЕОГРАДУ НЕДВЉА 29. ЈУЛА 1907.

ГОДИНА III.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИОТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ГГОДИЦИЈСКИ ГДН.СИИК" излази једанпут, а према дотреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то на.јмање за пола године, кодсвију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлеттва,, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годпшве. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. ■ Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

СТРУЧНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је одобрити решење Народне • Скупштине, сазване у први редован сазив за 1. октобар 1906. године, од 2. јула 1907. године, које гласи: »Одобрава се Министру унутрашњих дела накнадни кредит у суми од 417.816*41 динара —- четири стотине седамнаест хиљада, осам стотина шеснаест динара и 4, | 100 —- колико му је потребно за исплату неизмирених издатака учињених по буџетима од 1900—1905. године закључно на потребе полицијске и санитетске струке. Овлашћује се Министар Финансија, да овај кредит измири из државне готовине (члан 25. закона о државном буџету) и да учињени издатак покаже у државном рачуну расхода за ову 1907. годину.® Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 8. јула 1907. г. у Београду.

РАЗГРУ1ШСАВАБЕ 0ПШТИНА Указом Његовога Величанства Краља Петра I,, одобрена су решења Народне Скупштине, сазване у први редован сазив за 1. октобар 1906. год. од 6. Јула 1907. год. која гласе: »Да се села Манојловци и Комарево општине мрштанске. Биљаница и Слатипа општине јашуњске, у срезу лесковачком, округа врањског, но изјављеној жељи својих становника. одвоје од својих садањих општина, и да сама за себе образују нову онгатину под називом: општина манојловачка, у истом срезу и округу.« „Да се села : Кончић, Ирекопуце и Здравиње, по изјављеној жељисвојих становника, одвоје од своје садање општине великопланске, у срезу ирокупачком, округа•топличког. и да образују нову општину под називом : општина прекопуцка, у истом срезу и округу." Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 8. јула 1907. год. у Београду.

ДОКАЗ У НРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК) I. Природни и вештачки доказ (непооредни и посредни). Подела на природни и вештачки доказ учињена је с погледом на извор из кога се доказ добија. Према томе, природни је доказ онај, који почива на чулном оаажању. Ово чулно опажање, које је извор природном доказу, може опет да буде двојако: или властито опажање судије, у ком случају имамо увиђај , или туђе опажање. Да би туђе опажање било сасвим поуздано, оно мора бити саопштено судији од онога, који га је учинио ; оно је у том случају сведоџба или исказ у ширем смислу. Овај исказ опет или је исказ оптуженог, који се зове иризнање, ако је неповољан по њега, или је исказ кога незаинтересованог лица, у ком се случају зове сведоџба у ужем смислу. А ако у питање дођу предмети, за чије се опажање тражи нарочита спрема, знање, искуство или вештина, то у том случају имамо вештачко мишљење. Из свега излази, да у природни доказ улазе: увиђај, признање, сведоџба сведока, вештачко мишљење,,па и исправе, које у себи увек садрже једно од поменутих доказних срестава. 1 — Вештачки доказ, на коме се заснива исвесност какве правно важне чињенице, међутим, јесте онај, који почива. на закључцима који се из утврђених или доказаних чињеница изводе на постојање истинитости других чињеница које су предмет доказа, јер ове с првима стоје у тесној логичној вези. 2 Оне чињенице, које су доказане и из којих се изводи закључак да постоји истинитост друге чињенице, зову се основи иодозрења или индиције.. Вештачки се доказ, према томе, зове још и доказ по основима подозрења или индицијама. Тако н. пр. ако је* утврђено да је А. био на месту на коме је извршено убиство над Б. и то у времену када је отприлике исто извршено, то

1 V■ Но11гепЛ" г (1> НапсШисћ I 210; 01и,чег, НапсЊисћ I 366. 2 V. НоШепс1ог1Т, НапЉисћ I 210; Штапп, ^ећгћцсћ 335; гасћаНае, НапЈћисћ II 410.