Полицијски гласник

СТРАНА 258

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 32

ПОЈ1ИЦИСКОГ у Сењском Руднику, у рангу полициског писара исте класе, — по потреби службе; за полициског писара друге класе среза ресавског Косту ПетровиКа, пређашњег полициског писара. за полициског писара друге класе среза врачарског, округа београдског, Николу Милошевића, полициског писара исте класе среза јасеничког, округа крагујевачког, — по молби; за полициског писара друге класе начелства округа крушевачког Живка Вукојичића, полициског писара исте класе среза расинског, — по потреби службе; за лолициског писара друге класе среза расинског Василија НиколајевиКа, полициског писара исте класе у оставци; за полициског писара треће класе начелства округа смедеревског Милосава Видаковића, полициског писара исте класе начелсгва округа врањског, — по молби: за полициског писара треће класе среза лесковачког Драгишу Јовановића, комесара железничке полиције у Ристовцу, у рангу писара исте класе, — по потреби службе; за полициског писара треће класе среза пчињског Симеона Анђелковића, полициског писара исте класе среза нишавског, —- по молби; за полициског писара треће класе среза зајечарскогГлигорија Станимировића, полициског писара исте класе начелства округа тимочког, — по потреби службе; за полициског писара треће класе среза заглавског Жарка Јанаћковића, полицискога писара исте класе среза зајечарског, — по потреби службе; заполициског писара треће класе среза тимочког Стевана Вучковића, полициског писара исте нласе начелства округа нишког, — по потреби службе; за полициског писара треће класе среза, параћинског Петра М. Јовановића, полициског писара исте класе среза неготинског, — по потреби службе-; заполициског писара треће класе среза асеничког, округа крагујевачког, Миро-

слава Жупањевца, полициоког писара исте класе срезатемнићског, по потреби службе; за полициског писара треће класе среза моравичког Радомира Лазића, полициског писара исте класе среза беличког, по потреби службе ; за полициског писара треће класе среза златиборског Милутина Д. Поповићз, полициског писара исте класе среза левачког, — по потреби службе; за полициске писаре треће класе среза нишког: Филипа Животића, полициског писара исте класе иачелства округа нишког, — по потр ;би службе ; и Алексаедра Петровића, правника практиканта Министарсгва унутрашњих дела ; за полициског писара треће класе начелства округа нишког Владимира II. Костића, бившег полициског писара; за полициске писаре треће класе среза власотиначког Спиру Милићевића, пређашњег полициског писара исте класе и Милана Маринковића, правника; за полициског писара треће класе среза јабланичког Божидара Тодоровића, практиканта управе града Београда; за пслициског писара треће класе среза лесковачког ЈосиФа Стојаеовића, практиканта управе града Београда; за полициског писара треће класе начелства округа врањског Љубомира Костића, практиканта канцеларије среза лесковачког; за полициског писара друге класе начелства округа београдског Петра Алимпића, писара четврте класе Министарства унутрашњнх дела ; за полициског писара треће класе начелства округа ужичког Војслава Цветковића, пређашњег полициског писара : за полициског писара треће класе управе града Београда Драгомира Арнаутовића, правника, за полициског писара треће класе среза кључког Добривоја Тривунца. правника, и

за писара четврте класе Министарства унутрашњих дела Драгомира Савића. пређашњег полициског писара. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 27. јула 1907, год. у Београду. Његово Величанство Краљ Петар I.. благоволео је на предлог Министра уиутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решемо је: Милутин Протић, секретар друге класе начелства округа ужичког ; Светислав Мишић, секретар друге класе начелетва округа рудничког ; Душан Богдановић, начелник треће класе среза жупског ; Ђорђе Илић, начелник треће класе среза звишког ; Живко Ристић, начелник треће нласе среза кључког; Коста Протић, полицијски писар прве класе среза власотиначког, и Велимир Јовичић, полицијски писар прве класе среза драгачевског. на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда ставе у стање покоја с пенсијом која им припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства унЈгтрашњих дела, 27. јула 1907. год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I,, благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: Андреја Цветковић, полициски пиеар друге класе среза власотиначког ; Гаврило Николић, полициски писар треће класе среза јабланичког : Ратољуб Мијаиловић, полициски писар треће класе начелства округа нишког, и Тодор Жишић, полициски писар треће класе среза тимочког, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусте из државне службе у интерооу исте. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 27, јула 1907. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО -•*» ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАК) Одбранбени доказ, међутим, има за предмет такве чињенице, које. искључују или ограничавају примену казненог законика. 6 Он има или да разруши основице оптужног доказа или бар да ослаби његово дејство. Према томе, да ли је он управљен противу доказних срестава оптужног доказа и противу њиховог садржаја и исхода, или хоће да докаже посто.јање таквих чињеница, које, не дирајући чињенице онтужног доказа, сасвим или делимице уништавају његово дејство, одбранбени се доказ дели на неаосредни и иосредни." 1 Првим се хоће непосредно да разруши И уништи доказ какве чиње6 Д и1[, Оотшеп1аг II 54 1 МШегтагег, ТЈвћге уот Вечгејз 154 и даље ; 2асћаггае, НапсЊисћ II 417; КИћа, Бје Ветсе181ећге 15 и даље; НоИгепЛог^, НапЈБисћ I 213,

нице, која улази у^оптужни доказ. Непосредни одбранбени доказ, према томе, може бити управљен 1) противу истинитости чињеница, које је, као бајаги, оптужни доказ утврдио, т. ј. он жели да докаже сасвим противно, н. пр. кад два способна сведока изјаве, да је огггужени А. на извесном месту и у одређено време повредио Б. то би био оптужни доказ којим је утврђена кривична одговорност оптуженог. Међутим. ако се оптужени А. позове на друга два сведока и они осведоче, да су на истом месту и у иото време били и поуздано знају, јер су гледали, да оптужени А није се ни дотакао повр'еђеног Б, а још мање да га је повредио; или изјаве да га није повредио Б већ Г, и ако су та два сведока у свему способни, то њехове сведоџбе дају непосредни одбранбени доказ, јер се њима непосредно пориче и ругпи све оно, што се сматра као доказано оптужним доказом, и оптужени у оваком стању сумње не може бити осуђен, те је тако и одбранбени доказ постигао свој циљ. 2) Непосредни одбранбени доказ може бити управљен противу доказних срестава (увиђаја, сведоџбе сведока, исправа и т. д.), која је оптужни доказ употребио н."пр. кад оптужени докаже, да је сведок, који је противу њега