Полицијски гласник

ВРОЈ 32

Као што се из овога види, између једне и друге вроте надзора разлика је огромна. Она је у осталом тако очцгледна и по томе, што се и надлежност власти за разматрање осуда дели. Тако, за случајеве, кад суд надзор досуди по §. 320. б. онда је за оцену те пресуде надлежан првостепени суд, а кад се надзор одреди по §. 1. а. полиц. уредбе, онда је надлежна надзорна власт за ра^матрања решења. (наставиће се) Димитрије С. Калајџи-ћ.

0 намерном „тровању" инфекциозним бакцилима и о кажњивости оваквог дела, (свршетак) По овом делу вођена је истрага по званичној дужности, јер приватном тужиоцу није ишло у главу, да овде може бити убијства инфекцнозним тровањем. Истрага је утврдила све напред наведено, али пошто секција над телом Стевановим није била благовремено извршена,*) да би се утврдило, да је он заиста и умро од тифуса, јер га није лекар лечио, то се није могло утврдити ни постојање самога дела. Услед тога на крају крајева, истрага је ло овоме предмету морала бити прекинута, поред свега тога, што је иследник остао убеђен, да је овде био случај намерног тровања инФекциозним бакцилима, услед чега је наступила и смрт. Намерно тровање и упропашћивање може бити и систематским давањем алкохола у већим количинама, систематским давањем могућности претераног соНиа-а (полног сношаја) и блуда, развраћивањем и моралним упропашКивањем, систематским наговарањем на банчење, бекријање и неспавање. нарочито према младићима и богатим наследницима. Све су ово несумњиво радње недопуштене и кажњиве. Тровања у опште врше се и данас у свима у земљама у истој мери, као и у ранија времена, ако не и више, али оваки случајеви врло ретко долазе пред суд, једино из тога разлога, што је данас хемија створила масу разних отровних препарата, под којима жртва угине са појавама природне смрти, те се узрок исте објашњава разним парализама. По некад се и посумња у природну смрт, те дође до секције, али се истом обично тешко даје шта позитивно констатовати, јер отров није оставио никаквих видљивих ни сумњивих трагова. Редак је случај и код нас, да пред суд дође дело тровања, а у културнијем свету то бива и ређе. Едуард Горон, бив. шеф париске тајне полиције, за све време свога службовања, имао је само један случај »тровања«, који је изнео у својим мемоарима, па и тај један случај испао је комнчан, јер је као отров употребљавана чиста бикарбона

*) Питање је овде, да ли би се у опште и смела вршити еекција, кад је дотични умро од опаке заразне болести, а нарочито у селу где се секција врши на ледини и без пкацвих дезинфекционих мера.

сода,*) те ни тај један случај није дошао пред суд. Није могуће апсолутно никако, да за десет година у вароши око 3,000.000 становника, као што је Париз, не буде ни један случај намерног тровања у опште. Тих је случајева било, било је свакако много, али као што напред рекосмо, тешко их је и готово немогуће открити и за чувену париску полицију. Ово су случајеви, где је наука учинила велике услуге злочинцима. а није у стању, да покаже пут и начин, којим би се полицијска и иследна власт могла послужити у борби са овима. С -удска медицина овде ћути или даје несигурне одговоре као питија олим пијска. Кад тако стоји ствар са обичним отровима, онда далеко је теже утврдиги постојање дела »тровања«, кад су употребљени инфекциозни бакцили, као: к ге, колере, тифуса, антракса (црни пришт), дизентерије (срдобоље), туберкулозе (јектике), богиња, гонореје (трипе >а), сифилиса, тетануса, дифтерије, шарлаха, отров лешине и т. д. По нашем законском тумачењу, инФекција се шта више не може пи узети као отров, јер отров је тело, које хемијским путем утиче на организам разоравајући, док код инФекциозних бакцила као органских тела то није случај. С тога смо напред и ставили реч тровање у овоме смислу (бакцилима) гход знаком навођења, јер инфокциозни бакцили нису отров у смислу деФиниције, коју даје судска медицина и наши позитивни закони. Ну, како је и дејство ипФекциозних бакцила разоравају&е и уништавајуће и како и сама бактериологија и медицина у опште, као наука, назива све инфокциозне материје, биле оне слободне или справљене у културама у лабораторији пггиз-ом, дакле отровом у ширем смислу речи, то можемо слободно и ми са правничке тачке гледишта, сматрати ове мат^рије као отрове у ужем, специјалном смислу. И ако је као што смо рекли врло тешко доказати постојање дела тровања инФекциозним бакцилима, и ако је веома тешко утврдити у оваким случајима злу намеру — с1о1ц 8, па према томе и кривичну одговорност осумњиченог лица, ипак није немогу&е, да иследна власт по некад баш све то и успе, те онда настаје питање: је ли оваква радња кажњива, и ако јесте,

*) Лепи Леон, који је требао да да отров својој љубазници, да отрује свога маторог мужа, а на њено велико наваљивање, није смео да се реши на тако опасан корак, већ да би и даље задржао наклоност п уживао љубав њену, пристане да буде саучесник у тровању, али место отрова, набавио је и давао својој љубазнидп чисту бикарбону соду — па4гшш (мсагћ па1, те да она овим бајаги хронпчно трује свога мужа. Она је 'го »тровање* вршила ровносно, држећи, да јој је Леон дао доисга добар отров. На послетку полиција ствар открије, али се јако разочара кад се увери, да »отров® пијо жртву уморио, већ да се чича услед доброг дејства соде на стомак и органе за ваоење, имајући бољи апетит, знатно поправио и угојио боље него икада, што је опет »тровачица" сматрала као знак отицања и скоре смрти. Мемоари Горонови, излазили су до некле у проводу писца ових редова у свескама 1 903 год. Издање штампарије >:> Диевн. Листа* под насловом »Зликовачка дела*.

онда по коме се пропису нашег кривичног закопа има овако дело казнити? У нашем кривичпом законику у глави девстнаестој, где се говори о повреди тела, законом о изменама и допунама истога од 17. јуна 1861. год. после § 179. додат је ков § 170. а.. који говори о тровању као о самосталном кривичном делу и који гласи: »Ко другоме хотично даде отрова или друго што, што здрављу шкодити може,*) да се казни робијом до ооам година. Ако је тим тешка повреда тела коме нанешена (§ 177.) да се казни робијом до петнајест годииа, а ако је отуда и смрт последовала, робијом до двааесет година. Ако је пак кривац хотично на смрг ишао, да се казни по опшгим правилима о убијству.« Из нредњег законског текста. лако је извести закључак, да се и намерно тровање инФекциозним бакцилима, мора подвести под овај законски пропис, јер кад неко хотично да некоме огрова или друго што, шго здрављу шкодити може, онда је јасно, да се под овим »друго птто«, имају разумети све оне друге материје, које се могу човеку дати у намери, да му здрављу шкоде и које заисга могу здрављу да нашкоде, па и да буду опасне по живот, али које нису отрови и које не епадају у отрове. Дакле, те материје морају бити способне, да здрављу нахуде и да здравље разоре. Према томе намерно тровање инфекциозним бакцилима јесте дело ка.жњиво ио ароиису § 119. а. кривич. зак. По овоме законском пропису има се казнити и онај, ко другоме хотично да средотво, које и физичким путем може зд'»авље разорити, н. г<р.: утуцано стакло, врхове игала, и у опште металне оштре и ситие струготине, средсгва која развијају нагло многе гасове, која јако затварају или отварају столицу и т. д. И само давање отрова или чега шкодљивога по здравље, сачињава дело казнимо по овомо законском пропису и ако случајно није било никаквих рђавих иоследица тога дела. Дело дакте по овоме пропису закона зависи од намере и од сиособности употребљенога средства, а. казну регулише резултат кривичне радње. При оцени кривичне стране радње и њених законских пооледица, у оваким случајевима треба добро пазити на ову разлику. Веоград, 1. јуна 1907. N1. П. СреЋковиЋ *) Курзив је наш.

Неглачке Социјал-Демократе и реформе кривичног законодавства

На конгресу, који јо држан у Манхајму 1906. год., дискутовале оу н.;мачке социјалпсте. поред осталога, и о роФОрмама, које би треблло по његовом мишљењу унети у кривично законодавство. Овај псти конгрес израдиоје и план ре-