Полицијски гласник

СТРАНА 260

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

У П-гој и Ш-ој групи истакнута питања била су понајтежа. Нарочито питање о Ригвог^еггјећип^: беше од највећега интереса. За та оба питања јавио се као реФеренат г. др. Хајнрих Рајхер (Г)г. Нетпсћ Ке1сћег)** доценат бечкога универзитета. Пошто је тако утврђен дневни ред за рад у секцијама, председник је дао реч министру правде г. др-у Клајну. »Чини ми част к , отпочео је министар своју лепу беседу, »да вас у име владе поздравим с осећајима најискренијега поштовања и да вас у њено име уверим, да се влада радује састаеку Конгреса и да му жели плодна успеха. Што је баш мени у део пало, да вас поздравим у име владе добролошлицом, само је случај љубазности, коме сам ја особито благодаран, јер сам давно свом душом одан идејама којима треба конгрес да служи. Досадањи усамљени и локалпи напори за васпитање напуштене деце на којима су радили поСединци, друштва и разни управни органи, сада ће се јавити у једној великој заједници. И овај дан у који ће се објавити многе неиспуњене жеље, многе лепе тежње и први пут чути смишљени планови за будућност, биће значајан дан у историји аустријскога васпитања напуштене деце ијавезујем за овај дан многе радосне наде, јер ће он бити значајан за историју васпитања напуштене деце у Аустрији. (свршиће ое) оаопштио Д-р Ник. Ј. Петрови-ћ Г. Др. Рајхер је капацитет европскога глаоа за васпитање нануштене деце. Он ое за прошлих 26 годипа искључно бавио проучавањем бедне деце: мангупа, сирочади, малих преступника и скитница. У том циљу он је прошао целу Европу и на извору проучавао та питања. Тај рад донео му је послаништво у народиој скупштини и катедру на универзитету. У Конгресу нико није тако бурно и одушевљено поздравл,ен као он. Цар и др. Рајхер, старалац мангупа, били су срећни да ое оамо о њима лично беоеди на Конгресу и да им се читавих три минута виче : »Живео ! Живео ! Ж.ивео!" Везујући лично познанство с г. др-ом Рајхером, надам се да ће ее он временом заинтересовати и за српеку бедну доцу.

УПУТ ЗА ПОЛИЦИЈСКЕ И ОПШТИНСКЕ ОРГАНЕ приредио Ђур. Ј. ЂорђевиЋ окружни начелник. После оне помпезне објаве у једном од престоничких листова да на свет долази књига под горњим насловом, и после онако галантне оцене о истој, велики је број чиновника са интересовањем очекивао појаву ове књиге. Она је напослетку дошла, и ред је да о њој кажемо шта мислимо. Кад велимо »да кажемо шта о њој мислимо«, онда већ самим тим искључујемо сваку амбицију, да истакнемо своју компетентност за оцену оваких радова, него све сводимо на ствар једнога субјективнога мишљења. Хоће ли оно бити тачно или не, колико ће се оно коме допасти или не, то оставимо на страну. Али пре него што пређемо да говоримо о самој књизи, ми са задовољством изјављујемо, да је овај рад достојан пажње

и хвале већ само ио томе, што се г. Ђорђевић подухватио овако огромног и т< шкогпосла, да скупи законе, законскепрописе и расписе, који се односе на превентивну , санитетску и судску полицију, без обзира на то, да, ли је постигао намеравани циљ или не. Ова је хвала на своме месту већ и по томе, што се одтоликога броја наших школованих полицајца, нашло свега њих неколико, да својим почетим радовима нрипомогну, да се послови ове најоптерећеније гране државне службе на време и правилно приведе крају. Сама, пак, ова књига — потребно је да то одмах изјавимо — може само у неколико нослужити као упут полицијским и општинским органима, али ће за то врло корисно послужити као збирка закона, расписа и наређења, те тако бити допуна скоро издатог »Полицијског Зборника«, за време од дана његовог издања па на овамо, као и за оне ствари, које у поменути зборник нису унесене из разлога, који су изнесени у његовом предговору. Посматрана са овога гледишта. као збирка закона, расписа и прописа, књига ипак задовољава једну осетну потребу полицијских и општинских органа. И да је г. Т>орђевић ту стао и само ту улогу оставио својој књизи, ми би имали само да похвалимо његову вредноћу и труд, и да ту станемо. Али, како је г. Ђорђевић учинио један корак даље, па је потцењујући замашност подухваћеног посла, приступио објашњењу појединих законских прописа и изношењу личног мишљења, ми палазимо да је ту имао мало успеха, управо да је ту био лоше среће. Да би ово своје мишљење и утврдили, ми ћемо редом износити еве оно, што по нашем нахођењу није тачно. Али пре тога ми сматрамо за потребно да нагласимо, да г. Ђорђевић није бележио изворе, одакле је узимао по читаве ставове за своја теоријска или практична објашњења. Далеко од тога да овде назиремо какав плагијат, ми само констатујемо пропуштееу дужност, а да нам се не би пребацило како ми ово неоправдано износимо, ми ћемо у току овога наниса изнети шта је год и од кога позајмљено. Предазећи, дакле, на саму књигу, ми одмах на страни 3. књиге, а у члаику о органима за личну и имовну безбедност, наилазимо на органе, које не познаје ни закон о јавној безбедности од 31.јануара 1905. год. нити који други. Тако, тамо се помињу општински полицаји као нека власт и вође патрола, даље потајници и т. д., а сва та лица нису никакви органи којима би законима биле одређепе какве дужности као органима јавне безбедности. Ако су из ранијих установа, које су давно укинуте, и остали у пракси називи »полицаје«, он нити има какву власт нити право по нарочитим законима, него само има да врши наређења општинског суда, која овај по праву, које му даје чл. 94.

зак. о опгптинама, издаје преко својих часника чл. 88. зак. о општинама. Нашто онда општинског „полицаја« трпети на челу општинских чувара безбедности, кад тај положај може припадати само кметовима, те тако уносити бабуну и пометн.у у надлежност ових органа. На стр. 15. реч је о полицијеком налзору. Говорећи о томе, какав је задатак надзора и у чему се он састоји, г. Т>орђевић на 17-ој страни вели и ово : » суд оаштински са одбором, а и сам има тлкође ираво ст&вљати иод полициски нас)зор лица., крј.х суд буде осудио због дела иросте крађе, чија вредност прелази два динара. <( . Одмах па страни 18. он вели: »ова би врста полицијског надзора била као сиоредна казна уз главну и може бити највеКа до три месеца /I- 40. алинеја 5. уредбе од 18. маја 1850 год.). На истој страни у ставу четвртом ои вели : »кад, дакле, општински суд ооуди кога за крађу на затвор, онда може истом пресудом осудити крадљивца и на полицијски надзор, који има да издржи пошто главну казну — заТвор издржи, према чему се у пресуди таквој мора нарочито поменути разлог као и прописзаконски (§ 4 а' алин. 5 иом. уредбе) на основу кога се крадљивац осуђује поред главне казне и на полицијеки надзор". Кад човек прочита све оно, што стоји у чланку »у чему се састоји аолицијски надзор«, нарочите ставове које смо ми цитирали, онда се изводи овај закључак: да оиштински судовимогу осудити крадљивца уз кривицу за крађу само на три месеца. надзора, а да толики надзор они могу и са одбором досудити, а никако више. Међутим, ово не стоји овако: Полицијски надзор као казна (§ 12. крив.. закона) досуђује се на два начина — или уз какву другу осуду за случајеве из § 3<0 б. крив. закона, или независно од других казна по §. 391. в. крив. закона. или по §. 4. а полицијске уредбе става петог. У првом случају (§. 320. б.) падзор не може бити мањи од четири месеца, па било да казну изричу среске или окружне власти, било општински судови, дејствујући по §. 4. а полиц. уредбе става ирвог и другог као полицијске власти. У другом случају (§ 391. в. кривич. зак. и §. 4. а став иети полиц. уредбе) надзор се недосу^ује уз другу казну, него се под овај стављају лица административним путем. Према овоме, дакле став иети §. 4. а полиц. уредбе увек замишља надзор одвојено од друге казне и речима: »осуђеног крадљивца за учињену просту крађу", само опредељује лица, нрема којима се надзор може административним путем применити. На тај начин', кад год општински суд досуђује надзор оном истом пресудом, којом изриче и казну за крађу (§. 320. б. кр. зак,), минимална је казна четири месеца (§ 320. а.), а кад надзор изриче са одбором, онда је максимална казна три месеца.