Полицијски гласник

СТРАИА 274

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34

знање и сведоџбе сведока, а све остало, дакле једна сведоџба и ма колико основа подозрења. јесте само нелотпун доказ на основу кога с<з не може онтуЈкени осудити. Непотпун доказ У прво време ргнквизиторског поступка имао је само толико вредности, што се на основу њега могла предузети тортура ради добијања признања. Кад је тортура укинута, основима подозрења као непотпуном доказу, почела се давати већа доказиа снага, али се још никако није сматрао као потпун доказ нити се могла изрећи законска казна (роепа 1е^Ј1;Гта). На основу таквог непотпуног доказа могла се изрећи само изванредна казна (роепа ех!:гаогс1]пагЈа) која је била мања од законске казне. Тек су законодавства XIX столећа уврстила у ред потпуних доказа и доказ по основима подозрења и забранили да се на основу непотпуних доказа изричу изванредне казне. Једина последица непотпуног доказа, која је и даље остала у законицима са закоиском теоријом доказа, јесте аћбокШо аћ твЈапМа, т. ј. ослобођење из недостатка доказа а не деФинитивно ослобођење, као што је то случај код теорије слободног суцијског уверења. 1наставиНе ге) Д-р Бош. В. Маркови-ћ.

0 ОДГОБОРНОСТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ,

(наставак) В. 1^ауза^на веза између раднве и*ли нерадње штетни^ове и претрп^вене штете. 1. Оштећено лице, тражећи накнаду штете, мора и то доказати, да је штета непосредна или посредна носледица туђе радње или нерадње. Мора дакле представити и доказати, да је радња или нерадња учиниоца узрок претрпљеној штети .јер, као што смо већ видели, штета може потицаги и из других чињеница. Ако је пак радња или нерадња учиниочева узрок штети, онда је равнодушно. да. ли је штета непосредна или иосредна — даља — пос-ледица радње или нерадње. Отуда долази да ностоји одговорност н за тако звани мешовити случај (са8118 П1Јх1и8) —- § 808. грађ. зак. 'Гу имамо наступелу штету као посредну, даљу, последицу радње или нерадње учиниочеве, за коју је он одговоран. Према § 808. (аустр. § 1311.) грађ. зак. постоји каузална веза између ноступака учиниочевих, предузетим противно својим уговорним обвезама, и штете услед тога посредно насгупеле. (На пр, по § 590. грађ. зак. — ко на послугу примлЈвну ствар против волш послугодавца да трећем на послугу, одговара за штету, коју би ствар код трећега услед радње овога претрпела, к ако је овде штета само посредиа последица поступка иослугопримчеврг). Исго тако одговара и онај, који је поступио противно закону или наредби, донесеној у циљу отклањања случајних оштећења. Према томе у случајевима, прописаним у § 329. казн. законика, лреступник одговара и кривично и грађански (за накнаду штете). Ко на пр. н'е осветли своју грађевину, која може бити опасна ноћпим иролазницима, оДговара за штету, коју они повредивши се иретрпе. Јер и овде има узрочне везе између нерадње власника грађевине и настуиеле штете ; ова је последња последица нерадње власникове. (Види и § 329. казн. зак.) Исто тако узима се да постоји узрочна веза између радње и штете и онда, ако је ова наступила услед необичних особина лица или ствари. На пр. учинилац је ударио шамар једноме лицу, чија је лобања тако слаба

била, да је ударац проузроковао смрт. Или учинилац је куцнуо неку ствар тако да се она сва распала. У оба случаја. ако постоје и остале преспоставке, он је одговоран са штету. Међутим одиосно овога појављује се пигање: да ли постоји одговорност за штету само под условом, ако је штетник могао иредвиђати иггету која ће из његовог поступка настати ? Има писаца (81иђепгаисћ II. стр. 648.) који то тврде. У теорији иак преовладало је мишљење да се то не тражи —- штетник је одговоран и онда, кад штету није могао предвиђати. Али кад се ово усвоји настаје друга тешкоћа: где је граница одговорности? Хоће ли постојати одговорност штетникова и за најудаљеније последице, ако се оне могу довести у везу са радњом, која на накнаду штете обавезује? Лист на пример (у своме делу ВеНк18оћН§-аИопеп, стр. 70.) тврди да хоће. На ир. А. је у кући 1ј-овој малом непажњом проузроковао незнатну штету. Радник, кога је он ради иоправке послао, украде Г> у хилЈаде. Одговара ли А. за ово ? А. је лице В. лако повредио ; лекар позван од Б-адаталечи, унесе у породицу 13-ову опасну, заразну болест. Одговара ли А. за то ? Незнатно повређени радник буде однесен у хамбуршку болницу, где се појави колера, услед које и радник умре. Нростире ли со одговорност онога, који га је лако повредио, и на штету која је услед смрти радникове наступила? Као што рекох Лист вели да се простире у свима наведеним случајевима. На против Дернбург (Баз ћигЈгегНсће Кесћ!, II, 1., стр. (35.) са осталим писцима тврди, да је за овакве случајеве меродавна оцена суда. коме треба за правац да служи природа ствари и практични захтеви живота. Одговорности за гако далеке последице, као што оу у горњим примерима изнете, иротивио би се практични разум, захтеви живота и пракса. Паметна и разложна оцена треба да одреди границе одговорности. А у опште се може за наш и аустријски грађ. законик казати, да штетник одговара за све, па и иосредне, последице своје радње и нерадње, у колико узрочна веза није прекинута свесном и слободном радњом другога кога лица. У горњим примерима, дакле, према овом правилу, те одговорности не би било, јер је узрочна веза прекинуга постунцима других лица. 10 ) 2. У иогледу узрочне везе изме !)У радње и штете може се и то десити, да је штета иоследица аостуиака више лица. па било да су ова исге ноступке са знањем заједнички предузела, било независно једно од другог. Па пр. њих су неколицина злостављали извесно лице, ианели му разне повреде, услед чега он тражи накнаду штете. На овакав случај садржи аустријскн грађ. законик прецизна наре^ења у §§ 1301.-1304, на која упућујем читаоца. Наш нак грађ. законик скрпио је § 804. из аустријских | §-а 1301. и 1302, а од 1304 иачинио 10 ) Поводом овог разлагања интересантно је изложити и решења овнх случајева, које Дернбург у горе наведеној књизи износи: Петар је својои кривидом запалио нечију кућу. Павле иокуша да сиасе лица, која се у запаљеној кући иалазе, и ири томе буде новређеп од једне запал.ене греде, која је пала. »Ако је, всли писац, по разумној оцени свиЈу околности била лужиост једнога храброга човека, да покуша спасти угрожена лица, онда повређени може тражити накнаду од онога, који је.својом кривицом ножар проузроковао, и ако се он сам својом сопственом слободном одлуком изложцо опасности оштећења. Други случај: Власник једнога земљишта није но постојећој полицијској наредби посуо иеском ни пепелом залеђени тротоар поред свога земљишта. .За то је било оиасно туда ироћи. С тога један иролазник, бојећи се пада због поледице, удари преко средине улипе, али, како је и ту глатко било, надне и новреди се. Власника земљишта пемачки су судови осудили иа накнаду, наводећи: даје новређени радио као паметан човек. Пролажење средином улице било је проузроковано и онравдано опасношћу пролаза тротоаром, а ова није отклоњена кривицом власника земл>ишта. Ја мислим да би се овако имало решити и чо нашем грађ. законику, с обзиром на § 808. Не би било места ни позивању на § 805, јер у овим случ.ајевима нема кривине оштећенога