Полицијски гласник

ВРОЈ 35

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

„кад има довољно оонова« да ће се у чијој кући наћи што — § 73. У другим случајевима законик тражи само вероватноКу за доношење решоша или предузимање неких процеоних радња, н. пр. иретрес по кући обвињеног чиниће се „ако је само вероватно" да се он тамо сакрио — § 75; иследник ће као сведоке испитивати лица, »о којима је вероватно«, да ће знати штогод казати; сведок ће се притворити ако се »са вероватгЈошћу « утврди да је лажно сведочио —■§ 202. Најзад у неким случајевима је довољна и сумњ а па да се могу предузети неке процеоне радње, н. пр. претрес у јавним зградама извршиће се »кад год се сумња«, да се у њима скрио окривЈћени и т. д. У свима овим случајевима не постоји иотпун већ непотпун доказ, који је по изречпим одредбама законика довољан за доношење поменутих решења и предузимање процесних радња. У ком ће случају бити »довољно основа подозрења«, у ком »вероватноћа« а у ком »сумња« зависи од доказа и оцене суда, при чему опет за суд није меродаван број већ само снага и вредност доказа. § 10. Рогс доказнвања. Говорећи о терету доказивања, видели смо да су странке, и поред забране Формалпе поделе терета доказивања, у првом реду позвапе да утичу на доказну грађу тиме, што ће тражити и подносити доказе, којима желе да докажу истинитост овојих тврђења. Кад је овај утицај на доказну грађу већ допуштен странкама, то се с друге стране мора од њих тражити, да то чине благовремено, како би се главни претрес могао одржати без прекида. Из овога би изишло, да би странкама, на и иоледнику, требало одредити тачне рокове, у којима имају ово учинити. Међутим Кривични Поступак такве рокове није ирописао. већ је наиротив усвојио начело, да за нашњење није никакав основ, са кога се има примање доказа одбити, па макар ово закашњење било и намерно. У Кривичном Поступку нема доказних рокова у том смислу, да се један доказ не може узети у обзир стога, што у законом року није поднет. Такво би наређење стајало у опреци с циљем доказа, који иде за тим, да се пронађе материјална истина. Сама природа кривичног дела доноси собом, да су сви државни органи, који су позвани за извиђање и суђење, иа и странке, позвани да раде на расветљењу кривичне ствари и на проналажењу материјалне истине, која мора бити основица судског пресуди. Да би пак пресуда имала за основицу материјалну истину, никако ова не сме зависити од апсолутно постављених рокова, јер је често пута немогуће у постављеном року прибавити све оно, чиме би се у кривичноправном спору утврдила истина. Немачки Кривични Поступак доноси нарочиту одредбу, из које се види да нема доказних рокова, и то у § 245 став 1 који гласи: »сабирање или примање доказа не сме бити одбијено зато, што је доказно срество или чињеница, која се има доказати, доцкан поднета". Наш законик о кривичном поступку, међутим, не доноси ни једну овакву изречну одредбу, али се из осталих наређења види, да ни он не зна за доказне рокове у том смислу, да се један доказ не сме узети у обзир зато, што благовремено није поднет. У генералној истрази законодавац није ни могао поставити странкама извесне рокове, јер ту у врло много случајева и немамо странака, већ само иследника, који трага за учиниоцем кривичног дела. Обвињени се у доцнијим стадијумима поступка молсе ради своје одбран 1 позвати на нове доказе. Тако исто нису чак ни за иследника постављени ро-

кови, јер генералној истрази није задатак да потпуно утврди кривичну одговорност обвињеног, већ се у њој имају прикупити докази у толико, колико је довол>но за доношење одлуке о стављању оптуженог под суд, т. ј. о продул;ењу кривичног поступања. Већ из тога изилази, да се и после генералне истраге могу подносити докази како од иследника тако и од странака. У генерално.ј истрази врши се обезбеђење доказа, које се састоји у прикупљању оних доказа, који се због пролазности до главног претреса могу изгубити, као и оних, који се не могу касиије обновити, н. пр. губитак сведоцбе због одласка сведока у туђину, вршење секције и 1. д. У прелазном ноступку код иследног судије првостепеног суда, до душе, налазимо прописани рок од осам дана, у коме оптужени, по саопштењу тужбе »са списком оних сведока, чиј.а ће се сведоџба при главном претресу прочитати«, има да ппднесе одбрану „и именује с његове стране сведоке, које жели да се за главни претрес иозову« — § 185 став 1 и § 188 став 1. Али овај рок није такав, да се оптужени после њега не може позивати на нове доказе. Напротив, он то може чинити и после истеклог рока од осам дана, што се види из § 188 става 3, само што ће суд те доказе примити у случају, ако нађе »да су од важцости за решење предмета«. И на главном претресу, који је заснован на начелу неиосредности и на коме се имају изнети сви докази пред судију, и то све до његовог свршетка, могу странке подносити доказе, ко.је су пропустиле раније учинити. То се јасно види из § 208 става 1,покомеће, ако суд на самом претресу сазна за нове доказе било сам, било што се на исте странке позивају, он, ако су ти докази сведоци или вештаци, наредити, да се одмах позову и испитају, По другом ставу § 208 има се чак и претрес одложити ради прибављања нових дотле непознатих доказа, за које се сазнало тек на претреоу. — Нови докази могу се подносити не само до свршетка главног претреса или до изрицања пресуде, већ и после овога али само у незадовољству. И у незадовољству могу се странке позивати на нове доказе, којима нселе да оборе пресуду судску, противу које изјављују незадовољство, Ово се мора донустити, јер би забрана била противна циљу Кривичног Поступка. Од оцене Апелационог Суда зависи, хоће ли се нова доказна срества узимати у обзир или не, и ако нађе да су од важности за расправљање кривичне ствари, наредиће дослеђење по истима. Из досад изложеног сасвим се јасно види, да Кривични Поступак не зна за доказне рокове, који забрањују да се докази касније подносе. Све ово најзад потвр^ује и установа поновног суђења, по коме осуђени, који је већ и казну почео издржавати, може по § 340 т. 3 тражити у своју корист поновно суђење »ако докаже пова збића или доказе, који су сами по себи или у свезп са пређе употребљеним довољни да га сасвим оправдају, или много блажи.ју казну да заслужује«. (наставиће се) Д-р Бож. В. МарковиЋ. 0 0ДГ0В0РН0СТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ. (НАСТАВАК) На послетку валЈа и то споменути, да узрочна веза између поступака учиниочевих и претрпљене штете, па према томе и одговорност за накнаду, под осталим још претпоставкама, наступа и онда, кад су ти поступци асихички утицаји на поједине личности — на пр. нревара, претњр, заповест,