Полицијски гласник

СТРАНА 290

ГШЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 36

августа 1907. године № 5075. донето на основу тачке 9. чл. 144. Ус.тава, које гласи: да се Манасије Катанић, бакалин из Лесковца, родом из Гилана у Турској и тамошњи поданик, по молби својој прими у српско поданство, изузетно од §. 44. грађанског закона, заједно са својом женом Син^ом, пунолетним синовима: Савом и Васом, снахама Ванђелицом и Тројанком, малолетним унуцима: Драгутином, Милутином, Вожидарем и Рељом и малолетном унуком Загорком. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 16. августа 1907. године у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАК) ДРУГИ ДЕО ПОЈЕДИНА ДОКАЗНА СРЕСТВА. ГЛАВА ПРВА У В Н Ђ А Ј.') § Н. Појам и историја. I. Увиђај јесте влаотиго и неаосредно, у за ионској форми иредузето, судијско чулно оаажање извесних чињеница, које су од важности за решење конкретног кривично- иравног саора. Увиђај је. према овоме, једно од најбољих доказних срестава. Јер, у колико се једна чињеница или околност, која је релевантна за један кривично-правни спор и која је предмет доказа, може чулима опазити, — у толико ће суди.ја поузданије бити уведен у истинитост те чињенице, ако је он сам својим чулима опази. И овде, као и код осталих доказних орестава, увек сеу крајњој линији до истине долази извођењем закључка; код увиђнја тај закл-,учак судија изводи из онога што је опазио. Али је закључак, који се добива на основу увиђаја, много сигурнији од сваког другог, до кога се долази на основу исказа других лица, јер у овом другом случају судија може много пре бити обманут но у првом, разуме се, под претпоставком, да су његова чула способна за опажање и да је он сам способан за оцењивање. Стога, дакле, што се до закључка овде долази најлакше, најнепосредније и најбоље, — и уви^ај јесте најпоузданије доказно срество. Према двФиницији, у појам увиђаја улази ово: 1. Чулно оаажгње. Сасвим је свеједно, којим ће се чулом извршити опажање. Стога је израз увиђај и незгодан и нетачан онако исто као и латински ГпаресНо оси1аггз или немачки Аидепзсћегп, по коме би увиђај имао значити само оно, што се чулом вида опази. Упиђај је, међутим, и све друго што се другим чулима опази, као н. ир. чулом слуха, укуса, ') К1етзсћго<1, ЦоБег Зоп Ве»018 с!игоН Ап§епзс11е1п ипс! Кипа^егаИпсИдс у отаром АгсћЈу с1ев Сг1т. К. V. књ. 3 св.; МШегпшег, ]1,ећге уот Ве-»е18е 161 и дал>е; КИћа, Ј^ећгс ићег с1је Егћећип§ с1еа Тћа1ћез1апсЈеа... 203 и даље; Хасћаггае, НапЈћиоћ... II 216 и даљс; ћи1[, Соттеп1аг... I 154 и даљо, II 68; V. НоПгепаотЦ, Напс1ћисћ I 221 и даље; 01а$ег, НапсЊисћ I 654; Мауег, Соттеп1аг I 408 и даље; Впћтеуег, ЈЈвћгћисћ 413 и даље; Воипгег, ТгаЛе Јев ргеитез I 111 и даље; Оа ггаиЛ, ТгаИе с1Чпз1г. сгш1. I 567 и даље; Л. Е. Владимиров, Учеше об-в угловнихт. доказателвствахт. I; Д. РадовиА, Теорија ка,зненог иоступка ; Ц. СавиА, Теорија судских доказа 127 и даљо.

пинања и т. д. Тако н. пр. ако се судија чулом укуса уверава да је једно јело или што друго од хране покварено, то ,је он учинио уви1)ај и на основу њега је дошао до истине онако исто, као и судија, који чулом вида посматра један предмет. 2. Чулно опажање судије. И ако у току ноступка увиђај могу извршити и други органи, као полицијска и општинска власт, ипак то није увиђај у техничком омислу, јер, као што ће се касније видети, тај увиђај не може сам ио себи да послужи као доказ, већ се протокол таквог увиђаја пре сматра као исправа, која у себи садржи сведоџбе ква лиФикованих сведока. Потребно је, дакле, да судија сам непосредно опази коју чињеницу, па да постоји увиђај у правом смислу. До опажања важних чињеница судија, опег. може доћи на два начина: или их он може опазити као обичан човек, т. ј. ван вршења својих судијских дужности или их може опазити приликом вршења својих судијских дужности. Настаје сад питање: има ли увиђаја у оба ова случаја? На први поглед изгледа, да треба дати потврдан одговор, т. ј. да судија може приликом суђења узимати у обзир и оно, што је он ван вршења судијске дужности, као обичан човек, видео или чуо. Могло би се реКи, да је главно, да судија стече уверење о нечему, а на који ће начин и којим срествима оп до тога доћи, да је то сасвим споредно. Међутим није тако. И ако судија може бити сведок догађаја о којима он као судија има да суди, н. пр. он као приватан човек види или чује на улици штогод, што доцније буде предмет извиђања и суђења пред судом, и ако би му та његова улога, као сведока, можда, могла и помоћи да испуни своју улогу као судија, — ипак му није допуштено, да на себе ирими обе те улоге. У овом случају, ако би опажање судије, учињено ван поступка. требало на претресу употребити као доказ, то се никако не може употребити као увиђај, већ једино као сведоџба обичног сведока. Судија не може бити у исто време и сведок и судија; он не мсже доносити одлуку на основу онога што је сазнао као човек, већ само на основу онога, што је сазнао као судија у току поступка. Јер, ако би другаче било, не би могао ни судија нити ко други контролисати сведоџбу његову. Свака радња мора се извршити пред судом, да би се могла отворити јавна дискусија, која је једино и најбоље срество за контролу, стога судија и не сме заснивати своју одлуку на ономе, што је сазнао као обичан човек, већ на ономе, што је било предмет претресања у поступку. Ако се судија у ком случају једновремено нађе и у улови судије и у улози сведока, то, да не би пао у погрешку да своје уверење заснива на опажањима, извршеним ван поступка, најбоље је, да се сам као судија искључи због неслагања тих двеју улога. Ово је исто наредио и законодавац у § 46. крив. пост., који забрањује, да можб судити у .једном делу судија, који је у истом делу био сведок. Према томе. увиђај је само оно што судија као такав у поступку својим чулима опази Све ово вреди и за иследника. кад он врши увиђај. 3. Чулно опажање судије мора бити извршено у законом ароаисаној форми. Није, дакле, за појам уви^аја довољно само чулно опажање оудије у поступку. Јер судија често у току поступка опажа сво.јим чулима извесне чињенице, којо су од важности, н. пр. слуша разне изјаве, посматра и гледа онтуженог и т. д., али поред свега тога та чулна опажања ниоу увиђај оамо стога, што нису извршена у Форми, коју закоп нарочито прописује за увиђај и о којој ћо даље бити речи, (настнвиће се) Д-р Бож. В. Маркови*).