Полицијски гласник

БРОЈ 36

СТРАНА 291

0 ОДГОВОРНОСТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ, (иаставак) Али чес '10 1гута некоме је погребно подићи Фабрику или остварити неко предузеће, које је такве природе, да причињава штету и узнемиравање суседа и преко оне мере, коју оусед од суседа мора сносити. У таком случају, а с обзиром на интерес целине, мора дотични тражити допуштење од надлежне власти, да такву Фабрику или предузеће подигне. Али он то чипи на сво.ју опасност т. ј. сву штету, коју рад V Фабрици или предузећу трећим лицима наноси, мора подузетник одпосно Фабрикант сносити. 15 ) Аустријски правник Унгер овако се изражава односно овог нитања: »Ко неко обртничко предузе}1в оснива, ко неку Фабрику подиже, има то да чини на своју онасност а не на опасност околине. Дејство неке концесије састоји се само у томе, што је подузетник овлашћен, да предузеЈ.е оснује и обавља, аремд а је оно евентуално везано с упадима у правну СФеру суседа. Ако су се такви унади, и а ко као иоследица аравног и бе зирекорног обпвљања., десили, онда подузетник мора :>,а то одговарати и проузроковану штету накнадити. Управна власт не може имати ни вољу ни моћ, да подузетника овлашћује на материјалне приватно-правне повреде. Овлаш^ење за неко обргничко предузеће не садржи овлашћење на безнакнадно наношење штете; концесија није гарантовање наношења штете без одговорности. Довољно је већ и то, што суседи морају трпети обављање Фабрике односно предузећа, не могући тражити обустављање рада, већ само накнаду штете од случаја до случаја. Ако им већ није допуштено гет ткас^ат дгауаге, онда морају бар бити овлашћени ге уи1пега1;а гетесИит ^иаегеге.« Завршујући своја интересантна разлагања о овом пигању, Штајнбах сасвим умесно вели: »Новије правио развиће отоји управо на становишту, да је вршење некога права условљено испуњењем извесних дужности, како према оштећенима тако и према целини, а тиме уједно исказује уверење, да је право нераздвојно од дужности. 11о моме мишљењу, монсе се у таквом схватању гледати само жељени напредак у упоређењу са оним правним гледиштем, које је у погледу безобзирног индивидуализма чак и римско право надмашило.« Ствар је дакле судијског схватања како ће протумачити наш § 806. грађ. зак., дакие, које ће се за другога штетне радње, извршене с погледом на извесно своје овлашћење, ипак као противправне, дакле на накнаду штете обвезујуће, огласити. Ако је судија присталица мишљења, да закон треба ■гумачити онако, како би га сам закоподавац тумачио у примени на пред судију изнети конкретни случај, онда ће усвојити горе изнесено гледиште Штајнбахово и Унгерово. У противном случају протумачиће дотични законски пропис тако, да само неиосредни напади па туђу правну сФеру обвезују

|5 ) И у нас већ постоји нарочита наредба Управе града Београда од 17. маја 1908. »0 грађењу и експлоатацији електричних инсталација у Београду (< . По чл. 3. те наредбе: »Електрична постројења и унотреба ових дозволиће се само тако, ако пије од несношљиве досаде суседима и од интереса по здравље*... Природно је што у овој наредби није' прописано да ће ималац електричног постројења одговарати за штету и онда, кад је у свему испунио при инеталацији у наредби захтеване прописо (дакле за случајну, изузимајући вишу силу). То треба регулисати законом. Међу тим ако ималац електричног постројења поступа противно овој наредби, онда је он одговоран за штету, која би се услед тога десила као и у опште у свима случајевима, кад неко поступи противно наредбама вдасти издатим на основу § 320 казн. зак.

на накнаду штете, а не и посредни. 16 ) У оваком случају долазило би до врло великих сукоба између суседа све дотле, док се законодавним путем не би установило правило немачког законодавца, чије увођење и аустријски правници траже, а које у § 266. гласи: »Вршење права није допуштено, ако има само ,тај циљ, да. другоме штету наноси«. 1 ') (наотакиће ое) Д-р Драг. Аранђеловић ,6 ) У теорији приватнога права много се у последње доба писало о тумачењу закона. У главноме постоје два мишљења: Једни правници стоје на гледишту, да при тумањењу закона треба изнаћи вољу законодавчеву, коју је он при доношењу извесиога законскога прописа имао у времену, када је закон донесен. Они веле: законодавац је, с обзиром на тадашње ирилике, хтео на иачин, изнесен у законском пропису, регулисати извесан правни одношај. Измене ли се доцИије прилике, законски нропис, истина, није за њих подесан, али без обзира на то он се има на њих ирименити у смислу, који му је законодавац једном већ дао. Дужност је законодавне власти, да о промењеним приликама води рачуиа и да према њима доноси нове законе. На против, други иравнини сматрају, да је законски проиис нешто, што је одвојено од воље законодавца у времену, кад је законски иронис доношен. При тумачењу законског прописа треба имати на уму: како би сам законодавац протумачио своје наређење, кад би га на конкретни случај имао применити. Закони постоје за то, да у свакој прилици регулишу извесан правни одношај, за то је душност судије, да тумачењем ирилагођава закон конкретним приликама у друштву. По овој теорији могу се и закони, донесени у са свим другим животним односима, нрименити и миого доцније на са свим промењене одношаје. Овако схватање брани се и тим разлозима, што није тако лака ствар у времену, у коме се привредни односи и морални назори тако брзо мењају, мењати и закон, који више за нове односе не подноси. И кад се зна да је нравичност основа сваком закоиском нропису, онда се судија не греши ни о вол>у законодавчеву кад закон с обзиром на правичност тумачи оиако, како би га и сам законодавац протумачио. ") По овом пропису немачког грађанског законика и оном у § 8 26. (којигласи: »Ко другоме намерно нанесе штету поступком, који је противан благонарављу, одговоран је томе за накнаду штете*) немачке судије у могућности су, да утичу на вршење права, која су појединцима позитивним законским прописима призната. Руководна је мисао при томе: никоме није допуштено да своје право без икаква обзира на своје ближње врши. Ко живи у друштву и вуче користи од тога живљења, мора удешавати своје поступке не по своме ћеФу, већ, истина, на своју корист, али с обзиром и на друштво у коме живи. Социјални дух, који све више прожима прописе како јавнога тако и приватнога права, икоји је једно од наЈлепших обележја модерне државе, огледа се и у овим прописима немачког законодавца. С овога гледишта сасвим је умесно не допустити никоме да своје право, и ако му је признато, врши искључиво у намери да другоме шкоди или да га врши без икаквога обзира на интересе целине. Јер тиме се испољава пакост ирема својим ближњима, антисоцијални дух, против кога се мора модерно законодавство борити. Ко само из пакости» да би своме суседу долазак светлости и чистога ваздуха сиречио, на своме земљишту диже грађевине, тај врши безобзирно своје право, и по немачком законику може бити осуђеи на накнаду штете (повратак у пређашње стање). Наравно да ово није могућно по нашем законику. Нема спора да теорија, изложена у овим двама прописима немачкога законика, претпоставља виши културни ступањ једне заједиице, заједнице, чији чланови нису са свим огрезли у најгрубљем егоизму, већ у којој у велико домонирају, свесно и несвесно, алтруистичке мисли и осећаји. Сем тога, паметна примена тих законских прописа претпоставља и један узвишен судијски сталеж, који, свестан своје свете улоге, не подлеже партијским, рођачким и другим утицајима. Јер споменути прописи законски јесу нож са два сечива. У рукама непристрасних, незаинтересованих и племенитих судија они су моћно оружје, да се егоизам и безобзирно вршење права сузбије у границе, које ће омогућити свима члановима друштва задовољно заједничко живл,ење. У рукама судија иак, заражених партизанством, задахнутим мржњом, везаним рођачким и другим интересима, ти су законски проииси опасност но сигурност грађана у вршењу својих права, Интересантно је споменути, да су већина Француских и талијанских иисаца противници ових теорија немачкога законодавца. И одиста: у земљама, као што су Италија. и Француска, где је народ страсног и бујног темперамента» и где социјални дух није тако дубоко продро у свест народну, нити обузео меродавне политичаре, велико је питање да ли би ова тсорија била корисна по друштво.