Полицијски гласник

БРОЈ 37.

У ВЕОГРАДУ НБДЕЉА 9. СЕНТЕМВРА 1907.

ГОДИНА III.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИОТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊНХ ДЕЛА

.ПОЛИЦИ^скИ ГЛЛСНИК" излази једаппут, а према иотреби и више пута недељно. Претпдата се подаже у напред, и то на.јмаље за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину задржавна и општинска надлегатва, а за с.ве друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. По.једини бро.јеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукоппси се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео ,је на предлог Мипистра унутрашњих дела, а по саелушању Министарског Савета, лоставити: за начелника пј ве класе округа ваљевског Миливоја СавиКа, јавног право-заступника из Ваљева, и за начелника четврте класе округа смедеревског Ђурицу Ц. Ђорђевића, начелника исте класе округа, ваљевског, по потреби службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 1. сепгембра 1907. год. у Веограду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члапа 70. закона о уређењу округа и срезова, решено је: да се окружна скупглтина у сваком округу састане у трећи редован сазив на дан двадесетога соптембра ове године у окружном месту. Из канцеларије Мипистарства унутрашњих дела, 1. сслтембра 1907. године у Веограду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета решено је, да се: Душан Л. Ћокић, начелник т[1еће класе округа смедеревског, на оСнову § 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја с пенсијом која му но годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 1. сеитембра 1907. год. у Веограду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решеп.е Државиог .Савета од 3. августа 1907. године Вр. 4471,,, донето на основу тачке 9. чл. 144. Устава, које гласи : да се Лазар Т. Перовић, наставник богослови.је Св. Саве у Веограду, родом са Цетиња у Црној Гори и ноданик

црно-горски, по молои својој прими у српско поданство, заједно са својом женом Даницом, изузетно од § 44. гра1 ( анског закона, поитто је отпуот из свога досадањег поданства поднео. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 16. августа 1907. године у Веограду. СТРУЧНИ ДЕО ♦** ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК) II. У Римском Праву једва да се налазио увиђај, па и тада не у ономе смислу у коме се данас он употребљава. Ово је долазило иоглавито отуда, што је Римски Кривични Поступак био заснован на оптужном начелу, по коме иследник ништа није по службеној дужности предузимао ради проналажења материјалне истине; што, дакле, ни иследник ни судија нису ишли за тим, да утврде постојање или биће кривичног дела. Развојем природних наука и медицине, и нарочито стварањем инквизиторског поступкз, — по коме иследник по службеној дужности извиђа и по коме прогиву обвињеног отвара истрагу тек пошто је утврдио посгојање дела, — и увиђај се као доказно срество све више истицао. У прво време владе инквизиторског поотупка уви^ај се мораопредузимати нарочито код убиства. јер се сматрало да убиство није утврђено ако се није видео леш убијенога. Како је поступано код убиства. тако се почело ноступати и код других кривичних дела, код којих је судија могао да примети неко чињенице, које су од важности у поступку. У томе се било отишло врло далеко, да се правила разлика на с!еПс1;а ГасИ регтапепШ и ГасК ^гапаеипШ нрема томе, да ли кривично дело оставља за собом трагове или не, и у лрвом случају морао се увем предузимати увиђај, који се сматрао за једино доказно срество тих трагова или околности. Увиђај је ушао и у данашн.и ре®ормирани Кривични Поступак као доказно срество само с том разликом, што се не истиче иарочито над осталим доказним срествима, већ се изједначује с осталима, а судији се препоручује, да га предузме свуда где њиме може доћи до уверења о истинитости какве чињенпце, која му је