Полицијски гласник

СТРАНА 300

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 37

Од стране владе били су мииистар просвете и министар унутрашњих дела. Вечера је била за 1 1 ј г сах. готова. Здравица је била цару, конгресу, царској влади, госпођама и новинарима. После вечере све друштво бавило се јога I '/ 2 сахат у разговору и то све о задатку конгреса. Ово време гхосле вечере било је нешто нхто се у нас не дешава. За то време познали смо се узајамно сви који смо дошли да се користимо конгресом и да користимо идеји самога конгреса. Кнез Лихтенштајн, који је одушевљени Филантроп, пуно ми је лепих примера из свога плоднога рада казивао. Познао ме с иодпредседником друштва за заштиту деце у Бечу, где је он председпик. На основу тога познанства сутра дан сам на аутомобилу у пратњи подпредседника походио две нггације за заштиту деце. Саветник владе за доњу Аустрију г. Герењи, кога такође иознадох овом приликом, позвао ме је да ми покаже шта Доња Аустрија (Шес1егое8№егге1сћ) чини за добротворне установе. Полицијски саветник г. Гајер ставио ми се на расположење да ми покаже целокупну процедуру бечке полиције с мангупима. Госпођица од ВолФринга замолила ме .је да походим Песталоцијево другатво, коме је она председник. Као гато се само из овога види, банкет овај није имао циљ да се човек само проведе, него да и много гато гата научи. И ја сам с овим банкетом био необично задовољан. Нашли људи пута и начина да своје госте не само почасте, него да им пруже врло лепу прилику да се користе обилатим познанствима а и да користе самој ствари ради које су се састали. Такви банкети остају човеку вазда у врло пријатној успомени. И ја ћу се ове вечере вазда с пуно уживања и благодарности сећати. Поговор Ја сам овде саопгатио у најкраћим потезима гата је рађено на конгресу за напуштену децу у Бечу 5., 6. и 7. марта ове године. Ред би био да гвоје утиеке с тога конгреса бар- у неколико речи кажем. То ево овде и чиним. На првом месту изненадио сам се многобројноме одзиву. Преко 120 изасланика разних удружења и 1.800 чланова пожурило се о свом руху и круху у Беч на конгрес. Та многобројност импоновала је и бечлијама. Ствар је нова у опште, али је одмах нашла врло лепа одзива у маси. Одмах за тим изненађен сам био одзивом и учешКем званичних кругова. Конгресу за мангупе прилази цела влада. Она гааље својатри министра и они сва тројица узимају учехпћа у раду конгреса. Управо влада, у лицу свога министра правде гдр-а Клајна, удара камен темељац раду конгреса. Изјава министра да ће се законски предлози саобразити жељама конгреса била је судбоносна за конгрес и

онаје дала полета целом раду конгреса. — Осим министара сви врхови државних власти, као царски намесници појединих покрајина, председници највиших судова, управници највиших административних тела, професори универзитета све је то било обилато заступљено и свејето узело учехпћа у раду хсонгреса. Госпође највиших кругова царевине нохитале су такође да учествују у пословима. На трећем месту мећем необично обилат рад нринремнога одбора. Он је у јануару ове године издао I хсњигу »Списа конгреских. 11 У тој првој књизи штампано је 14 реФерата о напуштеној деци на 34 штампана табака великога кварта. Ирвој књизи следовала је у Фебруару друга књига списа у којој су михнљења 16 стручњака о питањима која ће се претресати на конгресу. Ту налазимо мишљење проФесора Ламагаа, Кнеза Лихтенштајна, др-а Рајхера и т. д. све људи од великога научнога аукторитета. Друга књига има-25 штампаних табака великога кварта. Све ;је то приредио г. др. Бернрајтер бивгаи министар просвете. Овако велики труд морао је донети успеха. Систем рада на конгресу такође је одвојио од обичних послова. Тачно је било одређено шта ће се и када у којој се1Јцији да ради, а пхта у пуним седницама. Ретко је ко говорио неспреман или техс само да говори. И ако се когод иашао даприча своје доживљајеили личне ствархх био је брзо опоменут да говори о ствари. И нико се није зато љутио. У пуним седницама од 1800 чланова свега нас је око 20 говорило. За све време конргеса млади људи седели су по ваздан у бироу и свахсо Је у ма које доба могао добити обавехитења о пословима конгреса. Као што се из овога види конгрес за нануштену децу морао је импоновати свакоме мисленоме човеку. Све је било врло смишљено и до ситница тачно одре1)ено шта ће се и колико на конгресу да ради. Да се овако лепо једна велика ствар сврши, требало је времена. И заиста. припремни комитет спремао је скоро две године земљихнте за овај посао. Комитету се беху ставили на расположење први мислиоци и скоро цела царска влада и бечка општина. А кад један одбор има за своју идеју једну владу и једну општину као што је бечка, тада заиста може много да уради. И он .је много урадио. Мојој отаџбиии пожелео бих, да дође скоро време да се и у њој за бедну и напуштену децу заузму учени људи, краљевска влада и београдска општина онако као што је то било 5. 6. и 7. марта 1907 године у Бечу. И ове ово је за то да се загатите бедна и напуштена деца. Двадесети је век век дечји. саопштио Д-р Ник. Ј. ПетровиЋ

ШПАНСКЕ ВАРАЛИЦЕ ПОМОЦУ СО^РОВИШТА од К. А. ВеЈ88-а, професора нолиције на университоту у Лозани. Начин рада варалица помоћу сокровигата није се много изменуо од времена јерусалимских аисама. гга до данас. Готово је једина разлика у томе, гато су извршиоци ових превара у време Видоково били притвореници, док су данас »слободни грађани", који проводе весело живот у Паризу, Ници, Женеви и другим местима, у која одлазе због »иослова," односно због истраживања нових жртава. Упоредимо са Видоковим иисмом из Јерусалима једно Ђ шаанско иисмо « из 1905. год. које гласи: »Господине, »Најбоља обавештења која имам о вама одлучила су ме, с обзиром на прилике у којима се налазим, да вам поверим једну ствар од највеће важности. Нисам никад помигпљао да ову тајну поверим коме другом, али моје патхх>е, туга коју осећам у затвору, а нарочито љубав према милој кћерци, старој 17 год. —• једном члану Фамилије — која се налази у једном пансиону у Алколи, — разлози су који су ме руководили да вам се обратим, и да вас упитам: хоћете ли ми помоћи да дођем до суме од 500.000 дин. у новчаницама Француске банке, који сам новац пре четири месеца морао сакрити у околини вагаег места? Ја сам, као капетан, био благајник у једном коњичком гарнизону близу ваше границе и учесник завере, која у овом гарнизону беше склопљена. Кад сам једном приликом отигаао на границу са 600.000 дин. гарнизоног новца ради куповине оружја и осталих ратних потреба, сазнам да је један бедник открио заверу и с тога нребегнем у вагау земљу. Тек што сам ово учинио , стиже ми глас да ми је кћи оласно болесна. Бејах у недоумици шта да радим ? Да напустим болесну кћер или да се вратим у Шпааију са толиким новцем ? У овој очајној ситуацији најзад је гхобедила родитељска љубав, и ја сам се вратио у Шпанију пошто сам претходно у околини ванхег места закопао 500.000 динара, у једној малој лиманој кутији. Разуме се већ, да сам направио тачан план места са сохсровиштем, који сам сакрио у тајној прегради мога путничког куФера, заједно са једним листом хартије на коме је објашњење плана. И поред све обазривости, којом сам се био наоружао, одмах по повратку у Шпанију ухапшен самипресудом војног суда осуђен на десет година затвора. Једини циљ мог живота сада је у томе, да осигурам будућност своје кћери. Ја вам обећавам и даћу вам, у награду за вахну потпору, трећину од закопаног новца под овим условима: 1. Да будете искрен и часан према мојој кћери, и да ником, па ни вашим сродницима, не откријете тајну; 2. Да се старате о мојој кћери до н.еног хгунолетства, или док се не уда;