Полицијски гласник

СТРАНА 308

ПОЛИГДИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 38

тим. ако учинилац штете, стојећи у извесном уговорном односу са оштећеним, нанесе .штету своме сауговорачу, која се тога односа тиче, онда је упрвоме реду меродавно, шта су уговорачи за случај оштеКења у уговору предвидели. У уговору се пак могло казати, да ће уговорачи у погледу предмета угов' ра одговарати један другоме и за случајну штету, и онда, наравно, тако има и да буде. 20 ) Ако пак није у угоовога лица као случајна сматрати, па било да је штета иостала услед ирироднога догађаја, услед радње трећег лица или услед таквих иоступака штетника, који му се не могу у кривицу уписати.* Штубенраух, II, стр. 63*2. Често се у уговорима налази клаузула, да уговорач одговара за сваку штету, изузимајући ону, која је услед више силе постала. Такође и појединим законима, којима се специјално регулише питање о одговорности за накнаду штете, често се прописује да се одговорност не простире и на штету, која је услед више силе постала. Па пр. по чл. 95. зак. о поштама држава одговара за предате јој ноштанске аманете, изузимајући ону штету, која је услед више силе настала. Исто тако по чл. 1. закона о обвезп железница за накнаду штете учињене телеспом повредом у Јкелезпичком саобраћају). Парочито пак у угововорима о .оснгурању живота и имања игра појам више силе велику улогу. У свнма оваким случајевима не могке де дужник ослободити одговорности, ако докаже да до њега нема кривице (ни зле намере ни пебрежења) што је штета наступила, већ то бива тек онда кад .докаже да је штета услед догађаја и околпости паступила, који се као виша сила сматрају. Под вишом силом (ухз шајог, Гогсе шајеиг) по деФпшшији немачкога Највишега Суда (Ке1сћ8§епсћ1;) подразумева се такав догађаЈ, који се није могао отклонити ни иај .ећом пажњом, која се даје замислити. Питање је пак у теорији веома спорно. У главноме постоје два гледишта: субјективно — које се ставл>а на становиште онога чија је одговориост у питању, и објективно — које начии, на који се догађај десио, за меродаван сматра. По Штубенрауху (Коментар II стр. 633.) у смислу субјективног гледишта сматра се као виша сила сваки догађај, који дужник или иредузималац дотичних послова ни употребом највеће пажње, ни најсавршепијим направама и средствима, иије могао спречити нити ште.тне последице његове отклоиити. По објективном гледишту виша је сила сваки догађај, који се, потичући ван круга дотичиога. предузећа, дотиче овога, наносећи штету телу или животу, и који по начину и јачини свога појављирања очевидно п.ремаша случа*еве, који се могу очекивати у о^ичном току ншвота. За догађаје који се у кругу самога предузећа појављују, мора предузетник одговарати. Питање ово има практичнога значаја. Тако н. пр.'машиниста на једиоме возу непредвиђено и напрасно падне у наступ душевие болести или га улари на један пут шлаг, услед чега се начини несрећа на возу. По субјективном гледишту овај би догађај био виша сила и железница не би одговарала, на против по објективном би одговарала. Међу тим и ио субјективном и по објективном-глсдишту као виша сила сматрају се не само природни догађаји (земљотрес, одваљивање брега, поплава и т. д.), већ и људске радње (упад непријатеља, напад разбојиика и др.). Дернбург у своме делу Виг§ег1. Кесћк II 1 стр. 149. на овај начин решава питање о догађајима, који се као виша сила сматрају, и о одговорности у случају више силе: »Ко само један једиии уговор закључи, испунио је своју дужност, ако у датом случају употреби сву пажњу, која се од уредног човека може изискивати. Али ко обавља радњу гостпоничарску, ко се бави превозом робе и путника и т, д., тај има већу дужност. Он треба стално да се стара и употребљује најпогоднија средства и начине, те да од штете, коју разуман може човек предвиђати и целисходно отклањати, обсзбеди оне, који с њиме уговоре закључују, а и трећа лица. Ко то пропусти учинити, одговара због несавршенства својих средстава и направа, и ако му се у датом случају ништа не може .пребацити. С тога се данас удар од грома не сматра за вишу силу, ако се он средством громобрана могао отклонити, док је удар грома у желсзнички воз виша сила, Дуготрајна киша, која је робу оштетила, нпје виша сила, пошто је могуће било спаковати и покрити робу тако, да јој киша не шкоди. Узбуна радника у Фабрици неће се као виша сила сматрати, ако је она паметном управом Фабрике могла бити спрочена.* Пз свију ових излагања види се, како је по неки пут тешко одредити, да ли ће се који догађај као виша сила сматрати. По схватању Дернбургову на пр. штрајк железничкпх радника не би се сматрао као виша сила, и железшша би одговарала за штету, коју су пошпљачи робе због штрајка претриели, ако се утврди, да су радници имали оправдана разлога штрајковати. Маџарски судови пак безусловно сматрају штрајк железничара као вишу силу, и ослобођавају железницу одговорности. Појам више силе игра важиу улогу и по нашем праву. Тако у зак. о накпади штете при железничком саобраћају вели се у чл. 1.: Ако при железничком саобраћају које лице погине или буде телесно повређено, предузимач железничког саобраћаја одговараће за штету, која отуд произађе, у колико не докаже, да се несрећан случај догодио услед више силе или због сопствене кривиие погинулога или повређенога. 20 ) Ипак се и тада узнма да не постоји одговорпост у ^лучају више силе . Одговорност и за штету од више силе трсба дакле да буде изрично уговоропа; није довољно да се каже да уговорачи одговарају за сваку штету.

вору предвиђен обив1 одговорности, онда уговорачи не одговарају један друго.м за штету од случаја, Ипак у појединим случајевима законодавац поставља (на пр. у §§ 590, 692) дисаозитивпо наређеље (дакле, уговорачи могу и тада уговорити, да се за случајну штету ипак не одговара) да уговорачи и за случајну штету одговарају (али се и онда, по правилу узима, да се за штету од више силе не одговара). Парочиту врсгу одговорности за уговорне односе предвиђа § 802. (аустријског грађан. зак. § 1299.) грађан. законика: »Који је јавно као мајстор какав- или вештак познат. или се за таквога издаје, како се иосла прими, мора за сваку причињену штету добар стајати. Но ако је онај, који је посао таквоме поверио, знао, или лако о његовој неспособности уверити се могао, пак му је опет посао предао, онЈа и његове кривице или бар небрежења има С( . Као што се од свакога човека тражи да у односима са својим сугра^анима обраћа на своје поступке толику пажњу, колико је потребно ради спречавања штете по њих, исто се тако мора та пажња захтевати и од њих, који се, као нарочито за извссне послове стручни људи, нуде својим знањем публици за извршење разних послова. Али од њих се с правом и већа пажња тражи у погледу послова, ко.ји у њихову струку- спадају. Ко се повери на лечење /шпломираном лекару, ко даде израду плана за своју зграду стручном иижињеру, ко преда вођење парнице адвокату, тај с правом може захтевати, да ова лица обрате на предате им послове ону пажњу, која се од солидних стручњака може захтевати. А та је пажња већа него она, која би се у иогледу истих послова од нестручњака тражила. Стручњак дакле одговара, ако посао не испадне добро за то, што он није (1е 1'ас1;о имао потребна стручна знања, која су се код њега претпостављала, а тако исто и онда, ако их је с!е ГасЈо имао, али му се у конкретном случају и најмања неиажња може пребацити као узрок насгупелој штети. 21 ) Другим речима стручњак одговаране само за штету, којасе десила услед његове зле иамере или крајњег или обичног небрежења, већ и за ону, која би се услед најмање непажње десила, он се дакле ослобођава одговорности само онда, ако се штета услед више силе десила (§ 802... »мора за свакт/ причињену штету добар стајати... (( ). Наравно, ако је у уговору, којим му је израда посла предата, одређено како ће и за које случајеве стручњак одговарати, онда ће тако и бити, а неће се применити § 802, јер он долази у диспозитивна наређења. Да би кога стручњака постигла ова појачана одговорност потребно је, као што се из § 802. види, или да је он а) јавно као стручњак иознат или б) да се за стручњака издаје (и ако то у ствари ниЈе) — на пр. огласима по новинама, Фирмом над својим станом и т. д% У овом другом случају може дотични »отручњак« и кривично одговарати (на пр. ко со прима лечења за награду), али баш и да не буде кривичне одговорности, ипак је он за накнаду штете одговоран. Али и ако законодавац од стручњака и оних, који се за такве издају, тражи да и за најмању непажњу одговарају, хотећи тиме да заштити публику, ипак он сматра, да сваки треба да пази, коме израду свога посла поверава. (наставиће се) Д-р Драг. Аран-ђеловиЋ.

21 ) Аустријски судови осуђивали су нотаре за накнаду штете због тога, што је од њих начињени тестаменат због оскудице прописаних Формалности био поништен.