Полицијски гласник

ВРОЈ 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 309

ШТ ЗА ПОЛИЦИЈСКЕ И ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ приредио Ђур. Ј. ЂорђевиЂ окружни иачелник. (свршетак) Говорећи о закону о заштити од сточних зараза и о мерама за угушивање ових, г. ЂорђевиК код § 42. вели од речи до речи ово: »То је казна до два месеца затвора или новчано до три стотине динара. У § 46. овог закона каже се да ће за иступе означеие у горњем § 42. изрицати пресуде с.реске полиаијске власти (в. стр. 153. и 154. ове књиге). Како је пак по општој одредби § 1. кривичног законика иступ оно дело, за које закони доносе казну до месец дана или новчану казну до три стотине динара, то и горње наређење §-а 42. закона о заштити од сточних зараза треба примењивати тако, да максимална казна затвора буде до месец дана, а новчана до 300 динара, погпто је законодавац изрпком казао да се дела, која се у § 42. помињу имају сматрати као иступна, па је чак изриком казао и то, да по њима изричу пресуде полицијске власти, разуме се по прописима Полицијске уредбе као општем поступку полицијском за иступна дела. (< И ако смо прочитали ово по два и три пута, па га изнели да и други виде, ми просто не можемо да верујемо, да је г. Ђорђевић хтео овим да каже оно што је казао. Не, нама се све чини да је ово нека погрешка случајна; да је овде имало да дође још што год. јер никако не можемо да се измиримо са тим, да г. Ђорђевић није знао за оне правне принципе: да је закон закон, и да је специјални закон увек претежнији од општег кад су у сукобу. Апсолутно је погрешно, велимо , ово што г. ЂорђекиК тврди, јер полицијске власти по § 42. и 46. закона о заштити од сточних зараза, могу и морају осуђивати и на два месец а-затвора, кад год величина кривице повлачи максималну казну. Све оно што г. Ћорђевић наслања на § 1. крив. закона не вреди ништа, и ми саветујемо полинијским чиновниима да овај део његовога упута не приме као тачан, него да се држе закона кад год су службом нагнани да нримењују чл. 42. зак. о заштити од сточних зараза. Ми понавл>амо, ако ово није случајна грешка, која се промакла г. Ђорђевићу у овако великом послу као што је овај, онда би то била незгодна сведоџба за ваљаност овога дела у опште, а нарочито за оне ствари, које нисмо ни додиривали ни разгледали због тога, што би то захтевало и пише времена и било немогућно према простору листа. који се за ове ствари може дати Остављајући, да питање о застарелости кривица из § 375. а кр. закона, о коме се говори на страни 401. књиге, буде предмет нарочитога расправљања, ми прелазимо преко свију осталих специјалних закона, гДе је г. Ђорђевић, износио само њнхов текст, са намером да узгред додирпемо само још две три ствари, па да онда завршимо ову оцену, која се и преко наше воље доста протегла.

Тако, на страни 432-ој своје књиге, г. Ђорђевић је штампао кривичпи поступак за монополске кривице, који сада нема ник&кве вредности, и ако се Моноиолска Управа и сада њиме служи, јер није прописан на начин који опредељује члан 151. закона о монополу дувана (измене од 23. марта 1904 године). По овом законском наређењу, Министар Финансија, у договору са Државним Саветом, има да пропише нарочити поступак за извиђење и суђење кривца ио закону о монополу дувана и осталим монополским законима, али до сада такав поступак није изашао уз суделовање Држ. Савета, нити је заједнички утврђено, да важи оној ранији, што га је лрописао сам Министар на основу чл. 151. зак. о монополу дувана од 11. аирила 1 902 год. Како се и преко овога ипак суди но овоме поступку и од стране Управе мопопола и од страпе Државнога Савета, нама је неразумљиво. У овој ствари, до г. Ђорђевића јегрешка само у томе што није констатовао ову неправилност, а саму ствар њему је немогућно било преиначити. Било је потребно, да се поред овога изнеоу и јаче истакну и оне одредбе из закона о монополу дувана, соли и осталих монопола, које говоре о извршењу пресуда и решења, јер власти врло често истичу та питања као нерасправљена и траже обавештење, као год што је требало истаћи и осетне одговорности чиновника, ако не би извршили које од наређења, што их ови закони стављају у дужност полицијским и општинским органима, јер многи упадну у одговорност из непознавања својих дужности, ношто оно. што је учињено на страни 470, није довољно. На страни 454. своје књиге, говорећи о спроводу осуђеника казненим заводима, г. Ђорђевић вели. да се пожаревачком заВ °ДУ упућују, поред осталих, и малолетна мушка лица , осуђена на затвор. Ово, међутим, не стоји, јер се сви малолетни мушки осуђеници спроводе београдском казненом завод*, за које постоји нарочити одељак у Топчидеру. Овим напоменама ми смо завршиии површан преглед ове књиге, и сад би био ред да се осврнемо на све што смо довде уочили, па да завршимо своју оцену. Али како смо раније обећали, да ћемо изнети још неке примере, који ће утврдити, да г. Ђорђевић није казивао изворе, из којих је црпео материјал за овај свој рад, ми ћемо се томе датом обећању одужити. Дакле: Г. Алимпић Г. Ђор1,еви!. Пишући о § § 5. 0 и 7. ПолидиЈске Уредбе изнео је ово: »Говорећи о законима »Пошто сада нема нио изменама и допунама какве разлике у погледу Полицијске Уредбе од 17. извиђања и пресуђењаисјануара 1876. год. и од 24. тупних дила из III части јула 1897. г. видели смо кривичног законика изда је до овога закона по- међу начелства окр., настојала знатна разлика челника среског и оп-

штинског суда; а за ислеђењв иресуђење ирестуиа и злочина иостоји Кривични Постуиак (курзив је наш) то су и одредбе у § 5. 6. и 7. без вредности.' 5

између поменутих власти у погледу извнђања и пресуђеља иступних дела из III части казненог законика. Даље ове разлике нема, а за ислеђење и пресуђење преступа и злочина постоји Кривични Поступак, те с тога су ови §§-и без вредноети.* Износећи овај пример да би се само одужили раније датом обећању, ми сада прелазимо да кажемо своју последњу реч по овоме. Дакле: Са оваким многобројним и крупним погрешкама, књига. ова не може бити тачан упут полицијским и општинским властима. Нарочито не може као упут нослужити оном особљу, које неће на ову књигу гледати као на потсетник, где се могу наћи извесне одредбе законске, које регулисавају ове или оне случајеве, па да их само проучава, него ће све у овој књизи сматрати као иеоспорну истину и несумњиву тачност. Али, морамо признати, онаможе згодно послужити као зборник и као допуна »Полицијског Зборника, (< нарочито за време од његовог издања па на овамо. У томе својству, она је ипак од користи, и као што смо и у иочетку ове оцене рекли, прегаоштво г. Ђорђевићево за нохвалу је. Кад би путем овим пошли многи наши млађи чиновници, и сваки по својој спреми допринео да се расправе многа нерасправљена питања из области полицијске службе и дужности , онда би и примена закона и безбедност у земљи, били на много већој висини него што су данас. С обзиром на ово, није за жаљење, што је Министар унутрашњих дела г. Ст. Протић, створио могућност, да се издање ове књиге помогне приходом «Полицијског Гласника,« јер ће то бити покретач, да мвоги млађи чиновници учине ирема својој струци оно, што јој дугују. Димитрије С. Калајџић.

ШПАНСКЕ ВАРАЛИЦЕ ПОМОТ^У СО^РОВИДГГА од В. А. ВеЈ85-а, професора полиције на университету у Лозани.

Шаљем вам једне новине у којима сс говори о моме затварању, као и извод моје пресуде, из кога ћете видети да на име казне и судских трошкова треба платити 3875. пезета, и да рок плаћаљу истиче 24. јула. Ево мојих инструкција за ваше путовање: ви ћете доћи у Порт-Бен, на шнанску границу, а одатле ћете се кренути за Фригеру, где ћете приспети после једног сата. Одсешћете у трговачком хотелу, који има свој омнибус на станици. ТТа самој станици придружиће вам се мој служител. и испратиће вас у хотел где ће вам, као знак легитимације, предати једно моје