Полицијски гласник

СТРАНА 310

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

писмо. Од овог тренутка он ће вас помагати и служити вам као'тумач, јвр зна нешто мало Француски. Не заборавите, нарочито, да иошљете депешу, у којој ћете само означити дан и час поласка. Ово је потребно с тога, да би мој олужитељ имао времена да од свог садашњег господара благовремено тражи одсуство како би могао бити слободаи за враме вашег доласка. Ради веће брзине и сигурности, ви ћоте му упутити депешу на кућу у којој ради, на ову адресу: М. ВЉеготе, Са11е Мапа 9, рпте1а Сгас1а, Вагсе1опа. Не саветујем вам да пишете, јер се много бо.јим да власти не отварају и не читају моја писма, и да на овај начин не открију моју тајну, јер суд чини све могуће да сазна где сам сакрио новац. Депешом се апсолутно ништа не ризикује. У осталом, чим будем сазнао за ваш долазак, ја ћу од судије захтевати допуштење да се са вама састанем, и да вам све објасним. Ви сте потпуно сигурни за успех, јер новац за откуп мојих ствари нећете полагати све дотле, док не добијете одговоре на ваше депеше. Рачунајући на вашу потпуну дискрецију и очекујући нестрпљиво депешу о вашем доласку, ја вас молим да верујете, да ће моје признање бити исто толико велико колко и услуга коју ми чините, и да ћу целога века благосиљати ваше име, сећајући се свагда да вам дугујем моју срећу и слободу. Вечито вам одани пријатељ, Антоније Ортиц. Р. 8. Молим вас, да ме телеграФским путем известит.е о вашој одлуци, па ма каква она била, да бих се знао управљати. Као што видите, ја сам у затвору у Фигери. Ово месго удаљено је од границе свега један сат. Нриспев у Порт-Бон, остаје вам само да тражите карту за Фигеру ". Уз ово писмо приложен је извод судске пресуде, снабдевен печатом првостепеног суда у Барселони. Круна, заглавље хартије, потписи и печат допуштају, на први поглед, веровање, да се заиста има посла са званичним докумеитом. Али, ако се овај докуменат пажљивије испита, лако ће се опазити, да је круна окружена ратним символима, док је у нашем случају реч о грађанском, а не о војном суду. Иоред овога, печат утиснут на противној страни документа, обична је поштанска марка са главом краља АлФонса као малог детета, Марке ове не употребљују се званично у Шпанији од 1904. године. Ово оу, очигледно, мере предострожности, које су варалице употребиле да би, на случај оптужења. избегле осуду за имитацију и лажну употребу званичних докумената. Оне, као што се види, и на овај начин снекулишу са незнањем својих жртава. Писмо још садржи исечак из једних шпанских новина, рђаво штампаних, у коме се говори о затварању извесног Ортица банкара. Ми тврдо верујемо, да је овај исечак изишао испод типограФске пресе варалица, јер, као што ћемо доцније видети, у афери коју ћемо изложити, ове индивидуе штампале су чак и чекове.

Послати исечак из новина испуњен је овим текстом : »Као допуну новости о хапшењу банкара Антонија Ортица, коју смо јуче саопгатнли читаоцима, дужни смо додати, да јеполиција узаптила само његове две путничке торбе у којима се, поред осталих ствари, налази и велика количина накита. Код ухапшеног је нађено свега 960 дин. И ствари и новац послати су суду, који ће су г дити банкареву кривицу. Његови клијенти изгубили су сваку наду да ће доћи до својих остава, пошто ухапшени, судећи по свему, нема никакве друге. имаовине сем оне која је при њему нађена и узапћена«. Посао је одлично комбинован. Лако је погодити шта би било од М. Ј. да је био толико наиван да иде у Фигеру. У трговачком хотелу нашао би тако званог Риберена, који би одмах отишао да тражи тамничара. Овај последњи показао би господину Ј. признаницу од куФера и уображени чек. Под изговором, да господин Ј. не зна шпањолски, те да се с тога не може споразумети с телеграФистом, Риберен би се понудио да однесе два телеграма у телеграФски биро. Разуме се већ, да он не би ништа телеграФисао. После два или три с.";та он би дон^о, или удесио да се донесе преко лажиог телеграФског разносача, два повољна телеграФска одговора: један од шеФа поменуте железничке станице у Паризу, а другу од банке на коју чек гласи. Природно је, да су и. ови телеграми лажни. Ј. се не би више устезао и предао би Риберену 3875-55 динара да искупи ствари, јер би се овај поново понудио да учини и ову услугу. Дошав једном до новца, и Виберен и тамничар и притвореник и т. д. беже из Фигере. Пошто би у хотелу узалуд очекивао повратак свога комисионера (»Риберена«) господин Ј. би изишао најзад у варош да га потражи, и том приликом сазнао би, било од полицијског чиновника било од ма ког другог, да је жртва вештих варалица. ' Понекад и »оФицири« (што су увек официри админ^стративни) имају сакривено благо, до кога су дошли нечасним пут-ем. У нашој колекцији налази се једно »шпанско писмо«, упућено једној веома уваженој личности из нашег града, у којој јој један бивши административпи официр захтева, опет из затвора, помоћи да дође до свога сакривеног блага. Суштина преваре иста је као и у Ортицовом случају: путнички ку®ер са тајном преградом, признаница и т. д. због чега не саопштавамо ово писмо у целости. Међутим, веома је интересантна прича ОФицирова на који је начин дошао до новца. Пошго је прво објаснио, да је у даљњем сродству са адресатом, писац овако објашњује свој случај : »Као војно-административни пуковник, год. 1898., пре почетка рата са Сједињеним Државама, добио сам наредбу од нашег министра војног да отпутујем у Мексику и тамо купујем иамирг-шце за нашу војску. У Мексици сам ступио у врло интимно пријатељство са шпанским

конзулом, и ово је пријатељство доцније било узрок моје пропасти. За време мог бављења у овој држави,' зарадио сам 50.000 — ливара стерлинга на уговорима, које сам за мој рачун закључивао. Чим су отпочети преговори о миру, добио сам налог да се одмах вратим у Мадрид, и да положим рачун о моме раду. Једновремено с овим, примио сам писмо од жене, у коме ми јавља, да ме је мој пријатељ конзул ужасно денунцирао, и да је министар наредио да се ставим под истрагу. Ова денунцијација била је и повод за мојепозивање у Шпаиију. Имајући све ово у виду одлучио сам се, пооле дужег размишљања, да склоним моју имаовину на сигурно место, па сам је, иајзад, и депоновао у једној мексиканској банци, која ће је исплатити доносиоцу по признаници, на којој ће бити стављена уговорена наредба за исплату. Са признаницом и овом наредбом, сакривеним у једној путничкој торби са тајном преградом, »пуковник« долази у Лозану и тражи свога рођака да му прода на оставу ову торбу, али га, на жалост, и поред тродневног истраживања не налази. У очајању нродужује пут за Шпанију, и чини глупост извештанајући о свом путу војног министра ове земље. У Мадриду га. хапси један жандармеријски каиетан, и том приликом грубо га вређа, услед чега га „нуковник« убија. После овога одмах га хапсе и одводе у најближе полицијско надлештво заједно са драгоценом торбом. (наотавиће ое) Агсћјуез с1'Ап111горо1од1е спптеИе, № 164-166, 1907. год.

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: 1. Суд општине шалиначке, актом својим од 16. августа ове год. Бр. 867, пита: »По § 13. грађ. суд. поступка. саопштења пресуде или решења овериће увек председник или члан суда; но ако су ови неписмени, саопштење ће се извршити у присуству два писмена грађанина, који ће се као сведоци потписати на акту саоиштења. У овој општини има свега 2 писмена грађанина, а председник и чланови општинског суда неписмени су. Моли се уреднишгво за објашњење: како ће суд овај вршити саопштење пресуда или регпења, кад је у много пута у немогућности да набави ова два писмена грађанина, те да саоиштењу присуствују и као писмени потпишу. Тако исто, како ће се суд управљати при ислеђељу каквог казнимог дела, кад и ту по § 28. крив. суд. поступка, испит окривљених ила сведока треба да потпишу два поштсна писмена грађанина?« — На ово питање одговарамо: Наређења § 13. грађ. суд. поступка јасна су.