Полицијски гласник

ВРОЈ 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 311

Кад год су председник и чланови неписмени, саопштавање пресуда или решења вршиће се пред двојицом писмених грађана, који ће се на акту саошптења потписати. Та околност, што у тој општини нема, довољно писмених људи, не може бити разлог, да се закон не врши онако, како он гласи. Истина у практипи се јавља незгода за суд, али то се мора трпети, да би се одржао и поштовао закон. Томе се, у осталом, може помоћи на тај начин, што би суд за саопштење пресуде и решења одредио један дап , обавештавајући о томе у напред и она два писмена грађанина, који би после присуствовали, а тако би се морао довијати и у случајевима иступних извиђаја по § 19. Полиц. Уредбе. У осталом, овакав проценат писмено сти, односн неписмеиости у општини, која је близу окружнога града, поража ва ЈУ^ и Ј е . и то само треба да освести саме граћане те општине о значају школе, па да се настане свима силама, те да се подигне школа и писменост шири.

Суд општине винорачке, актом својим од 2(5. XIр. м ца Бр. 8"26, пита: »По закону о уређењу свештеничког стања од 1885. године, прописано је, колико свештеницима лрипада за разна чинодејства, која врше у парохији и цркви, али се свештеници не придржавају увек ових такса, него наплаћују више, те се многи грађани обраћају овоме суду са молбом, да их заштити од ових прекомерних такса. Моли се уредништво за обавенггење: да ли још важи закон о уређењу свештеничког стања, и ако важи може ли општински суд узети у заштиту своје грађане, да не плаћају више него што је законом прописано, а ако не може, онда коме треба тужити свештенике за оно, што више узимљу.« — На ово питање одговарамо: Закон о уређењу свештеничког сгања од 31. децембра 1882. године, важи и данас у свој нотпуности својој и штампан је у »Полицијском Зборнику« на страни III). Ако се по неки свештеник тако заборавља, и наплаћује за своја чинодејства већу ваграду од оне, која му је овимзаконом прописана, па се против таквих поступака жале оглобљени грађанн. онда је општински суд дужан да прими њихове жалбе, и да их спровди надлежном Духовном Суду на даљу надлежност. Суд може том приликом испитивати оне, кбји су видели да је више наплаћено па да њихова саслушања шаље Духовном Суд>, али самога свештеника он не сме због тога позивати и узимати на одговор. Сем овога има и других путева, да се сузбије грамзивост појединаца, а то ;је јавност. III. Милосав Угриновић, тежак из Лопушника у срезу млавском, пише :

»Читајући ваш лист нашао сам да је веома користан, па и ако сам човек сељак и прост, ја учтиво молим за следећи извештај и обавештење: Да ли општински суд и одбор могу просецати нове путове преко имања приваних дица и то на захтев појединих грађана, и ако могу по ком закону ? Ко је одговоран на случај да је коме просечено имање и употребљено на пут, и ако је ко одговоран за штету нарушеног имања. кога треба тужити — да ли председника или општински одбор"? к — На ово питање одговарамо: Ако изискује потреба државна, општинска, среза, округа или села, може се провести пут преко имања приватних, пошто се претходно одузето имање ироцени и илати. Без накнаде не може нико одузети ни стопу земље. Према томе, за рачун нриватних не може се нросецати пут преко имања појединаца, па чак се то неможе чинити ни по одлуци одборској. Друга је ствар, ако је коме судском пресудом досуђено право службености. Ако, дакле, пут није пресечен за рачун општине или села, онда. би за штету био одговоран онај, који је донео одлуку, да се извесно имање поругаи или добро заузме без накнаде, ако понављамо, није пресудом досуђено право службености. IV. Суд општине рајачке, актом својим од 30. маја ове године Бр. 532, пита: сПресудом Главие Контроле од II. маја 1904. год. Бр. 22904, која је и извршном постала, осуђен је Никола М. Илић теж. овд., да као бив. рачунополагач ове општине плати општинској каси 410*51 дин. на име накнаде штете, са 6°/ 0 год. интереса од 11. септембра 1903 год. до наплате и 43'65 дин. таксе. Суд овај био је у недоумици, шта ће радити са дужником Николом, и актом својим од 17. новембра 1906. год. Бр. 1108 доставио је начелнику срезанеготинског саслушање Николино, у коме је он изјавио: да готових новаца нема, непокретног имања нема које би се у попис могло узети и продати за наплату гореозначених трошкова, покретности такође нема, и што је има није његова, већ његове жене, коју јој је уступио Божидар Снасић бив. трг. а сада порезник, пошто је дужник Никола њему дуговао и љ-.-га је измирио. Начелник срески актом својим од31. децем. 1906 год. Бр. 13494 известио је суд овај, да по тач. 16. § 471. грађ. суд. иост. осуђени не ужива благодејање из §471. грађ. суд. пост., и наредио суду да у року од петнаест дана изврши наплату и новац пошаље, у противном попио или уверење о немаштини. Суд је у попис узео две парцеле земље Николине, и попис послао надлежној власти на даљи закони поступак; а дужпик Никола има но поп. књ. »Б. <( свега 3 - 55 хек. земље, сем пописате двепарцеле; а у својој задрузи. има сина, који )е у овој години постао пунолетним.

Начелник среза неготинског поновним актом својим Бр. 3315 од 25. ов. месеца тражи извештај од овога суда, да ли Никола сем узетог имања у иопис има још какво имање, и ако има да ли му као земљоделцу остаје довољно имања по § 471. грађ. суд. пост. Моли се уредништво да ио овоме да своје миш љење: какав ће одговор дати суд начелнику среском, кад он у једном акту вели да Никола нема право на благодејање из § 471. грађ. срд. пост. а у другом вели да има, и како ће суд у опште доћи до досуђене накнаде?« — На ово питање одговарамо: По тачци 16. § 471. грађ. суд. поступка, земљоделцу се одказује бчагодејање, тамо иредвиђено, само у олучајевима накнаде штете, коју је кривац учинио злочиним делом, пресгупљењем или нступљењем учињеним из користољубља. или преступљењем намерно учињеним. Како се из предњег питања види, Гл. Контрола није Нашла да је Никола учинио какво кажњиво дело, нити га је за ово оптуживала, него је само судила за редовну пакнаду штете. Према томе, ако је Никола земљоделац и има у задрузи сина, као пореску главу, онда се њему не може. продати онолико земље, колико њему и сину штиТи § 471. грађ. суд. поступка. Ако штогод пр.еко тогапретекне нека суд узме у попис, иначе нека пошље уверење о немаштини, ако Пикола нема ни покретности. И, да би општива пречистила питање о својим потраживањима, нека нредложи одбору, да се ово нримање као пропало расходује, ако је наравно, унесено у књигу дуговања

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

Т Р А МС Ш С Е Рашка Чокановића званог „Бугарин", надничара из Пожаревца, тражи начелотво округа пожаревачког актом Бр. 12392., код кога има да издржи једномесечни затвор. Рашко је отар 49 година, омален, слабо развијен. Пронађеног треба опропеоти поменутом начелнику. Савку жену Илије- Паитића из Триове, и Живка Кидишевића, земљод. из Саранбва, који оу пре извесног времена заједно нобегли и до оада насу проиађени тражи начелник среза лепеничког актом Бр. 1 20 6 4. Савка је стара 30 година, омалеиа, црномаљасга, а Жиико је стар 31 годину, висок, смеђ, око врата има ране од окрофула. Пронађене треба опровеоти номеиутом начелнику. Милана Шапоњића, радника из варошицс Ариља, тражи начелник ореза ариљоког, ради извршења извесне иресуде. Милан је отар 18 година, омален, малих бркова; од. одела има на оеби панталоне и копораи од шајка, на ногама, опанке а на глави шубару. Пронађеног треба опровести поменутом начелнику. Љубомира С. Јованови^а, званог »Беља«, циганина из Влашко Поља, и Јаворку кћер Петронија И.шћа, из Осипаонице, који су пре