Полицијски гласник

ПРОЈ 39

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 319

личну имаовину тако и имаовину моје покојне жене, коју наслеђуј ! моја кћи. Ова жеља, тако природна код оваког оца, двогубо је већа за мене, и ако будем срећан да нађем у вама, као што се надам, човека од срца, сматраћу се за веома срећног што ћу се моћи поверити човеку, способном да схвати величину моје несреће и деликатност мога корака. До пре шест година заузимао сам врло важно место у шпанској администрацији, а данас сам затворен у једној шпанској тврђави због најужаснијих неправди. Окружен љубављу моје драге супруге и једине кћери, живео сам срећно и задовољно док једнога, кобног дана нисам оиазио, да у главној каси, за коју сам ја одговарао као интендант, нема 2,350.000 динара. Увек сам веровао, да ме савесно вршење дужности чува од с.ваке одговорности, али сам се овога пута о противном уверио. Мој први секретар био ми је рођак по мајци а у исто време и брат моје жене. И не мислећи никад на његову страховиту отраст за коцком, ја сам му често поверавао кључ од касе ради исплате знатних сума. Нисам знао да ће ужасан порок личности, у коју сам имао пуно поверење, бити узрок мојој несрећи. У ирисуству једне овако велике песреће било је потребно одлучити се што пре. Сва моја имаовина, као и имаовина моје жене, пису стизале да покрију ни две трећине деФицита, те бих, чак и да сам положио овај новац, био обешчашћен и улропашћен, док би жену и дете оставио у беди. Пред оваком алтернативом није ми остајало ништа друго, до да прикупим моју готовину. и депонујем у једној банци, под извесним условима, 1,400.000 динара. И ако су судови имали у виду начин моје пропасти и непоштење мога шурака, ипак ме нису могли спасти од законске одговорности, већ су ме осудили на десет година затвора, док је мој секретар осуђен на робију и да накпади држави упропашћен новац. Немогуће ми јо да вам олишем све муке у којима се налазим од овог доба. Фамилија моје жене верује, да сам ја узрок пропасти мога шурака, и, мислећи да сам склонио на сигурно место како моју имаовину тако и нестали државни новац, гони ме и поред мучне ситуације у којој се налазим. Моја сироте и чедна супруга, немогући више подносити непрекидне муке, умрла је пре две године, оставив нашу јадну кћер без икакве потпоре. Ова иоследња сада се налази у једном колежу, у Мадриду, и ви ћете појмити да не могу поверити будућност овога детета Фамилији мојо матере, која представља моје најогорченије непријатеље, и која ме приморава да се обратим земљи у којој је рођен мој стац,. оној земљи у којој желим наћи једног човека од срца, часног и достојног да буде старалац моје кћери. Ја желим да она увек живи удаљено одфамилије моје мајке, и да у свом стараоцу нађе другог оца. Али, где да нађем овог човека од срца кад се налазим у земљи, која је у будуће страна за мене, кад ме Фамилија моје

матере напушта и гони чак и у несрећи? Оно што знам о очевој Фамилији врло је мало. Мој отац напустио је Швајцарску .још у младости, и ја сам га по несрећи изгубио пре навршене осме године, али се ипак сећам да сам од њега слушао, да је у својој земљи оставио Фамилију, те сам се с тога одлучио да тамо тражим стараоца мојој кћери. Споредна је ствар да ли ће он бити у већем или мањем степену сродства са мном. Чим га будем нашао, решио сам се да направим тестамент, и да један део моје имаовине завештам стараоцу моје кћери као награду за бриге које повлачи слична мисија. (наставиће ое) Агсћјуез (1'Ап411горо1од1е спттеИе, № 164 — 166, 1907. год.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. Суд општине суводолске, актом својим од 15. јуна ове год. Бр. 674, пита: »Све до прошле 1906. године, ова је општина ирипадала коларској школској општини. За све то време, ова је општина плаћала школски прирез по школском буџету, а пре извесног времена помогла и онрављање школе коларске, дајући из своје готовине 300 динара. Прошле године општина је ова подигла себи школу, и тако је изашла из састава коларске школске општине. Како за 1906. годину суводолска општина има да плати коларској општини школског приреза још 312 динара, то коларска општина тражи ту суму да јој се плати. Општина, пак, ова, знајући да је општини коларској помогла са 300 дин. за оправку школе, била би вољна да овај прирез не плати, него да га пребије за оних 300 дин. датих на оправку. Моли се уредништво за обавештење: да ли општина суводолска може да не плати ових .312 дин. приреза, задржавајући их за оних 300 дин. што је дала на оправку школе, и у опште може ли тих 300 дин. тражити натраг?« — На ово питање одговарамо: Обдржавање и оправка школе пада на терет школске општине. Према томе, општина суводолска докле је била у саставу школске коларске општине. морала је оправљати школу кад год је за то било потребе, и сада нема права на повраћај тих утрошених сума. Због тога мора платити дуговани прирез у 312 динара, без права на одбијање оних 300 динара, што је при грунисању — улазу у састав школске општине, дала на оправку школе. II Суд општине височке, актом својим од 13. пр. м-ца Бр. 814, пита: »У оВој општини као и свима осталим извршен је избор нредседника, кметова,

одборннкаи заменика 15-ог јануара 1906. године. У току времена неки су кметови давали оставке, те су на њихова места изабрани други—- један 30. новембра 1906. год., а један 20. маја ове год. У чл. 101. зак. о општинама стоји, да изабрани часници остају на својим положајима две године, ако не наступи који од случајева чл. 122. закона о општинама. Према томе, ови изабрани кметови имали би да служе: један до 30. новембра 1908., а један до 20. маја 1909. год. Али, како у чл. 178. закона о општинама стоји, да избори општ. часника у целој земљи морају бити у прву недељу пред Баведеније ове 1907. године, то се ' пита уредништво : хоће ли овог времена бити само избор председника, одборника и заменика, по што је њима по предњем члану истекао мандат, или ће се бирати и ови кметови, и ако нису навршили две године ? <с — На ово питање одговарамо: По члану 174. става другог закона о општинама, ако се за време трајања дужности председника суда, кметова одборника или заменика, неко место упразни и нов избор на упражњено место изврши, онда овим новим општинским часницима дужност траје до првих редовних избора. Према томе, у прву недељу пред Баведење, бираће се: и председници и кметови и одборници са заменицима, без обзира на то, кад је који изабра.н и уведен у дужност. Овакво поступање није у сукобу са чл. 101. и 122. где се начелно одређује рок трајању службе општинских часника. III. Суд општине грбавачке, актом својим од 25. јуна ове године Бр. 784. пита: Моли се уредништво за обавештење по овоме: кад се неком лицу стоком попасе трава— сено —у ливади; у њиви жито; у забрану побели — изгули дрвеће разних врста, па се не може да ухвати чија је стока ту штету учинила, да ли онда општина плаћа накнаду штете по закопу о накнади штете учињене злонамерном паљевином или намерним противзаконим поништајем ствари, и да ли то чини општииа, у чијем је атару штета учињена и како ће се у оваквим случајевима у опште поступати, кад оштећени тражи накнаду штете? к — На ово питање одговарамо: Штета, која се стоком учини у потесима, суди се по закону о чувању пољског имања, докле год се она јавља у облику, који се тамо иредвиђа, а не по закону о накнади штете. Ако би био случај, да се један или више њих реше, да са'својом стоком намерно униште у целини чије усеве, на би се то како утврдило, онда би то, по чл. 1. поменутог закона, могао бити случај накиаде по овом закону . али је то, кад се кривац не зна, скоро немогућно утврдити.