Полицијски гласник

СТРАНА 318

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 39

шупљи украс, него добро оруђе. Он нам тада између осталога вели: Кривица је у толико тежа, у колико се више казнима радња појављује као прави израз карактера. На овој основици, коју сам ја на другим меотима 3 ) покушао да опгаирније изложим , може се дотични проблем решити. Одрицање оптуженога, ма како оно упорно и злонамерно било, ни у колико не мења стање кривице (па сљедствено ни казне). Због тога, а не за то што је одрицање пропуштено, овај би се разлог могао навести као основ за одлуку војноцарев. суда, чији је резултат правилан. Баш кад би за злонамерно одрицање била пролисана и каква процесуална казна (Огсћтп^ввЈгаГе), услед чега би се оно морало сматрати као недопуштено, оно не би смело имати утицаја на кажњавање деликта, који је предмет извиђања. То исто важи и за признање; у времену кад се он чини, Фактор који казну одређује — кривици учиниоца — веК се налази у једном непроменл,ивом, чврстом, агрегатном стању. Ко блаже казни за то, што кривац признаје, чини потпуно такву исту погрешку, као и онај, који строже казни за то, што кривац одриче. При свем том одрицање и иризнање имају за одмеравање казне знатне вредности. Судија је дужаи да сазна степен кривице и због тога испитује ранији живот кривчев и његово понашање за време дела и после тога, јер он може са сигурношћу очекивати да тиме открије Факта, помоћу којих ће моћи донети закључак о врстИј и тежини кривице; судија тражи и налази индиције о степену кривице, симптоматична Факта. Међу њих спада и укупно процесуално понашање окривл>енога. Тако, дакле, одрицање и признање јесу симптоми степена кривице и као такови имају се ценити при одмеравању казне, имено они често служе као индиције, помоћу којих се утврђује, у колико се кажњиво дело појављује као израз карактера оптужениковог. Ну у овакоме посматрању не може се даље ићи. Било би погрешно даље ићи .или чак и овако умствовати. Признање је симптом релативно мање, одрицање симптом релативно веће кривице. Можда би се ово иодударало са већином случајева, али не треба превидети, да догађајима може оскудевати свака индицирајућа функција и да сем тога признање може бити доказ за већу а одрицање за мању кривицу. Симптоматични значај сасвим отпада — да почнемо с овим случајем — кад се учинилац реши на признање зато, што је присиљен тежином доказа. Јер из једног таквог признања, да се само видети да је окривљени правилно схватио његов беЗизлазни положај у процесу. Ово је признање, према томе нешто случајно, пошто оно тада не карактерише личност учиниоца ни правац његове воље. Исто тако, увек кад истрагом нису прибављени никакви поуздани докази противу оптуженога, ништа не вреди ни одрицање. Не

3 ) 0 казнено-правним теоријама. Мњење за 28. немачки правнички скуп. Саонштења ов. 1 с. 161 (1906). О отежавајућим и олакшавајућим околностима. Кажњива радња и њене врсте с. 185 (1901).

само што је тада увек сумњиво. да ли је оптужени у опште »одрицао« и ако би се тако могао држати; си-гурно је да окривљени није тако луд, да сам себе казни изложи. Према томе постављено питање има вредности у опште, кад је случај »улорнога (( одрицања, дакле при постојаном одрицању на супрот прибављеним доказима. (наотавиће ое) №1. С. ЂуричиЋ, члаи касац. суда —- ШПАНСКЕ ВАРАЛИЦЕ ПОМОЦУ СО^РОВИШТА од В. А. Не188 -а, професора полиције на университету у Лозани. (паставак) Од овог доба он је стално у затвору и драгоцена торба у рукама власти. Оптужен због убиства, повреде дужности и утаје. »пуковник« је после три године осуђен на осам година затвора и да плати удовици убијеног капетана 15.000пезета, као и све судске трошково. У овом међувремену његова жена умрла је од туге. Судски трошкови морају се платити, и то у злату, у року од 30 дана; ако се ово не учини, торба са признаницом биће продата на јавној лицитацији. Треба се, дакле, пожурити и платити ове трошкове који износе 7.700 — динара. Писац писма још додаје, да је осуђен само због убиства, јер остале две кривице нису доказане. И ово писмо иропраћено је веома детаљним инструкцијама које су, у основи, исте као и у писму Ортацовом. Интересантне су ове две инструкције: »Како новчанице ваше земље имају у Шпанији вредност злата, то вам саветујем да потребну суму за судске трошкове нонесете у вашим новчаницама. Ово је врло важна ствар, јер на овај начин неће нико знати за вага пут у Шпанију, док би са узимањем чека за Мадрид ствар друкчије стојала. За време пута престављајте се као туриста и апсолутно ни с ким не говорите о нашој ствари. Да би се избегла свака сумња, најбоље би било да путујете заједно са госпођом." Да би наградио »пожртвовање« свога рођака и незгоде које ће му проузроковати његова кћи (јер он жели да се рођак стара и о његовој кћери), »пуковник» нуди своме рођаку 25°/ 0 од целокупне готовине, која је депонована у дотичној мексиканској банци. Писмо је датирано у Мадриду, али кореспонденција треба да иде преко »верног служитеља", чија је адреса: Саг1оа По^его, Разза^е с1е Ев^ећопег № 2, р18о .№> 2. /ага^ога. Уз писмо је приложен и облигатан извод судске пресуде, само што је Формулар овога пута аутентичан, а текст, разуме се, Фиктиван. Како су варалице могле доћи до Формулара званичних до-

кумената ? Треба ли претпоставити да их и сада, као и у време Видоково, потпомажу државни чиновпици ? Тако исто веомајеинтересантво : како се варалице снабдевају адресама својих будућих жртава? Према поузданим обавештењима, која смо о овој ствари могли добити, вешти чланови банде шаљу се нарочито у поједине крајеве ради прибирања података. Издајући се за трговачке путнике, они се преко хотелских портира, или у иродавницама дувана и т. п. обакештавају тачно о материјалном стању личности које треба преварити, и на овај начин унапред утврђују, колика се сума од кога може тражити, старајући се да тражеиа сума буде увек сразмерна са имаовивом жртве. Разуме се већ, да они не пренебрегавају да се тачно обавесте, у колико је год то могуће, и о карактеру, Фамилији и односима изабране жртве. Једном у притежан.у евију потребних података, варалице приступају експлоатисању арекогносцираног краја, избегавајући при овоме више од једног посла у истом месту и у исто време. Ово им међутим ништа не смета да писма исте садржине шаљу у разне крајеве. Ако први покушај преваре у једном месту не успе, варалице се после иеколико месеци обраћају новим писмом, разуме се, на другог адресата. Изузетак од овога чине само према малим местима, за која се може претпоставити, да је садржина првог писма дошла до знања свима становницима. Ма колико изгледало невероватно ипак је истина, да ове варалице успевају, да на изложени начин дођу до знатних сума, чему као најбољи доказ служи случај са познатим месаром из околине Лиона, коме су варалице измамиле сву имаовину, око 40.000 — динара. Прегледаћемо сада у детаљама једап случај преваре помоћу сокровишта, који је суђен у Лозани марта месеца 1906. године, а који је, као што смо раније нагласили, веома интересантан, јер нам пружа потпуну слику о раду извршилаца ових превара. Крајем месеца марта 1905. године М. X. из Лозане примио је из Шпаније писмо ове садржине: »Мелила, 22. марта 1905 Драги господине и рођаче, Магловито сећање још из детињства и сличност наших имена уверавају ме да смо сродници, само што пе знам да ли смо у блиском или у даљном сродству. Прилике у којима се налазим, и најбоља обавештења која имам о вашој часности, одлучили су ме да вам се обратим, и да вам поверим једну важну Фамилијарну тајну, у нади да ћу у последњим данима мога живота наћи утехе, а крај моме животу веома је близак, јер од извесног времена патим од болести срца. Пред оваквом перспективом сматрам за дулшост да предузмем потребне мере за оспгурање будућности моје кћери која нема више од 17 година — и да склоним на сигурно место како моју