Полицијски гласник

IЈРОЛ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 323

0 ОДГОВОРНОСТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ, (НАСТАВАК) 4. При тражењу накнаде штете из деликта може бити и тај случај, да је штетнин иредузео штетну радњу или нерадњу у несвесном стању , када дакле није био свестан својих поступака. У оваком случају тужилац ће тражити накнаду од онога, који је својом радњом односно. нерадњом штету ироузроковао. Тврди ли овај да је у несвесном стању гатету причинио, онда може ово наступити: а. Сам је штетник себе ставио у несвесно стање (опио ое, дао се хипнотисати и т. д.), било с обзиром на оттећење, које је намеравао у таком стању да учини (на пр. неко се опије, да би се охрабрио на штетну радњу), било без обзира на то (на пр нско пије и ако зна да о се опити). У оваком случају штета, која је у несћесиом стању проузрокована, може се бар посредно у кривицу учиниоцу уписати, и зато је он дужан дати накпаду. Међу тим учинилац би се онда могао ослободити одговорнос-тм, кад би се утврдило да нема чак ни његове непажње, што је у несвесно стање дошао (на пр. неко без мога знања метне ми у чагпу вина неки прашак, који брзо опија, а који се не опажа у вину), б. Ако је кривица другог неког лица, што је учинилац штете у несвесно стање дошао, онда је ово друго лице одговорно за учињену штету (н. пр. ја сам некоме сипао прашак који опија у чашу из које пије), и то или само (кад учинилац на пр. није знао да у вину има тога прашка) или заједнички са учиниоцем (кад учинилац зна или је могао знати да је прашак метнут и да ће се уследт ога опити). в. Ако је најзад оштећени сам произвео несвесно стање код штетника, онда он не може накнаду штете од овога захтевати или бар неки део исте мора примити на себе с обзиром на § 805. грађ. зак. Несвесно стање, у коме је штета причињена. може биги и последица случаја (на пр. неко изненада падш: у несвест и разбије ирозор на дућану). За ту штету штетник не одговара, јер му се штетна радња не може у кривицу угшсати тач. § 807, и тач. 1. § 808. Види §§ 1306. и 1307. аустр. грађ. зак. и Штубенраух, II, стр. 663. 5. Друкчије стоји ствар, кад је у питању терет доказивања у погледу накнаде штете, која <-е десила аовредом већ аостојећега дуговинскога односа или невршењем неке закоиске обвезе. Тужилачка страна има ту да докаже да извесан дуговински однос између ње и тужене стране постоји (на пр. да су закључили уговор о зидању извесне зграде), односно да је тужена страиа непосредно по пропису закона на извесну радњу обвезна, а за тим да је услед неиспуњења уговора односно законске дужности претрпела штету. 23 ) Тиме је већ доказана и оправданост потраживања накнаде штете. Тужилац не мора да доклзује, да до тужеиога има кривице, што је штета наступила, ни којом је радњом односно нерадњом туженога то било. На против, ако тужени хоће да се ослободи одговорности за накнаду штете, онда он има тврдити и до-

13 ) Аустријски судови осуђивали су на накнаду штете у овпм случајевима неиспуњења законске дужности: кад газда имања не поспе при поледици тротоар или не огради место, где се врше кућне оправке, па неко буде услед тога повређен; послодавац одговара за штету, коју његови радници претрпе услед тога, што од није испуњавао влашћу прописане наредбе, у цил,у спречавања несрећних случајева при послу. Из наше праксе овде долазе спорови због накнаде штете против трамвајског друштва, које не испуњава прописе издане у цил>у спречавања несрећних случајева.

казати, да до њега нема кривице , што је уговор односно законска дужност остала неиспуњена, да је то дакле услед случаја наступило, за који тужени није одговоран. Све се то лепо види из § 1298. аустр. грађ. зак.: »Ко наводл да је у испуњењу своје уговорне или законске обвезе био спречен без своје кривице, тај треба то да докаже." А и у § 801. нашег грађанског законика вели се: »Од наллате учињене штете само се ко онда ослободити може, ако докаже "да штета није његовом кривицом, но се случајно догодила.« 6. Већ од дужег времена води се у науци приватнога права препирка о томе: да ли да се за основ одговорности за накнаду штете узме принции кривице или т. зв. иринцип каузадитета (узрочносги, повода). Ствар је у томе: треба ли проузроковач штете да одговара за штету само онда, ако до н>ега има кривице (зле намере или небрежења) што је штетну радњу или нерадњу предузео (принцип кривице), или треба у опште за штету да одговара, без обзира на кривицу, сваки који је својим поступком штету ироузроковао (принции каузалитета)? Наравно да је ово питање од огромног значаја, с тога је и појмљиво, што о њему постоји и огромна литература.' 24 ) Усвоји ли се принцип каузалитета, да се дакле одговара за штету без обзира на кривицу, онда би за накнаду штете била одговорна и деца испод 7 година и душевно болесни, и онај који је највећу пажњу на своје поступке обраћао, јсдном речи сваки, ко својим поступком штету ироузрокује... Довољно је дакле да постоји каузална (узрочна) веза између штетне чињенице и штбте, па да постоји и одговорност онога за накнаду штете који је ту чињеницу створио. (настапиће ое) Д-р Драг. АранђеловиЂ.

ОДРИЦАНзЕ ОПТУЖИНОГА ЈЕ^ао Ј^азн пооштравајуђа о^о^лност. У њему се не састоји само једно средство одбране, јер признање, онда, кад су докази сумњиви, није само напуштање одбране, но много пре и једно и друго понашање има директне везе с делом, погпто оно осветљава кретање учиниоца. 24 ) У одличном делу аустријског нисца Б-г А. РауНсек-а Ођег сНе НаГ1ип§ Гиг с1еп ипуег§сћи1с1е1;еп 8сћас1еп, \У1еп 1907, стр. 1. п 2. наведена је богата литература о овом питању. На жалост није ми било могућно да до свих побројаних дела дођем. Колико се пак овим питањем интересују аустријски правници, нарочито с погледом на предсгојећу ревизију њиховог грађанског законика, види се из горе поменутог дела, на стр. 3., где се вели : »Осећај недовољностн обузима онога, који предузме да решава питање о реФорми законских прописа о накнади штете у аустријском грађанском законику. Зар нису стручњаци првога ранга Унгер, Ранда, ПФаФ, Штрохал, Штајнбах износили предлоге за реФорму две партије грађанског законика? Несумњиво је и зацело у опште познато, да је наука о накнади штете једна од најтежих у пространој области грађанскога права, да је она сама по себи од особите важности, и да све већи значај добија с обзиром на промењене социјалне и привредне односе, као и на народне погледе у модерном правном животу.... Али право тежи да се прилагоди промењеним животним односима, с тога морају и промењени односи модернога живота и погледи народни, који сепојављују у правном развићу, са тиме везаном, од утицаја бити на начела права на накнаду штете. Већ из тога се јасно види, да је реформа нашег грађанског законика како у погледу многих других материја у опште, тако и нарочито у иогледџ ирава за накнаду штете иотребна, те да би се законски прогшси прилагодили промењеним односима и потребама модернога живота.... Да је овде у питању једна од најтежих и најзаилетенијих правних магерлја, види се, поред осталога, из покушаја, које су модерна законодавства (пројекти грађанских законика за Швајцарску и Русију и немачки грађански законик) у циљу регули^ сања овога питања предузимала.*