Полицијски гласник

СТРАНА 324

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 40

Отуда увиђа судија, да ли окривљени свој деликт сада одобрава или оруђује, дакле у колико је он с љиме срођеи. На овај иачин одрицање и признање постају основи, који имају велику вредност за ово сазнање. Карактеристично је да се речи »признање* обично придаје атрибут »покајничко« (с кајањем, геитШ%), тако исто, као што тек »упорно« одрицање нечега типичног у себи има. У ствари је врло често кајање мотив признања. Злочпнац стоји под јтиском свога ништавила, њему је дело тако мрско као и другима- он је далеко од тога да се од одговорности брани, шта више можда му је она добро дошла. Кад такви осећаји у уста долазе, то иде сасвим у прилог тога, да је деликт био само једна елизода у животу делинквента, да.он није израз душе његове (Сге18(; уоп аетет Ое1н1;е). Признање индицира сразмерно мали сгупањ кривице. Ипак признање може потећи и из уверења да се чинило оно на гата се има права; он.о се чини у Форми »ја би то и но други пут учинио.® И лако је могуКе да се судија с оптуженим у томе слаже; он ће то у толико пре чинити, у колико је оправданији мотив злочина. Замислимо само какав случај од оних који се често у романима налазе, убијотво браколомника и т. п. И тада се огледа у признању, наравно не само у признању, мања кривица, кад стоји несрећна констелација; спољне прилике су у главноме криве. Напротив, ако судија не може да се сложи са уверењем оптузкенога да је ираво радио, онда у таквоме иризнању лежи један основ више, да се кривица теже урачуна. Он би то по други пут учинио за то, што је оаклети непријатељ правног поретка, што се с поносом урачунава у анархисте, непоправиме злочинце, којима је злочин занат (Ое\уегћта881§'е Уегћгесћег). Његово је признање продужење ове борбе противу државе; сви треба да знају како он сасвим презире законе; од њега је далеко помисао да се својих дела стиди, са сувим речима он признаје: мој је злочин израз моје душе (ОеЈ81; уоп тешет Ое1в1;е). Овоме примеру могли би се и други додати, код којих признање ноказује знак велике кривице. Они могу наступити кад се обрати пажња на признања, која су учињена из равнодушности наспрам казне и кад се испитају мотиви ове резигнације, која у очи пада. НаЈоавно да ое при томе дешавају и примери, који противно тврде, пошто има најразноврснијих мотива. Упорно одрицање већином индицира сразмерно висок степен кривице. Ово стоји (у обрнутој сразмери према признању) у толико више, у колико су сигурнији докази противу оптуженога прибављени, пошто се тада намера, да се од казне одбрани, све више губи, а тиме се положај учиниоца у његовоме делу све боље очит УЈ е - Одрицање може тада служити за основ оцене како је дело јако с личношћу срасло. Ни извршење злочина, ни доказивање његово нису душу злочинца могли омекшати; код њега нема кајања нити наклоности да се од дела растави; он у основу не пориче свој злочин него цело

своје биће. Тако од прилике изгледају случајеви упорнога одрицања, одрицања из пркоса. С правом се тврди, да кад би се оптужени за учињено дело могао изговорити на спољне узроке, рђаво друштво у које је био упао или на нужду, у којој се тада налазио, кад би дело могао као погрешку представити, онда би га он признао. Он се чврсто држи неистине зато, што би истина открила његов злочиначки карактер и по томе она за њега нема ничега привлачног. Овоме се може додати даља оцена, да је човек, који се потпуно одвикао од потребе да истину говори, у великом ступњу расположен антисоцијално. На сваки начин тада се мање обраћа пажња на карактерне особине, појављене у злочину и употребљава се одрицање као симптом укупне индивидуалности. С друге стране има такође случајева, у којима се одриЦање јавља као индиција да је кривица нижега ступња. Има природа, које за њихове најбоље осећаје немају речи, а такве природе нису сурове. Тако може се десити, да какав оптуженик, којим је овладао горки осећај неправа, које је учинио, ћути или и лаже, да не би нико слутио како његова душа трпи. Он је сам себе давно осудио, судије могу сада чинити и наређивати шта хоће, али из његових уста не треба нико његову срамоту да дозна. Може и такав случај бити, да злочинац очајава, да ли ће се историја његове погрешке разумети, он све одриче за то, што се боји да ће погрешно бити оцењено, ако би он што признао. На сваки начин да ће одрицање, када се чини из мотива овакве врсте, већином бити бледо и пасивно. Оптужени не измишљава никакве приче, да би суд преварио, него се ограничава на стереотипно »то није истина« »ја то нисам учинио. ж Стрпљење судије овим се меће на тешку пробу и тада више него у другој прилици наотупа опасност да се симптоми рђаво разуму и погрешна дијагноза постави. Наша последња разлагања била су чиото казуистичка и вероватно да ће она имати противника. Ја се с тим слажем, јер морам узети да се опорицање оснива на томе, што је обраћена пажња на какву особену околност, која је у конструкцији дотичнога случаја остала непримећена. Ну, моја тежња баш је на то и управљена, да покажем да одрицан>е и иризнање, клко кад, имају различан значај, ирема укуиности симитоматичних факата, међу којима се налазе. Због тога није ни мо гуће приступити каквом систематизирању индицирајућих Функција. Ми нећемо овде понављати погрешку укупнога кривичног процеса нити лреносцти на наш проблем задаћу, коју је он себи поставио, да утврди вредност доказних индиција; ми би понова насели на безброј могућих констелација. Поучно је и искуство, да поврат, који заузима угледно место међу симптомима теже кривице, ни у ком случају не може се увек тако ценити и да се тамо, где то позитивни закони прописују, морају добити опште познати лажни резултати. Према томе мора ое питање у којим случајевима одрицање и признање показују већу, а у којим, опет, мању кривицу,

оставити оцени судије, његовоме искуству и познавању људи, наравно не у анализирајућим Формама теоријскога разлагања, него као очигледно (интуитивно) схватање једнога дела стварности. Теорија је своје учинила, кад је јасно изложила, да одрицање и признање треба избрисати као етиологичке (узрочне) момеите при одмераравању казне и ту их примити као симптоме ступња кривице. 2) Од војнога судије Хаука, из Колмара. Питање, у колико је допуштено при одмеравању казне, узети као отешавајућу околност, упорно одрицање дела од стране оптуженога, било је увек спорно. Два касациона суда (Царевински и Царевински Војни Суд) донела су по овом питању противне одлуке. Први Кривични Сенат Царевин. Суда ваводи у одлуци од 13. новембра 190 ">. г. (св. 38. и 69. с. 207). следеће: Кривична комора (84гаЉаттег) осудила је оптуженога на казну за дело једке увреде у смислу §§ 186. и 200. казн. зак. Он је примио на себе да докаже, да је оно што је тврдио, истина, и до закључка поступања остао је при томе и онда кад доказним материјалом ништа у његову корист није утврђено. При одмеравању казне суд је ставио оптуженоме ово упорно одрицање као отежавајућу околноот. На ревизију оптуженога пресуда кривичне коморе уништенаје због правне погрешке при одмеравању казне. Разлози су: »Истина, у опште у.зевши, суд може, када сматра да је доказано какво кривично дело, које оптужени одриче, упорно одрицање овога доказаног дела узети као разлог, да оптуженоме тежу казну одмери. Ну овде није ни у колико утврђено, да је оптужени противу овога најбољег знања употребио изговорена увредљива тврђења. Друкчије би наравно, ствар имала да се цени, кад би суд стекао уверење да је оптужени н. пр. накнадно, нарочито употребом доказног материјалау судскоме поступању, увидео неистинитост његових тврђења и да би суд преварио, ипак при њима остао. Но за ово нема никакве основице у судским побудама. к Војни Царевински Суд заступа у одлуЦи I Сената од 6. априла 1905. године (св. 8. п. 57. с. 207.) следеће становиште: Суд је на основу конзеквентног уздржавања оптужених да иотину покажу, повећао казне, досуђене им од. првога суда, са по једном недељом дана затвора. Овим је тај другостепени суд изрекао казну за конзеквентно уздржавање оптужених од тога да истину покажу, дакле за одрицање кривице. По схватању Сената (одељење касац. Суда) ово је противзаконо... оптужени се сходно проиисима §§ 173, 247, од 3. 391. од 2. Војног крив. суд. пост. има оаслушати и у претходној и у судској иотрази. По овим одредбама саслушање оптуженога треба да.будесамо средство за његову одбрану, а не средство за доказивање његове кривице. Оптужени не сме ни бити принуђен да говори о оптужби, која је противу њега подигнута, он може шта више, да откаже сваки одговор. Он може и овоју кривицу