Полицијски гласник

М'ОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ

ГЛАСПИК

види се из § 801: »Од наџлате учињеие штете само се ко бнда ослободити може, ако докаже да штета није п>еговом нривицом , но се случајно догодила.« Види и §§ 804., 805.. 807. и др. Међу тим покушавало се, нарочито у последње вре.ме, а с обзиром на израду нових пројеката грађанских законика у Швајцарској, Пемачкој, Русији и Угарској и на ревизиј-у грађанског законика аустријског, да се правила о накнади штете донесу по другом неком принципу, а не принципу кривице. Тврдило се, да развитак огромних индустријских и саобраКајних предузеКа (железница, Фабрике пароброда, аутомобила) ири којима се нримењују као моторна снага огромне цриродне силе (пара, електрицитет, водена снага и др.), доноси све већу опасност како по раднике у тим предузеКима тако и за трећа лица. И поред свију мера опрезности, које је модерна техника измислила у циљу отклањања несрећних случајева и оштећења, ови се са развитком индустрије и саобраћаја све више множе. За то је нотребно појачаги одговорност за накнаду штете. На основу досадашњих правила у грађанским законицима, донесеним на основу иринципа кривице, то није могућно, те је оштећени често остајао без накнаде. Јер у много случајева није се могло утврдити, да оштећење, а поглавито повреда и смрт кога лица, почива у злој намери или небрежењу (кривици) власника предузећа. Врло чесго нема ни једног ни другог, и онда по теорији кривице не може се накнада ни тражити по правилу: »случај гпкоди (ономе) кога згоди. 26 )« За то је у науци о накнади штете учињен покушај са аринципом каузалитета (узрочности, повода), који је као основа за потраживање накнаде нггете постојао у старом римском и старом немачком праву, и који, вели се, понајбоље одговара промењеним односима модернога живота, а нарочито привредним и социјалинм. На први поглед сасвим је примамљиво звучало тврђење, да правичност захтева, да онај који вуче корист од неког лица, ствари или предузећа, одговара и за сву штету, која би тим лицем, ствари или предузећем била ироузрокована, без обзира на његову кривицу. Али мпоги су научници 2 ') с правом тврдили, да би увођење принципа каузалитета за једини основ потраживању накнаде штете било назадак у приватном праву и повратак у примитивни правни поредак; да је овај принцип бруталан и супротан народној свести. »Куда би то одвело, кад би се одговарало на основу самога повода учињеној штети, и кад би ое накнада распростирала на најудаљенију и посредну штету? Најневинија радња можо непредвиђеним стицајем околности дати повода за наступање непрорачунљиве штете." (ЈЈегпћиг^ ор. еИ;. В. II. стр. 61.) 48 ) За тим се даље тврдило, да је тео26 ) Фабрикант на пр. удесио је инсталациј.у своје Фабрике но свима захтевима предострошности. Употребио је сва средства, која је техника измислила, да би се несрећни случајеви при раду отклонили. Па ипак се деси, да н. пр. ирсне парни камен, и раднике и мимопролазцике повреди. По теорији кривице Фабрикант не би одговарао за накнаду штете, јер нема ни његове зле намере ни небрежења што је штета наступила, ма да то не одговара правичности (јер кад на ир. власник једнога трамвајскога предузећа вуче од овога огромне користи, онда је право да накнади штету ономе, којије услед несрећног случаја пао нод шине електричног трамваја, и ако се возовођи не може нребацити, да је био у вожењу небрежл>ив , 1. Из овога се види да је оправдано и тражење, да, се донесе и закон о осигурању радника по Фабрикима због несрећних случајева без обзира на кривицу Фабрикантову. Види чл. 40. иослед. одељак иравила о. одношајима газда и слугу од 12. септембра 1904. ио коме је газда дужан издати слуги на 15 дана илату у напред, ако је слуга постао неспособан за службу више од 15 дана услед каквог ванредног несрећиог случаја, који би се догодио вршењем службе. 27 ) Биди литературу у горе споменутом делу Павличековом стр. 9 и сл. 28 ) Како је опасно узети нринцип каузалитета као основ за регулисавање одговорности о накнади штете, најбоље се види иЗ 1 расправе Кбш61:ћу-а Бег Огипс! (1е§ 8сћас1еп8ег8а12апзргисће8 (А11. 5в1егг. О. 2. бр. 25 —29 ех. 1906) У овој расирави писац наводи истините и измишљене случајеве нанесене штете, зачије је решење он стављао питања трезвеним неправницима у

рија каузалитета по себи и сувише неодређена, а појам ка • узалитста и сувише простран и у оцште непогодан, да послужи као оснопица за оаште важеКи нринцип у овој важној и оисежној науци о накнади штете. С обзиром на све ово сасвим је п ))И [)одно, што је и у науци приватног права а и у најмодернијим грађанским законима и њиховим иројектима нреовладало мишљење, да се у погледу регулисања питања о одговорности за накнаду штете има остати код аринциаа кривице. Међу тим с обзиром на нромењене иринредне и саобраћајне односе модернога живота, а с погледом и на захтев нравичности, да се допусте изуаеци од овога принципа, т. ј. да се законом у('танови одговорност и за ону штету, коју је неко проузроковао без своје кривице.' 1 *), (наставиће ое) Д-р Драг. Аранђеловић.

ОДРИЦАН^Е ОПТУЖЕНОГА ^ао ^ази пооштравају^а о^о,лмост. (СВРШЕТАК) '2. Паше мњење. Пошто смо овде у нреводу изнели мњења проФесора Мајера и војнога судије Хаука, рећи ћемо и сами коју реч о истакнутоме питању, с погледом на суђење у Србији. циљу да на тај начин дође до уверења: да ли народ сматра за правичпо, да се принции каузалитета усвоји у науци о одговорности за иакнаду штете. Ја ћу овде навести само неке од наведених случајева, те да се види, како је опасно и неправично усвојити теорију каузалитета: 1) Приликом једне шетње А. падие у несвест. У паду обори један сто, на коме је била намештена стакларија на продају. Продавачица се од тога уплаши, скочи у страну, али спотакне, падне на разбијену стаклад и расече руку. Повреда је доста знатна. Парчад од стакларије на далеко је по калдрми била расута. Један бициклисга наиђе том улицом преко стаклади и оштети свој бицикл. С тога му не буде могућно даље бициклом ићи, те се задоцни на посао, кога ради је пошао, и услед тога и услед случајних компликација разних околности претрпи знатан губитак зараде. Нитање је: може ли продавачица тражити накнаду за разбијену стакларију и повређену руку, а бициклиста накнаду изгубљене зараде? Одговор : по теорији каузалитета може, међу тим писац је од лајика добио одговор: А. мора дати накнаду за нолупану стаклад. Међутим није дужан платити трошкове око лекова нити накнаду за претрпљене болове, пошто он иовреду није неиосредно сам произвео. Штета бициклистова у опште је и сувише удал>ена, да би се могла у обзир узети. 2) А. буде на улици оборен од једних кола. Лежећи у несвести на улици, наиђу на њ добри људи, иодигиу га и однесу у једпо двориште. Ту га иаместе на један диван, који се ту, са осталим меблом, налазио због сеобе једног кирајџије. Кад су хтели диван да изнесу, дигну с њега А. —, и том се нриликом покаже да је диван сав умрљан крвл^у из ране А— ове. Је ли А. дужан дати накнаду за ово. Одговор: није дужаи. 3) Једно мало дете, које још несигурно иде, изгуби равнотежу и ггадне, држећи неку играчку у руци, иа друго дете тако несрећно, да ово буде ,тешко повређено. Мати повређенога детета морала га је неколико недел»а лечити и неговати, и због тога је морала изостајати* од рада. С тога захгева од родител.а детињег, које је својим падом штету проузроковало, накнаду претрпљених болова за повређено дете, иакиаду трошкова око лечења, накнаду трошкова око неговања детета и накнаду изгубљене зараде. Одговор: према богатим родитељима иостојало би моралио потраживање за правичну накнаду. Иначе није потраживање оправдано; само пак дете одговара у разумним границама. 4) А. пати од сомнамбулизма; устаје по каткад поћу и ради по кући разне послове. Једне иоћи седпе за шиваћу машину своје другарице, која је с њом у истој соби становала, и радећи на њој сасвим је поквари, тако да је морао бити. позват браиар ради оправке. Другарица њена због тога цео дан није могла на машини радити. Одговор: А. је дужна дати накнаду и за онравку машине и за губитак зараде. 29 ) Тако је и у грађанским законицима евро-пских држави: по правилу одговара се за штету без кривицо. Види аустр. грађан. зак. § 1295 (правило), §§1310, 1310 — 1.318 (изузеци), сос1е -С1У11 агб. 1382 (иравило), аг1. 1384 — 1 38(3(изузеци), немачки грађан. зак. § § 823 и сл. (правило), §§ 8"29, 831,- 835, 8'3(> до 838, -278, 906, (изузеци). О. иашем праву види ниже..