Полицијски гласник

ОТРАНА 340 _ ским пројектом, коме је дао иницијативу сам цар, као да ће бити сведена на најмању меру. Комисија за припрему реФорме целокупног казненог права, која ради од пре неколико година у Пемачкој, само је додирнула ово питање, јер је из Формалних разлога одбачена дискусија једног поднетог предлога: да се подизање кривичне тужбе учини зависним од министарства нравде. Без подстрека од стране монархове мучно да би што било од савременијих рефо^рама за ово питање. 27. јануара ове године пруски државни гласник објавио је овај владалачки акт упућен министру председнику и министру правде: „Моја је жеља, да се због увреде величанства или увреде кога члана мога краљевског дома подвргавају законској казни само таква лица, која ова дела учине навлаш и злонамерно, а не из неразумевања, непромишљености, пренагљености или иначе без зле вољ.е. За то Вам, г. министре правде, стављам у дужност, да ме у будуће, докле год закон буде био без сходног ограничења кажњивости, увек по службеној дужности извештавате о свима оним иресудама, које према наведеном заслужују призрења, како бих ја могао донети своју одлуку по праву помиловања.« Како новине јављају сличан царски акт упућен је и управнику Елзаса и Лотрингије. У Саксонској и Виртембергу у свима процесима због увреде величанства већ се одавно издашно чини употреба од права обустављања процеса, које у Пруској није краљу признато. У <€аксонској ради овог циља у свима случајевима, пошто је предмет извиђен, а пре иодизања кривичне тужбе, извештава се министарство правде, те да оно поднесе краљу дотични кривични случај, У Виртембергу је министарсгво правде већ од дужег времена у опште овлашћено од стране владаочеве, да може* само обустављати процесе с тим, да у сумњивим случајевима подноси предмет владаоцу на решење. У Баварској не постоји право обустављања, али су кривци тамо до сада увек потпуно или делимично бивали иомиловани у свима случајевима, који су заслуживали обзира. У престоној беседи од 19. Фебруара ове године цар је наговестио ову измену у казненом закону речима: »Као пруски краљ ја сам 28. јануара ове године објавио, да хоћу код увреда моје личности да чиним већу употребу од свога права помиловања. Моја је жеља, да се и у закону повуку уже границе кажњавању због увреде величансгва. Предлог законски биће спремљен за савезно веће к . Тај предлог закона који се тиче кажњавања. увреде величанства спремљен је и ми га овде пружамо својим читаоцима: »За истрагу и кажњавање преступа означених у § § 95, 97, 99, 101 казненог закона Ј ) вреде ови прописи: Ј ) Ради бољег разумовања самог предмета ми ћемо овде цитирати § 65. немачког казненог закона:

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Увреда је само онда на основу § § 95, 97, 99, 1Ш кажњива, ако је учињена злонамерно и навлаш. Истрага се предузима, ако увреда није јавно учињена, само по одобрењу министарства нравде; у кругу војне казнене судске н '1Длежности само у мирно доба потребно је одобрење и њега даје војна управа нравооуђа. Истрага застарева за шест месеца. Ако је кажњивост према ставу другом искључена, онда се примењују ирописи из четрнаестог одељка кдзненог закона (просте увреде). Предлог је пропраћен овим побудама: »Прописи казненог закона о увреди величанства доводе покадшто до казнених пресуда. које не одговарају општем правном осећању. Пошто закои подвргава казни као увреду величанства без разлике сваку изјаву, која имаувредљиву садржину, он у вези са лривципом легалитета, који преовлађује у кривичном иоступку, нагони да се доносе казнене пресуде и у таквим — никако ретким случајевима, у којима ни државни интерес ни обзир на увређену владалачку особу не траже кажњавање. Да би се ублажила оштрина која отуда проистиче, издавана су многострука наређења о вршењу владалачког права помиловања, као што је у најновије доба напред поменути владалачки акт за Пруску и Елзас и Лотрингију. Мора сваки признати, да се тим путем доиста постигло извесно ослабљење законске оштрине. Ну ипак не да се порећи, да и широка употреба права номиловања сачињава само помоћ ло потреби, и да је много правилније, да се измеиом законских прописа учини трајна помоћ том рђавом стању сгвари. До душе питање: у колико би кажњавање увреде величанства требало подврћи темељној измени, за сада се мора оставити општој ревизији казненог закона, која је већ предузета. Увреда величанства и њој сродна крив. дела из §§ 97, 99, 101 казненог закона образују такву самосталну и сасвим одвојену материју, да за ову област мање него за који други одељак казненог закона може бити какве сумње, да ће се доцније оштетити опнгга реФорма казненог закона, која предстоји. ако се сада буде помогло једним особеним законом противу појединих мана, које се нарочито тешко осећају. Овај законски пројекат хоће да постигне тај циљ тиме, што с једне стране предвиђа уже обележавање казнено-правног бића кривичног дела према субјективвој страни, и друго што у извесиом погледу ограничава кривичну истрагу. Његови прописи не односе се само на праву увреду величанства у смислу § 95. казненог закона, већ и на престуне из §§ 97, 99, 101, који се »Ко увреди цара, свога владаоца или, за време свога бављења у којој савезној држави, владаоца те државе, казнпће се тешким затвором не испод два месеца или заточењем од два месеца до пет година. Поред тешког затвора може се изроћи губитак јавних служба, као и права, добивених јавним изборима.« §§ 97, 99 и 201 говоре о увредама чланова владалачке куће, намесника или кога владаоца савезне државе сем случаја § 96.

БРОЈ 42

тичу увреда чланова савезних владалачких домова. На првом месту приступило се поправци ове мане, што су се морала кажњавати казнама из поменутих одредба и таква лица, која су учинила увредљиве изјаве без потпуне свесги о замашнооти таквих изјава. За то је предвиђено у ставу 2 овог предлога. да само онда иостоје кажњиве увреде ио §§ 95, 97, 99, 101, када оу учињене злонамерно и навлаш. Издвајањем оних увреда, које ниоу навлаш учињене, издвојени су баш они најмногобројнији случајеви, у којима су се до сада морале изрицати пресуде, ко.је нису биле у оагласности са општим правним осећањем. Сем тога предлог чини кажњивост зависном од тога, да је увреда злонамерно учињена. Појам злонамере (»ВбклуПП^кеИ;«) већ је примењен у §§ 103 а, 134, 135 казненог закона. Тумачење, које је овом појму дато у правној прг.кси. казује нам, да ће се у будуће као кажњива увреда величанства моћи сматрати само такве изјаве, код којих је учиниочева намера управљена бага на унижење части увређене владалачке особе. Ово ограничење кажњивости, пак, не сме имати за последицу, да су владалачке особе мање заштићене од повреда части, него ли приватна лица. Зато је у последњем ставу предлога предвиђено, да ће се за ове случајеве помоћи применом општих прописа за увреду. Једна даља мана скопчана са правом које вреди састоји се у томе, што су се увреде величанства, које нису учињене у јавносги те су случајно или путем достава долазиле власти до знања, морале извиђа^ги безусловно и без икаква обзира на околности самога случаја и баш тиме изношене на јавност. Да би се овде створило веће поље за оцену околности сваког појединог случаја, одређено је ставом 3. предлога, да се истрагз за увреде величанства, ако нису јавно учињене, предузима само по одобрењу министарства правде. Оно тиме добија прилике, да са једне општије тачке гледишта испита нарочите околности сваког појединог случаја, а с тим и могућност, да се по ставу 2. окане увреде, која је иначе по себи кажњива. Ово напуштање даље истраге вршиће се на име тада, ако је сазнање о увреди остало у ужем кругу, те већ с тога ни државни интерес ни интерес увређене особе не захтева истрагу. У исто доба овим се пружа прилика, да се уиапред могу одбацити све оне злонамербе денунцијације, које су срачуњене на то, да се извесно дело пусти у јавност. За лица која стоје под надлежност војних казнених судова овом пропису може бити места само у мирно доба; у време рата прилике су тако битно друкчије, да у овом случају услов претходног одобрења не би био на свом месту, Разлози, који говоре за увођење претходног одобрења код истрага за увреде величанства које иису јавно учињене, не могу опстати и за случајеве оних увреда. које су се десиле у јавности. Без обзира на то, што ови случајеви долазе до знања власти по правилу без доставе, они у