Полицијски гласник

ВРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 359

оком хотелу. Ухапшени је још изјавио. да се зове Ћ., да је родом из Јужне Француске, и да отално живи у Барселони. Приликом суочења Хермина Сала изјавила је да га не иозпаје. После неколико дана обе ухапшеие личностн спроведене су у Лозану, где је истрага продужена. Најзад је Хермина Сала признала, да се зове К и да је од једног непознатог лица примила 200 динара и путни трошак да дође у Женеву и преда Х-у чек и признаницу. За време истраге, која је трајала читавих девет месеци, било нам је стављено у дужност као вештаку, да упоредимо рукопис ухапшенога Ћ. са писмима и документима варалица, који су се налааили у актима истраге. После детаљног студирања дошли смо до убеђења, да је ухапшени Ћ, писац превода тестамента, умрлице Дон Карлосове и адресе на куверту, нађеном код Хермине Сала у Женеви. Претрес- ове кривице био је 2., 3. и 8. Фебруара 1906. год. пред полицијским судом у Лозани. Окривљени Ћ. бранио се одлично. Хермина Сала остала је, пак, и даље при својој ранијој одбрани да је просто оруђе једне непознате личности, и да ухапшеног Ћ. никако не познаје. Имајући у виду, да је она била споредни саучесиик, и да је у притвору већ одлежала 9 месеци, суд ју је пустио, док је Ћ а осудио на 10 месеци затвора, без обзира на одлежани притвор. Противу ове пресуде Ћ. се жалио. У жалби је нарочито истицао, да је жртва погрешног вештачења, али му је жалба одбачена. Тек после овога признао је, да је наше вештачење било потпуно тачно. Пошто се случајеви, елични изложеном, догађају готово посведневно, то се надамо да ће исписани редови корисно послужити полициским и иследним чиновницима. У исто доба верујемо, да они имају и теориске вредности за изучавање криминалогије. Агс(шез <Ј'Ап1ћгоро1од|е сппнпеИе, № 1 64- 166, 1907. год.

ШТ ЗА ПОЛИЦИЈСКЕ И ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ ирчродио Ђур. Ј. Ђорђеви^ окружнн начолник. (СВРШЕТАК) Приликом говора о § 30. полипијске уредбе г. Калајџић се, без разлога, дотакао и нас. Претресајући и објашњујући полицијску уредбу у »Полицијском Гласнику" за прошлу годину, ми смо иоводом овог параграФа изјавили: »Према данашњем уставу и закону о чиновницима грађанског реда, чиновници су у погледу одговорности ао ариватним тужбама изједначени са обичним грађанима." То је све што смо ми казали поводом овог законског прописа, док је г. Ђорђевић отишао један корак даље, па је на

стр. 342. своје књиге изјавио, да овај § не важи. Замерајући и њему и нама, г. Калајџић вели ово: »Међутим ми налазимо да и г. Алимпић и г. Ђорђевић греше кад анулирају ову законску одредбу. Греше због тога, што она регулисава надлежност власти за извиђај специјално оних кривица, учињених од стране поменутих органа, о којима говори НГ част кривич. закона, а казне се по званичној дужности , а не и оних, које се казне било по закону о чиновницима грађанског реда било као преступи и злочини по казненом законику.® Ако се пажљиво прочита оно што смо ми написали о § 30. полицијске уредбе и ово што г. Калајџић о њему тврди, увидеће се лако, да измсђу нашег и његовог тврђења у суштини нема никакве разлике. Ми смо, као што се види, тврдили, да овај законски пропис не вреди за иступна дела, која се извиђају и пресуђују по приватним тужбама, док г. Калајџић, опет, тврди, да овај пропис регулисава надлежност власти за извиђај иступних кривица нолицијских чиновпика. кажњивих ао зв аничној дужности. Па у чему смо онда ми погрешили, г. Калајџићу, кад и ви тврдите оно што смо и ми тврдили само у другом облику ? Али оно, што смо пропустили да изјавимо прошле године, хоћемо ево сада да кажемо: Питање које регулисава § 30. полицијске уредбе од огромног је практичног значаја, нарочито с обзиром на однос изме!)у наших полицијских и општинских власти, као и с обзиром на право општинских судова, да у свом делокругу извиђају и пресуђују све иступе из III части казненог законика. Слажемо се потпуно са мишљењем г. Калајџића, да би ло углед власги било веома тптетно, а за наше прилике чак и опасно, кад би се доиустило да млађи кажн.авају старије (н. пр. суд онштински среског или окружног начелника) лли, сдруге стране, не знамо како би се ова привилегија, дата полицијским чиновницима, могла измирити са познатом уставном одредбом, ао нојој су сви Срби иред законом једнаки. Јер, треба знати, да се § 30. полицијске уредбе, односи на оне иступне кривице, које полицијски и општински органи учине као приватне личиости, и то не само у месту свога званичног делања, већ и у целој земљи. Примера ради узмимо, да један полицијски чиновник добије одсуство од дужности, и у току истог учини, ван места свога опредељења, какву иступну кривицу из III. части казНеног законика. Питање је сада: да ли ће га дотична месна полицијска или општинска власт моћи узети на одговор и казнити ? Очигледно не, јер би га од од овога штитио § 30. полиц. уредбе, по коме му може судити само првопретпостављени старешина, или нарочито одређени чиновник министарства унутрашњих дела. Ако би се узело, да § 30. нолицијске уредбе вреди и данас, т. ј. да није прећутно поништен чл. 7. и 28. Устава, онда је несумњиво да сви Орби нису пред зако-

ном једнаки, јер би полицијеки и општински службеници, изузетно од осталих српских грађана, за иступне кривице одговарали искључиво првопретпостављеном бтарешини, без обзира на то да ли се ове кривице кажњавају по званичној дужности или по приватним тужбама. А.ко ли се пак сматра, да овај законски пропис нема данас практичне вредности. и овим признало право општииским властима. да у свом делокругу извиђају и пресуђују и иступне кривице полиЦијских чиновника, онда би се, с обзиром на наше партијске теревенке, могло десити да општински судови једног дана покажњавају, па можда и похапсе, све окружне и среске начелнике. Имајући све ово у вкду мишљења смо, да би што пре, а у духу Устава, требало регулисати законодавним путем питање о иступним кривицама полицијских чиновника, кад већ обо није учињено законом о чиновршцима грађанског реда. који у ошпте и не говори о иступним кривицама чиновника. Мислимо, да би најзгодније било , да ове кривице извиђају и суде нрвостепени судови. На завршетку говора о § 30. полицијске уредбе интересантности ради помињемо, да у архиви министарства унутрашњих дела нема трагова о његовој примени. бар за последњих 30 гбдина. Највоћа и најтежа грешка у целој 1'. Ђорђевићевој књизи неоспорно је она, коју је учинио приликом објашњења § 42. закона о заштити од сточних зараза и о мерама за угушивање ових, тврдећи: да полицијске власти по овом законском пропису не могу изрицати већу казну од месец дана затвора, у смис.лу опште деФиниције о иступима — § I. казненог закона. Г. Калајџић је саевим умесно нриметио г. Ђорђевићу, да се овде грдно пребацио, и да полицијске власти могу по овом законском пропису досудити казну и до два месеца затвора кад томе има места. Потпуно је излишан прекор г. Калајџићев г. Ђорђевићу, што приликом штампања кривичног поступка за монополске кривице није назначио, да је овај поступак без вредности. Кад се њиме, по тврђењу г. Калајџића, служе и Монополска Управа и Државни Савет. онда од куда долази да г. Ђорђевић и упућујеова два надлештва, у сваком случају много позванија од њега за ствари о којима је реч. И књига г. Ђорђевића и оцене г. г, Калајџића и Николића, као што се ив изложеног види. корисне су већ и по томе, што су изазвале дискусију о неколиким важнијим питањима из области полицијске праксе. На читаоцима је, да се овом дискусијом користе, а »Полицијски Гласник" стоји на расположењу сваком озбиљном раднику по овој ствари. Д. Ђ. Алимпи+1.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ *•* Т Р А Ж Е С Е Милића Мишковића, званог „Мидо", земљоделца из Пољне и бившег робијаша, тражи наче.цтик ореза леоковачког актом Бр. 14514,