Полицијски гласник

СТРАНА 364

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 45

„ДАКТИЛОСКОПИЈА" од Васе Лазаревића. (прештампано из »Архива* за правне п друштвене науке)

Према ономе, шта је за ова последње четири године унесено новина у полипијску сгруку, можемо с лравом тврдити, да смо на пренорођају ове по наш јавни живот тако важне струке. Као почетак нове ере — ере напретка — сматрамо да је време од кад је »Полицијски Гласник« почео излазити као службени орган Министарства Унутрашњих Дела, и од како је установљено Антропометријско Одељење у Београду. Бертилонаж и »Полицијски Гласник« дали су до сада неоцењивих резултата; законом о уређењу округа и срезова предвиђене су квалиФикације за ступање и напредовање чиновника у полицијској струци; у најкраћем року донеће се закони о лреустројству Управе-града Београда и полицијске жандармерије ; за тим о установи среских судоваи преносу извршења судских одлука од полицијских на судске власти; — све то скупа даје нам довољно гарантије, да ће полиција од сада прићи извршењу свога правога позива и уздићи се на онај степен узвишености, какав јој и пристоји нрема њеноме позиву. Упоредо са овим новинама живахнула је и стручна полицијска литература, за коју се готово може рећи, да је до 1904. године није ни било, изузимајући радове нризнатога сгручњака г. Тасе Миленковића. Од 1904. године на овамо изашла су ова стручна дела, намењена чисто полицијс.кој струци: „Полицијски Подсетник за жандарме и остале иолицијске органе к од Душана Ђ. Алимпића (1904. год.). »Полицијски Зборник закона, уредаба и расииса у Краљевини Србији , к званично издање Министарства Унутрашњих Дела (1905. год.). »Криминална Тактика. к — ручна књига за истраживање злочина, од д-ра Алберта Вајнгарта, у преводу Добривоја В. Бакића (1905. год.). »Бертилонаж к (утврђивање идентитета по систему Бертилоновом) и Албум ирофесионалних криваца у Србији к од Душана Ђ. Алимпића (1907. год.). »Уаут за иолицијске и оиштинске власти а од Ђурице Ц. Ђорђевића (1907 год.). »Дактилоскоиија « од Васе Лазаревића (1907. год.). Из »Полицијског Гласника к оштампана су ова дела: »Два чланка из грађанско-судског иостуика. к од Живојина М. Перића (1905. г.). »О ираву својине и иравним одношаЈиманаводама у Србији«- од Андре Ђорђевића (1905. год.). »Историјски развитак иолицијских власти у Србији» од Душана Ђ. Алимпића (1905. год.).

» Седмп међународни конгрес аа каанене заводе к од Боже В. Марковића (1906. год.). ^Одговорност гостионичара ирема иутницима због иретриљене штете у гостионици на унесеним стварима к од д-ра Драгољуба Аранђеловића (1905. год.). »Тајна иолиција к од Тасе Миленковића (1906. год.). »0 кривоклетству и осталим кривичним делима ове врсте « од Марка Ђуричића (1906. год.). »О одговорности државе и чиновника ирема трећим лицима за штету коју чиновник учини у вршењу званичне дужно?ти « од д-ра Драгољуба Аранђеловића (1906. год.). »Утицај судије на јаван морал" од Живојина М. Перића (1907. год.). »Оашгина« од Димитрија С. Калајџића (1907. год.). Сад се још штампају и кроз кратко време изаћи ће: »Доказ у кривичном иостуику к од д-ра Боже В. Марковића. у,Одговорност за накнаду штете « од д-ра Драгољуба Аранђеловића, и »О кривичној одговорности са теоријскога гледишт а к од д-ра Бранислава Петронијевића. Последње дело од поменутих која нису излазила у »Полицијскоме Гласнику« »Дактилоскоиија к — отштампано је из »Архива за иравне и друштвене науке к , који је као орган правног Факултета београдског универзитета почео излазити 1906. год., и који такође често поклања пажње питањима из полицијске струке. У »Полицијскоме Гласнику« било је говора о свима делима која су изашла ван њега, сем о последњем, које је изашло пре кратког времена, те сматрамо за нарочиту дужност да проговоримо о њему, на лрвом месту за то, што »Дактилоскопија к третира питање које припада чисто полицијској струци. Установом Бертилонаже у нас пошло се један корак ближе модерној полицији, која је у целом свету признала и у праксу увела Бертилонов систем. Разуме се, да се у питању о утврђивању иденгитета личности и лешева није стало на томе, кад је Бертилон обзнанио свој систем. Свакако да се и тај систем није могао признати једном за свагда као потлун и тако савршен, да се у њему никад ништа неће имати да мења. Научари и стручњаци ишли су даље, и у главноме задржали се на дактилоскопији, као једном од лакших и јевтинијих начина за утврђивање идентичности код личности и лешева. Тај су начин објавили, и за тим су отпочели научну, па чак и ирактичну борбу, не би ли се дошло до решења питања о правилности једнога од та два начина утврђивања идентичности. Стручњаци су поделилн мишљења, практичари такође; што је најглавније, то је питање у научном свету још на дневном реду. Као што поменусмо, у свима европским земљама (изузев Енглеске у којој је, такође, раније постојао) усвојен је Бертилонов начин утврђивања идентичности; његови картони данас важе у ме-

ђународном саобраћају. По угледу на цивилизоване земље, почетком 1905. године установљен је и код нас Бертилонаж. И сада, када је та наша нова установа у цвету свога напредовања, јавља се г. Васа Лазаревић са својом »Дактилоскопијом«, тражећи да се дактилоскопски начин утврђивања идентичџости уведе на место Бертилоновога, из разлога којима ћемо ое доцније позабавити. За сваку је похвалу напоран посао г. Лазаревића, да пред нашу стручну публику изнесе суштину и добре стране дактилоскопије; лризнајемо му право предлога те установе у нас, али му за то никако не можемо допустити да у исто време анулира сваку вредност Бертилонажи, ма колико он лично био уверен у њену бескорисност. Ми признајемо добре стране дактилоскопије; признаје их и Бертилон, који и њу употребљава као једно од спомоћних средстава за утврђивање идентичности. Али хоћемо да одбијемо то мишљење, које нледира г. Лазаревић, да дактилоскопија може потпуно да замени Бертилонажу. То ћемо покушати учинити објашњењима из своје праксе и цитирањем појединих признатих стручњака и практичара. Најзад ћемо предочити г. Лазаревићу, какве све дужносги обавља наше Антропометријско Одељење, па ћемо га, мислимо, уверити, да сама дактилоскопија не може заменити ову нашу корисну установу. Да пређемо на саму књигу г. Лазаревића, којој је дао наслов: » Дактилоскоиија —- метода за утврђиваг&е идентичности код људи к . Пошто се дактилоскопија не примењује само за утврђивање идентичности код људи (боље личности), већ и код лешева, мислимо да је наслов и то могао да обухвати. Али одмах пада у очи, да г. Лазаревић није на чисто са тим, шта је дактилоскопија. У наслову је назива методом за утврђивање идентичности код људи; на стр. 4. назива је идентификовањем аомоћу отисака ирстију; на страни 13. назива је вештином којом се иомоКу отисака ирстију могу наКи кривци, и најзад опет на 13. страпи назива дактилоскопију науком, којој је задатак да изучава ту вештину Најмање се можемо сложити са мишљењем г. Лазаревића, да је дактилоскопија вештина којом се помоћу отисака прстију могу наћи кривци, или, шта више, да је дактилоскопија наука. По нашем скромном мишљењу, дактилоскопија је врло погодно средство да у случајима, у којима је полицијска власт већ имала отиске прстију извесне личности, утврди, да ли су ти отисци идентични са онима који су остали као .трагови за каквим кривичним делом; и друго, да утврди идентичност ухваћене личности или непознатога леша само у случајима, ако су им већ раније узети отисци прстију. То, пак, што су стручњаци, пронашав извесне сличности у папилијарним линијама прстију разних личности, према њиховим кривинама поделили их у извесне групе, то је само начин за класификовање