Полицијски гласник

6Р0Ј 45

ПОЛИЦИЈКИС ГЛАСНИК

СТРАНА 365

дактилоскопских картона, не би ли се што | лакше руковало њима. Г, Лазаревић се при изради своје кљиге, у главноме, служио »Дактилоскопијом" Винта и Кодичека. Они у самом наслову веле, дз, је дактилоскоаија иримена отисака ирстију за цељи идентификација. •Да се г. Лазаревић послужио овом квалиФИкацијом, мислимо да не би падао у оне контрадикције о деФиницији дактилоскопије. (наотавиће се) Доб. В. х>акић.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине гњиланске, актом овојим од 29. јула ове год. Вр. 1627, пита: Села: Гњилан, Велики Суводо и Мали Суводо, састављала су до сада једну општину под називом општина »гњиланска«. Сада се досадања општина гњиланска разгруписава у две засебне општине, од које село Гњилан само за себе образује општину гњиланску, а села: Велики Суводо и Мали Суводо образују општину велико-суводолску. Село Гњилан плаћа по утврђеном распореду бр. 6. на име непосредне порезе свију облика 4234-11 динара, а села Велики Суводо и Мали Суводо плаћају оба два 4917*89 динара. Стара досадашња општина гњиланска још пре 4 месеца саставила је и окружном одбору послала свој буџет за ову годину, који се и сада налази пред помен. окр. одбором ради прегледа и даљегпоступка. Стопа приреза износи 73°/ 0 . Сада, пошто се досадања општина гњиланска разгруписава, одбор окружни тражи неку одборску одлуку, одобрену од стране збора о подели стопе општинског приреза, па да исти буџет спроведе надлежној власти на одобрење. Да би суд знао како ће се у овом случају управљати, моли се уредништво за обавештење. 1. Да би је по овој ствари потребна каква одборска или зборска одлука за одобрење досадањег старог одштинског бу џета, и ако се исти буџет одобри, хоће ли исти да важи од 1. јануара до 31. децембра ове године? 2. У случ&ју да досадањи буџет неће важити до краја ове године: а) Хоће ли се досадањи рачун о приходу и расходу општинском за ових 7 месеци по досадањем старом буџету закључити. б) Хо1те ли нове општине: гњиланска и велико-суводолска, од како отлочну дејствовати, да нове буџате саставе свака за себе до краја ове године и своје рачуне о приходу и расходу општинском засебно воде? — На ово питање одговарамо: Општина гњиланска мора постојати све до онога гренутка, докле се не обра-

зују ново груписане општине и не отпочну дејствовати. Дотле она, наравно, мора имати средстава за живот, па према томе и свој буџет. Како је стопа приреза велика, то је у смислу чл. 35. закона о окружним, среским и општинским буџетима, у вези са тачком 17. чл. 108, закона о уређењу округа и срезова, потребна и одлука збора, коју тражи стални окружни одбор. Овако одобрени буџет важиће само за стару општину гњиланску до дана њенога трајања, и тада она закључује своје рачуне за 7 месеци. Нове општине морају одмах спремити нове буџете, према потребама које се јављају, и тражити њихово одобрење. као год што морају, свака за себе, водити одвојене приходе за ових 5 месеци и на крају године склопити одвојене рачуне.

Влагајна суда општине доњо-комаричке, актом својим од 2. августа ове год. Бр. 1255, пита: »По буџету ово-општинском за текућу годину, била је предвиђена плата благајнику и рачуновођи у 360 дин. годишње. Стални окружни одбор, прегледајући буџет ове општине, под 19. јула ове године, са свим је избрисао ову позицију на плату благајника односно рачуновође, као да овај и не постоји и без обзира на то, што је он до тога дана постојао. Моли се уредништво за објашњење: како се може издати плата рачуновођи бар за оно време, докле је ту дужност вршио, и како је он у опште може сада и од кога тражити. — На ово питање одговарамо: Ако општина доњо - комаричка има више од 500 пунолетних грађана, онда она по чл. 1 12. закона о општинама, мора имати свога парочитог благајника, који наравно, мора имаги и своју илату, и онда је одбор противно закону избрисао буџетску позицију, којом се регулисавало ово стање. Зато нека суд и одбор донесу нову одлуку о томе у смислу чл. 10. закона о окружним, среским и општинским буџетима, па нека то пошљу окружном одбору и траже, да накнадно одобри потребан кредит за благајника, јер он из права, да прегледа и одобрава општинске буџете, не може извлачити и то право, да ништи законе који постоје и регулисавају извесне одношаје. Ако, пак, оппггина нема више од 500 пунолетних грађана, онда она није ни имала права на нарочитог благајппка односно рачуновођу, јер ту дужност врши кмет, па општински одбор није смео ни одређивати нарочиту илату за овај посао. Како је, ме!,утим, одбор ипак изабрао извесно лице, и оно вршило дужност 7 месеци, онда се њему мора платити награда. Награда ова може се накнадно тражити као што је напред речено, како се општина не би излагала парници, јер би

дотично лице могло тражити ову накнаду судским путем. Ако је пак, буџетом за прошлу годину била лредвиђена плата благајника, онда општински суд, у смислу чл. 6. закона о окружним среским и општиноким буџетима, може издати ову плату све до дана одобрења новога буџета, јер је за то време важио прошлогодишњи буџет. III. Суд општине глогоЕачке, актом својим од 13. маја ове год. Вр. 614, пита: »У реону ове општине постоји златни рудник »Св. Ана«, који је оглашен за стални рудник 1900 године и има преко 1 50 радника. Сопственик овога рудника подигао је једну механу, три пекариице и једну касапницу на земљигнту које припада руднику, и на те радње не плаћа ни овој, нити којој другој општини, никакву аренду нити акцис. Моли се уредништво за обавештење: да ли ове радње морају плаћати овој општини аренду и акцис, и ако не морају онда зашто не морају?« — На ово питање одговарамо: По чл. 68. рударског закона од 15. априла 1866. год. са изменама и допунама од 21. јула 1877., 6. Фебеуара 1896, и 27. јануара 1900. године, у ред права, што их повластичар рудника добија повластицом, долази и То, да може подизати : бараке, гостионице и остале радње, које су потребне искључиво за снабдевање свога персонала храном и осталим потребама, наравно без права на занатску добит за себе. Према томе, докле год ове радње служе за подмиравање потребе рударских радника и персонала, као и оних, који потребом рударском на рудник долазе, оне су ослобођене свију аренда и акциса, које од других сличних радњи припадају општинама. IV. Суд општине беловодске, актом својим од 10. јула ове год. Вр. 760, пита: »У реону ове општине налази се један простор земљишта, који је обрасгао шумом — пре 100 и више година. Сав овај простор подељен је одавно сељанима, те је, тако, сада својина појединаца. Многи ови појединци секу шуму и зирате земљиште, сејући разне усене на овоме. Како неки, опет, неће да ниште своје забране, то усеви, који су посејани између забране, пе могу напредовати нбог хлада. Сопственици усевп сада подижу тужбе против оних, чији су забрани, и траже да им илате накнаду штете, што су им усеви угушени. Суд не зна шта да ради —- да ли да осуђује сопственике забрана на накнаду штете, или да забрани сечење шуме на