Полицијски гласник

СТРАНА 374

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46

лосао, Тек кад би то троје доказао, могао бих о успехом тражити од принципала накнаду причињене ми штете (б. 6.). То исто (б. б.) важи и з,а случај, кад су принципалови млађи, вршећи наложени посао, својом невештином причинили штету трсИсм лицу — ономе, које не стоји у уговорним одношајима са њиховим иринцииалом (в. в.), на пр. у горњем примеру лимарове калФе, невешто намештајући олуке, оборе олук са крова на улицу, те неки пролазник буде повређеп. 3. Међу тим арави је иауаетак од иравила, да се без кривице не одговара за туђе радње, статуиран у § 812. грађан. законика: »Гостионичари, крчмари, лађари и возиоци (кириџије) одговарају и за ону штету, коју би њихни људи путницима нанели.« Јер у овом законском пропису не тражи се као У §§ 810. и 811, да су гостионичарима и др. „њихни људи« познати као рђави или своме послу невешти, не условљава се, дакле, одговорност гостионичара и осталих кривицом у избору ових лица , него се, на против, наређује, да поменути принципали одговарају за штету, коју би њихни млађи путницима нанели. без обзира на то, да ли су принциггали знали каквих особина људе у служби држе. Оно што Штубенреаух (Коментар 2 стр. 675.) вели за § 1310. аустр. грађан. законика 40 ) важи и за наш §812: »Ову одговорност сносе гостионичар, лађар и возилац и за своје људе, који су дотле били поштени и исправни или способни за свој редован посао зацело стога, што они при избору своје послуге, којој су путници принуђени поверавати се, треба да обрате већу пажњу но обично.« У осталом о овој одговорности гостионичара и осталих говори се још и у § 580. грађ. зак. На овоме месту нећу се упуштати у детаљније разлагање, него упућујем читаоце на моју расправу »0 одговорности гостионичара«, укојојјеово питање исцрпно расправљено. 4. Као један случај одговорности извеснога лица за постунке другога у погледу накнаде штете регулисао је аустријски законодавац оно питање, о коме је говор у § 1318, а који гласи : »Ако неко буде оштећен падањем какве опасно обешене или намештене ствари или бацањем или нросипањем из каквог стана, онда за штету одговара онај, из чијег је стана бачено или просуто или са кога је ствар пала.« По овом пропису аустријског законика, може на горњи начин оштећени

40 ) Који глаои : »Гоетионичари, возари и лађари одговарају за штету, коју би каквом путнику у љиховој кући, или у њиховој лађи или на примл>еним стварима и товару нанели њихове слуге или од њих одређена лица.*

тражити накнаду од имаоца стана и онда, кад је радњом некога трећег лица штета проузрокована. По угледу на аустријски § 1318. наш законодавац прописује у §813: »Ко из куће, кроз прозор, с тавана или иначе што несмотрено баци или проспе и излије, онај ће одговарати за штету, коју би другом с тим проузроковао ; ако се не зна ко је, онда одговара господар од куће или од квартира.« Као што се из упоре'ђења овога прописа са аустријским § 1318. види, наш законодавац сматрао је за потребно да изрично пропише оно, што се но аустријском грађанском законпку иреКутно подразумева, на име: да у случају предвиђеном у § 813. (односно аустриј. 118) а по принципу кривице, одговара учинилац — онај који из неког стана нешто баци или проспе и тиме другога повреди или на који други начин оштети. Али одступање нашег законодавца од аустријског састоји се у томе, што по нашем § 813. ималац стана, из кога је нешто бачено нли просуто, не одговара у сваком случају, него тек онда, ако се не зна, ко је штетну радњу извршио. Вуде ли дакле ималац стана тужен за накнаду због тога, што је из његовог стана нешто бачено или просуто, он се може одговорности ослободити, ако докаже, да је дотичну штетну радњу учинило неко друго лице, за које ималац стана није дужан да одговара по другим прописима законоким. 41 ) На против по аустријском законику одговарају једновремено и учинилац дела и ималац стана, тако да оштећеноме, баш и кад се зна ко је бацио или просуо, стоји на вољу да накнаду штете од једнога или другога тражи. Према томе и ироиис нешега § 813. грађ. зак. садржи одстуиање од иринцииа да се за туђе дело нс одговара, јер ималац стана— у случају кад не може именовати лице које је из његовог стана што бацило или просуло — одговара за штету туђом радњом проузроковаиу. Ова одговорност потребна је за То, да би оштећени могао доћи до накнаде, јер да је законодавац прописао да за штету одговара само учинилац, онда би у случајевима, кад се не би могло утврдити: ко је баш бацио или просуо штогод из стана, а ти су случајеви врло чести, оштећени остајао без накнаде. (наетавиће се) Д-р Драг. Аран-ђелови*.

41 ) на ир. по другом одељ. § 807, по другој тач. § 810, но § 811. грађ. закона.

„ДАКТИЛОСКОПИЈА" од Васе ЛазаревиЋа. (прештампано из »Архива за правне и друштвене науке*)

(на.ставак) После лепога увода. у коме је бацио општи поглед на борбу коју води полиција са злочиначким и сумњивим егзистенцијама, г. Лазаревић даје: »крагак иреглед разних метода за утврђивање идентичности иојединих лица«. Међу прве методе за утврђивање идентичности, које су се појавиле у културнијим европским државама, г. Лазаревић номиње иасоше, буквице и друге легитимационе хартије. Тај начин идентификовања, добио је, вели, у последњем (ваљда

прошлом?) столећу више-мање интернационалну важност у обичном ж.ивоту, а поглавито у случају даљних путовања. »Овом се методом и данас још служе у свима културнијим (?) државама, али му је значај знатно мањи но раније, јер је постао недовољан и немоћан, да одговори савременој друшгвеној потреби. Сем тога се и са силних недостатака, које га прате, много злоупотребљава од интелигентнијег разбојничког свега«. 1 Ми се не слажемо са г. Лазаревићем, да су пасоши и др. били један од првих метода за утврђивање идентичносгп личности. И он сам вели, да је у прошлом столећу пасош добио интернационалну вредност у обичном живогу и у случајевима даљног путовања. Несумњиво је, да се и ћасошем донекле може утврдити ') Курзив је наш због германизма, који је врло груб, али га г. Лазаревић врло често употребљава.

идентичност појединих личности. Пасош може бити и легитимација да се његов сопственик не тражи за какво кривично дело, али то важи само за моменат кад је издат дотичној особи. Но кад је реч о методама за утврђивање идентичности код криваца,*) онда се никако не може узети, да су то икада били пасоши, буквице и друге легитимационе хартије. 8 ) У најновије време појавиле су се неке методе за идентиФиковање људи, које се ослањају на сталне и неизмењиве особине сваког појединог човека. Том приликом поклоњена је нарочита пажња клпсификовању нађених података. Г. Лазаревић је поклонио пажње, у главноме, овим методама: према боји очију ; према особитости вијуга ушне г ) »Дактилоскопија 8 , , страна 12., последњи ред. 3 ) Какве су то друге легитимационе хартије, г. Лазаревић и не помиње.