Полицијски гласник

ВРОЈ 46

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 375

шкољке; према особеним знацима на телу: ожиљцима од рана. брадавицама, младежима и т. д.; према личном опису ; према Фотографским снимцима; према антропометријском мерењу тела по Бертилоновом систему ; и најзад, према отисцима прстију обе руке, по методи званој »даклоскопија". Све то набраја г. Лазаревић најпре као самосталне методе за класиФиковање прикупљених података ради бржег проналажења картона у маси учињених забележака, па им после негира вредност као самосталним методама, признајући као такве: лични опис, ФотограФију, антропометријско мерење по систему Бертилоновом и дактилоскопију. Признајући савршенство Француске методе „раНгаИ: раг1е с< , нарочито »за гањање злочинаца у пољу«, г. Лазаревић вели, да је главни задатак живим сликама : опис извесних карактериотичких знакова лица, поглавито деснога уха и носа. То, пак, не стоји у истини. Кад је реч о живим сликама као самосталној методи за класиФикацију, и кад се зна, да к&ртони за живе слике садрже четири групе прибраних обавештења, на име: 1) антропометријска, 2) хроматична, 3) морфолошка и 4) општа обавештења, оида, по свој прилици, рог1;гаН; раг1е немају као главни задатак само то што је навео г. Лазаревић. Да се г. Лазаревић хтео више иитересовати за живе слике, могао је пазкљиво да простудује опсежну расправу о њима од г. Душана Ђ. Алимпића, која је изашла у »Иолицијском Гласнику« за 1905. годину, ако није имао при руци какво страно дело. То је требало да учини и за то, што живе слике ни у ком случају неће бити запостављене приликом коначног решења питања о интернациоиалној употреби начина за утврђиваи,е идентичности личности и лешева. То можемо с поузданошћу тврдити. На кад им је г. Лазаревић тако мало придао важности. то нам даје више разлога,. да верујемо, да је био једностран у своме убедљивоме истицању савршенства и неопходне потребе за увођењем дактилоскопије. Говорећи о фотографским спимцима. као методи за класиФиковање за потребе утврђивања идентичности, г. Лазаревић вели, да је она »до пре две године била једино главно средство за утврђивање идентичности лица". То никако не можемо потврдити, јер би то значило признати: да српска полиција до ире две године ни на који други начин није могла утврдити идентичност извесне личности или леша, до једино у случају ако је имала његову ранију ФотограФију. Упознавајући читаоце са иеторијом и суштином Бертилонове методе, вели да је она »прецизна и основгна на математици, а и класиФиковање картона, као и њихово проналажење у раФовима, иде доста брзо«. За тим додаје: »На тај је начин Бертијон у потпуном смислу попунио празнину, која се у то доба осећала због оскудице у савршеним методама за конотатовање идентитета. И заиста се већ после кратког времена од примењи-

вања тога система утврдила важност и велика практнчна вредност његова, што је и био разлог, да га ускоро ио његовом проналаску усвоје. тако рећи, све државе. па чак и оне полуобразованс у модерном смислу«. Али, готово у исто време кад је Бертилон развијао своју теорију, Енглези су у својим индијским колонијама почели примењивати дактилоскоиију , која је „својим добрим особинама премашила и саму Бертилонажу«. Тако почиње г. Лазаревић историјски развитак дактилоскопије, а уједно и свој најглавнији део расправе: доказивање престижности дактилоскопије над Бертилонажом. Као што смо у почетку истакли, ми се не слажемо с тиме, а сад ћемо то и образложити. (наставиће ое) Доб. В. Бакић.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова пигања: 1. Суд општине мелничке, актом евојим од 10. августа ове год. Бр. 2062, пита: »Милан Д. Милановић, овд. актом својим Бр. 2604 молио је овај суд, да за обезбеду 28 динара стави забрану на покретност Димитрија Телесковића овд. Уз акг тражене забране поднео је три прилога у виду јавне исараве; Ио тражењу молиоца Милана, суд ово општински, удејствовао је забрану, и решење на потпис саопштио како повериоцу тако и дужнику: Решење о одобрењу забране постало је извршно и поверилац је забрану правдао тужбом Бр. 2956 и суд на основу исте донео своју пресуду па горе наведеним парничарима саопштио. Противу ове пресуде дужгшк Димитрије је изјавио жалбу, и расматрајући судија актом својим Бр. 2575 наредио је, да суд наплати од иодносиоца забране казнену таксу за прилоге, па по том да пресуду пошље на разматрање. По овој одлуци суд је донео наредбу, даповерилац односно молилац, у року од пет дана положи казнену таксу, пошто то раније није учинио, у противном искусиће законске последице. Молилац Милан до рока па и доцније није хтео нити хоће положити казнену таксу и с тим се је суд нашао побуђен умолити уредништво за следеће објашњење: Хоће ли суд ову казнену таксу наплатити екзекуцијом, или по предмету молиочевом допети решење, да се на основу чл. 9. зак. о таксама цео рад по овој ствари огллси зи свршен и остави у акта. Објашњење је потребно суду што пре ради окончања овог предмета пошто се одавно одуговлачи. 1С — На ово питање одговарамо: Ио чл. 10. закона о таксама, ни једно писмено, такси подаежпо, неће се узети у рад, докле се такса редовна или казнена не плати или пе доллати.

Државни и општински органи, који би узели овакво писмсно у рад, казниће се доплатом петогубе неположене таксе. У сеоским општинама на ову се казну осуђују и општински писари. Како се из предњег питања види, да је тај суд примио од повериоца Милана три прилога, којима се дуг утврђивао, који гтису оптерећени таксом, па није од Милана наплатио казнену таксу у смислу чл. 36. закона о таксама, онда ту петогубу таксу морају да плате они општински часпици, који су забрану уважили и пресуду донели, рачунећи ту и писара, па да тада предмет врате првостепеном суду на оцену. •Дотично пореско одељење треба да се постара, да се овај законски пропис изврши. Да општински суд није пропустио да изврши своју дужност, онда би наравно, та казна пала на терет оних лица, која су у издавању дотичних писмена суделовала као дужник и поверилац. II Суд општине драинске, актом својим од 21. августа ове год. Бр. 1423, пита: »Многи општински судови, објављујући држање панађура у својим оиштинама, штампаним објавама, не лепе на ове таксу од 5 пара динарских у смислу тач. 14. таксене тариФе, те тако штете државну касу. Они ово плаћање редовно избегну на тај начин, што на објаве мету: нумеру, општински печат и потпис општинских: часника, те их тако учиие званичним актом. Моли се уредништво за обавештење : да ли ове објаве подлеже плчћању таксе или су од тога ослобођене. Шаље се на увиђај једна објава општине неготинске под Бр. 7425.® — На ово иитање одговарамо: Држање панађура објављују општински судови по дужности, која им је наложена чл. 5. закона о панађурима. Ако то не би учинила у року, који је одређен, онда би председник општине или заменик му био кажњен по трећем ставу поменуте законске одредбе. Кад је, дакле, ово објављивање последица законског наређења, и кад то увек бива у облику званичног акта општинског суда, онца такве објаве не подлеже такси, јер по чл. 2. т. 5. и чл. 3. т. 2. зак. о таксама, општине су ослобођене плаћања таксе, кад по сдужбеној дужности предузимају законом одређене послове. III. Суд општине плочке, актом својим од 4. августа ове год. Бр. 947. пита: »Кад председник или кмет казне неко лице са 24 часа затвора по чјг . 106. и 110. .закона о општинама, они обично осуђују и на плаћање таксе од 2 динара, па о томе подносе извештај општинском суду у остављеном року. Много пута председник и кмет изјављују, да им изрицање ове казне долази