Полицијски гласник

СТРАНА 378

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47

па оверен протокол њиховог саслушања чувати у општ. архиву. 4. Пошто су општине, према чл. 97 '(V 2. зак. о општинама дужне да се старају о својој сиротињи. то ће се у будуће трошак за рапатрирање оног лица, коме је суд општински издао упутницу за насош наплатити од општине, ако се он случајно не би могао наплатити од дотичног лица или његове породице, за то нека се општине лостарају за потребан кредит, ако им партија буџетска на не предвиђене потребе није довољна. Међутим, ако је суд општински издао упутницу на јемство два грађанина, општина може од њих тај трошак наплатити, било мирним начином у смислу § 12. грађ. зак., било осудом. II. 1. Полициске власти, према чл. 3. и 4. уредбе о издавању заграничних пасоша не смеју ни једном грађанину издати пасош без упутнице надлежног општинског суда, нити чидовнику без одобрења надлежног министра, односно старешине надлештва, у коме се чиновник са службом налази. 2. Чиновници новчаних завода или других приватних установа или лица, морају имати допуштење њихове управе или шеФа, да им се упутница за пасош може издати. Та допуштења они ће предавати

општинском суду, на основу којих ће суд, с обзиром на ово упуство и уредбу о издавању заграничних пасоша издати упутницу, а дозволу задржати и чувати у свом архивз^. 3. Наредбе Министарства иностраних дела, да се наплати трошак, који је наша мисија на страни (Посланство или Консулат) учинила за повратак у Србију ког лица, које је остало без срестава за живот и могућности, да се може својој кући вратити, полициске власти дужне су да иавргие најдаље у року аа један месец дана и да повац пошљу истом Министарству. Ако се тај трошак. не може наплатити од дотичног лица, или његове породице, наплатиће се од општине, а овој остаје право да тај издатак из своје касе накнади на начин изложен у првом одељку под 4. 4. Ради те исплате трошкова за. рапатрирање и ради лакшег прегледа, коме је и на основу чега издат загранични пасош, полициске ће власти (окружна начелства и Уирава града Београда) поред упутнице општинског еуда узети од потражиоца писмену молбу, или га о томе саслушати, па ту молбу или протокол саслушања завести у деловодни протокол и молби прикључити упутницу, па пошто се пасош упише и у протокол издатих заграничних пасоша, молбу са упутницом оставити у архив. На сваком пасошу

морају се забелижити обе нумере, редни број деловодног протокола и протокола за издавање пасоша. У протоколу за издавање заграничних иасоша, а у рубрици »коме се даје пасош« прибележиће се изнад имена и презимена молиочевог бро.ј деловодног протокола, под којим је заведеиа његова молба са општинском упутницом, на пр. бр. 14.536/907. год. Н. II. Чиновник полицијски, који уради противно овој мојој наредби, одговараће по § 133. т. 2. казненог законика. Препоручујем начелствима и Управи да ову моју наредбу саопште свима подручним чиновницима, среским властима и општинским судовима, с наредбом, да се у будуће тачно по истој управљају. По саопштењу поднеће ми извештај у року од месец дана. Суду општине града Београда такође наређујем, да се по овој наредби, у колико се њега тиче, у будуће управља, а ова се наредба у погледу издања упутница и плаћања трошкова за рапатрирање највише тиче те општине, пошто она највећи број упутница з .ч пасоше издаје. ПБр. 18636. 30. септембра 1907. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Наст. Н. Петрови^ с. г.

СТРУЧНИ ДЕО О КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ са теоријсЈЕ ^ог г<ледишта. од Д-ра Бранислава ПетронијевиЂа (НАСТАКАК) Свесни субјект очевидно да је у првом реду подложан апсолутном индетерминистичкомпојму одговорности, пошто јечисто ја примарни момент његовог бића; међутим свесни субјект је подложан у другом реду и релативном детерминистичком појму одговорности, пошто је садржајно ја секундарни али у исто доба и битни моменат његовог бића. Свесни субјект, дакле, са становишта чисто логичког појма одговорности, у двоструком је смислу одговоран, својим чисткм јатако рећи као становник духовног а.својим садржајним ја као ста • новник несвесног материјалног света. Само што ако се ово последње усвоји онда се мора нужним начином појам делимичне детерминистичке одговорности пренети и па несвесне ствари материјалног света. Јер садржајно ја припада потпуно песвесном материјалном свету, према томе ако је наше свесно ја као садржајно ја одговорно за неспонтане радње, које нужним начином проистичу из унутрашње природе његове, онда је с истим правом и свака несвесна ствар природе одговорна, разуме се само делимице (јер их она продукује само у заједници са другим стварима), за промене које из ње проистичу. Да је ово пренашање делимичног детерминистичког појма одговорности и на несвеене ствари са логичког становишта потпупо оправдано, може се показати и на следећи начин.

Да несвесне материјалне ствари не могу бити одговорне за промене које проузрокују, то тврђење изгледа с тога тако јасно, што се сматра да ствари које не знају , које нису свесно онога што раде, не могу бити ни одговорне за оно што раде. Али ако се даље питамо, зашто би ствари, кад би зпале за оно што раде, биле одговорне за те своје ^задње, онда се као разуман одговор на то питање може само рећи. да оне у том случају не би морале чинити оно што чине, одговор би тај значио дакле да је само индетерминистички појам одговорности логички оправдан, што међутим очевидно није случај. Да се пак доиста само дати одговор може сматрати за разуман, није тешко увидети. Јер очевидно је да свест као таква, ако собом не доноси способност да се оно што се несвесно чини не чини, не може несвесне сгвари учинити одговорним за промене које из њих проистичу, ако оне нису за те своје промене одговорне већ као такове т. ј. као ненесвесне ствари. Сама свест као такова дакле, ако би она била као што се овде предпоставља.— прост пасивни гледалац, просто огледало промена, које би се на стварима дешавале исто онако и без тога огледала како се дешавају и у присусгву његовом, не може ништа допринети одговорности тих ствари, ако ове нису саме собом одговорне. Премз томе и обратно, ако је тачно што дотерминисте тврде, да је садржајно ја као свесно олговорно за р&дње које из њега проистичу онда су очевидно са истим лравом и у истом смислу одговорне и несвесне ствари за промене које проузрокују. Или се дакле мора делимични детерминистички појам одговорности потпуно одбацити или се мора тај појам проширити и на несвесне ствари, трећега нема. На основу наше логичке анализе појма одговорности јасно је, да се последња страна ове дилеме мора узети као истинита, т. ј. да се детерминистички делимични појам одговорности мора проширити и на несвесне ствари.